Narodno blagostanje

(трага 228 НАРОДНО

- .suzbijanje nezaposlenosti i pojačanje kantonalnog penzionog fonda. :

- == Румунија је у буџетској години 1935/36 употреби· ла за наоружање 4764 мил. леја (око 25%) редовних кре» дита и 161 мил. леја накнадних кредита. Повишењем пореза на пословни промет и увођењем нових пореза на новоградње и брашно добијено је 1900 мил. леја у исте сврхе. На основу обима и природе прихода, намењених наоружању, закључени су уговори са Чехословачком (април 1935)

· Француском (фебруар 1936) о испоруци ратног материјала. . Са Чехословачком је закључен 3:/2% кредит од 200 мил. ч. кр. који се има платити од 1941 до 1948. Помоћу овога кре· дита плаћени су износи доспели у 1935 и 1936, чиме је олакшан трансфер плаћања Шкоди и Збројовци у Брну. Париским споразумом Румунија је продала Француској државни удео у нафти на 12 година за 100 мил. француских франака годишње. Од овог износа употребиће се за наоружање 60%, т.ј. укупно 620 мил. франц. фр. Према томе, Румунија је себи у Прагу и Паризу ПР белила 5 милијарди леја за · извођење наоружања.

— Novi čehoslovački projekt zakona o zameni obveznica Tundiranog unutrašnjeg državnog duga predviđa +ri uprošćena amortizaciona zajma, i to po Ај, 38ј4 1 3%, 1 3% uprošćenu rentu koja se neće amortizovati. Zajmovi su na 50 godina, počevši od 1938. Dosada je bilo obveznica u ukupnom

iznosu od 20,6 mil'jardi č. k.; novi kapital iznosiće 20,865 mil.

č. kr., a za amortizaciju i kamate biće potrebno godišnje 930,7 m'l. č. kr., odnosno sa iznosom potrebnim za obveznice koje se ne konvertuju, ukupno 1065 mil. č. Hr. uštediće fime godišnje oko 85 mil. č. kr.

— Opštinski proračun Crikvenice predviđa 2,55 mil. din. · тазћода i 25. mil dnara prihoda. Manjak u iznosu 404,6 hilj. din. pokriće se prirezom od 90%. Među rashodima pred' viđeno je 85 hilj. din. za uređenje plaže; opština, inače, oče· uje odobrenje zajma od 6 mil. din. od strane Državne hipotekarne banke za investicije koje bi većnom služile za unapređenje turizma.

: — Budžet grada Subotice za 1936-37 god. predviđa

29,43 mil. din. rashoda i 22,68 mil. din. prihoda. Manjak od 6,19 ти. ппа se pokriti prirezom od 46% (prema 43% do· sada). Od rashoda 46,3% otpada na lične izda{fke.

— Bugarska, koja je tek nedavno uzela kod Апојоčehoslovačke praške kreditne banke 3% trogodišnji zajam od 100. mil. leva, emituje sada i unutrašnji zajam u obveznicama u iznosu od 200 mil. leva po 5% na 6 godina. Unutrašnji zajam ima uglavnom da posluži pokrivanju deficita u budžetu. Istovremeno su u Londonu završeni pregovori sa porterima bugarskih inostranih zajmova o novom uređenju službe dugova. Celokupni državni dugovi iznose 30,3 milijardi leva, a 'fundirani spoljašnji oko 19,2 milijardi leva. Po poslednjem kratkoročnom sporazumu od oktobra prošle godine predviđen je efektivan transfer kamata od 15%, dok se ostatak transfe„Ta, koji ukupno iznosi 32,5%, kao i ranije polagao u levima u korist pouzdanika Društva naroda. Po novom sporazumu iznos

kamata koje se imaju platiti ostaje isti, tj. 32,5%, samo se deo

koji se plaća u devizama povećao sa 15% na 21,5%. Ako Bugarska bude tačno plaćala, oprostiće |oj se ostatak od 67,15%. Il sofijska opština pregovarala je sa BerhHner Handels-Gesellschaft o svome 5% zajmu iz 1906 godine. Rezultat tih pregovora je da porteri van Nemačke imaju izvesnih izgleda da svoje hartije prodaju za švajcarske franke mesto za marke. Plaćalo bi se najmanje 32 šv. fr. za svaku neizvučenu, a najmanje 24 fr. za svaku izvučenu obveznicu u nominalnom iznosu preko 500 fr., razume se ako se oslobodi potrebni iznos franaka. Dosada se plaćalo 40 odn. 32 marke.

_BRAFOCTAHDE

Uprava dugova

II | DP M.

— Grad Budimpešta uzeo je zajam od 9 mil. penga kod Zavoda za osiguranje privatnih nameštenika. Zajam će upotrebiti za tramvaje (6 mil.), građenje stanova (1,2 mil.) i

za druge opštinske radove. U slične svrhe opština je već

pre godinu dana uzela zajam od 20 mil. peh3a od Zemaljškog zavoda za socijalno osiguranje.

— Такса на објаве које се лепе на прозоре, зидове, врата итд. снижена је од 1 динара на 50 пара, а на сталне рекламе од 60—8500 динара колико је досада ивносила, на 40—250 динара. :

— Досадање обавезно издавање рачуна укинуто је. Рачуни се издају само на изрични захтев и тада се једин) плаћа такса која се овако креће: рачуни испод 50 дин: су ослобођени, на рачуне од 50—100 динара 1 динар, преко 100—500 дин. 2, преко 500—1.000 дин. 3, а преко 1.000 дин. 5 д. од сваког табака.

— Егзекутивни трошкови за наплату редовних и казнених такса износе: за уручену писмену опомену: 1 динар, ако дуг није већи од 200 динара; 0,5% од целог дуга који премашује 200 динара, а није већи од 10.000 динара и 1% целог дуга који премашује 10.000 динара; 6) за извршени попис (пленидбу) ствари: 5 динара, ако дуг није већи од 500 динара, 1% од целокупног дуга који премашује 500 динара, а није већи од 10.000 И 2% од целог дуга који премашује 10.000 динара. | — Казна за обављање радње без овлашћења или дозволе из чл. 52 Закона о таксама снижена је од троструког на једноструки износ редовне таксе.

— Укинута је прва напомена из тарифног броја 92 Закона о таксама по којој је требало за трговачке, занатске и друге радње, поред таксе за дозволу, платити и таксу за протоколацију, иако се све радње нису морале протоколисати. i

— Опроштене су све казне које су изречене задругама, њиховим савезима и њиховим функционерима за таксене кривице из тарифног броја 12 напомене 62, 81 и 92 Закона о таксама учињене до 31 јануара 1936 год. Ово (се односи на допунску преносну таксу, таксу за точење пића, таксу за трговачке, занатске и друге радње. Поступак који је по овим кривицама у току обуставиће се, а уколико су ове кривице већ пресуђене, казна се неће наплаћивати, али већ наплаћене казне неће се враћати.

SAOBRAĆAJ

— Izvršen je proračun troškova izgradnje čehoslovačkog »nacionalnog druma«, tj. automobilskog druma Pilzen—Pšibram —Humpolec — Polna —Blansko —Zlin — Štubnjanske. TeplicePodbrezova—Brezno—Dobšina—Košice. Put će imati dužinu od 770 km, širinu od ukupno 20 metara i dva kolovoza. Ukupni troškovi se cene na 2.6 milijardi č. k., od čega na ofkup Zemljišta otpada 115 пи, па zemljane radove 1028 mil., na donji ·stroj 286 mil., na gornji stroj 550 mil., na objekte 287 mil., na obezbeđenje 16 mil., na administraciju i nadzor. pri građenju 121 mil. i na razno 197 mil.

— Превоз теретним аутомобилима на путу од Котора до Пећи и у места која су приступачна. само преко тога пута, не подлежи такси из тачке 2 тарифног броја 101 таксене тарифе.

— Шведско друштво за ваздушни саобраћај превезло је у 1935 год. 22,9 хиљ. путника према 18 хиљ. у 1934, тј. 8a 27% више. Авиони друштва прелетели су у 1935 укупно око 1 мил. км.

— Једно бечко аутобуско предузеће увело је редовну аутобуску пругу: Беч—Грац—Марибор—Рогашка Слатина — Загреб. Аутобус ће возити једавтут недељно.