Narodno blagostanje

Страна 244'

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ Бр, 15

НЛАНСКА ПРИВРЕДА

— У Америци је израђен законски предлог по коме би влада помагала градњу породичних кућа. Финансирање би спроводило посебно надлештво, које би давало 45% грађевних трошкова, а остало би се покрило кредитом. План предвиђа грађење 1 милиона кућа за становање у 1 од 10 година.

— Пред свој полазак у Европу изјавио је Честер Девис, директор А.А.А. да ће проучити националне аграрне програме неких европских земаља, нарочито Енглеске и Данске, код којих су ограничења производње још већа него у (5 А. Д. и да ће се позабавнти и могућностима њихове примене у Америци.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— У Пољској је после дугог времена поново забележено опадање незапослености У марту је званично регистровако 479 хиљада незапослених радника, док је њихов број у истом месецу прашле године износио 508 хиљада.

— Званични број незапослених у Француској опао је са 470 хиљада у месецу фебруару, на 465 хиљада у марту месецу. У исто време прошле године је број незапослених износио 484 хиљаде. |

— Број акционарских друштава у Швајцарској знатно се повећао прошле године. Данас Швајцарска има. 18231 акционарско друштво од којих две трећине са мањим капиталом од 50 хиљ, тив. фр.

— Досбини америчких предузећа за кинематографију износе за прва три месеца ове године 15% више него у истом раздобљу прошле године.

= Дебини 700 највећих трговачких и индустријских предузећа у Америци били су у прошлој години за 48% већи него у годиши 1934 и истовремено највећи после 1930. У првом тромесечју ове подине добици су још знатнији него 1935, а шајвећи се напредак показује у индустрији петролеја и грађевинарству. |

— Шведско друштво „Оепега! Могот5 Могафзка A..B.” исказује за 1985 чисти добитак од 2,26 мил. шв. кр., а заједно са преносом 2,44 мил. (27,35 мил, дин.) према 1,8 мил. (20,17 мил. дин.). 1 мил. кр. преноси се на нови рачун; дивиденда износи 15%, према 6% у 1934. Продаја аутомобила у земљи била је за 40% већа него 1934.

— У Чехословачкој је крајем марга било 795,5 хиљ. незапослених, према 860,2 хиљ. крајем фебруара и 804,8 хиљ. у марту 1935. Највише је незапосленост према фебруару опала у Поткарпатској Русији (17%), затим у Словачкој (10,9%) и у Чешкој (7,5%) а најмање у Моравској и Шлеској (5,30). Опште смањење износи 7,5%. Узрок је углавном оживљење грађевинске делатности.

— Индекс индустријске производње у Пољској порастао је од 63,7 у јануару на 68,6 у фебруару о. г., тако да је био за 6 поена већи но у истом месецу прошле године. Нарочито побољшање забележено је у металургијској и текстилној индустрији.

— У Белгији је крајем марта било незапослених 163,3 хиљ. лица према 273,5 хиљ. подину дана раније, т:ј. за 110 хиљ. или око 40% мање.

— Према истраживањима Аустријског завода за проучавање коњунктуре девалвација шилинга није скоро ништа утицала на цене. Индекс трошкова живота смањио се од 1929 до 1935 само са 111 на 105; за исто „време, међутим, поскупили су: шећер за 47%, кафа за 36%, чај за 26%, какао за 6%, со за 9%, пиво за 7%, плин за 26% а електрична струја за 60%.

— Доходак америчких пољопривредника од продаје пољопривредних производа био је у фебруару 469 мил. доnapa према 558 мил. у јануару и 402 мил. у фебруару 1035. Док су у доходак у фебруару урачунате и премије у изно-

су од 52 мил, (12,7%), ове године премије уопште нема, па је доходак игак већи за 17%.

— Škod.ne fabrike ove godine imaju 26 hilj. radnika i činovnika prema 21,5 hilj. početkom 1935 god. ·

— Švajcarska vlada podnela je parlamentu predlog zakona po kome bi ona imala pravo da donese potrebne i hitne mere koje bi tražila privredna situacija u zemlji. Prema izjavi vlade ovo ovlašćenje se ne | iskoristlo za M franka.

— Opšti indeks cena u Jugoslaviji na veliko iznos'o je u martu 70, kao i u februaru, a za 7 poena više nego u istom mesecu prošle godine; indeks bilinih proizvoda 80.5 (februar 82,9, mart 1935) 61,1), stočni 55,6 (53.8, 55.2), mineralni d1.1 (81.1, 78.8), industrijski 69.7 (699, 64.8), izvozni proizvodi 65.7 (65.5, 60.2) i uvozni 71.3 (71.6, 67.3), Pad indeksa biljnih proizvoda dolazi od popuštanja cena žitarica, pasulja, sena i konoplje; nasuprot tome od stočnih proizvoda porasle su cene volova, srednjih svinja, masti, slanine i jaja. Mali pad indeksa industrijskih proizvoda dolazi uglavnom od popuštanja cena pamuka.

ТУРИЗАМ

— Прописан је вов правилник о путничким бироима (агенцијама) по коме се (чл. 1) дозволе за-мсте издају првенствено домаћим туристичким и хуманим друштвима, која пруже довољну гаранцију да ће радити у интересу унапређења туризма у нашој земљи, и то уз кауцију од 250 хиљ. динара. У осталим члановима детаљно је прописана служба и рад путничких бироа и опредељен делокруг рада.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборсви акционарских друштава

15 април. — Смит « Мение творница папира д. д. Загреб (редован).

16 април. — „Каштел“ творница кемијско-фармацеутских производа д. д., Загреб (редован).

18 април. — IL Бенчевића синови д. д. Слав. Брод, (редован). — Удружени рудници и талионице а. д., Загреб (ридован). — Вицинална железница Загреб—Самобор длд. Загреб (редован). — Фабрика порцулана и мајолике JL JM. у Новом Саду (редован).

19 април. — Гудуричка пучка банка д.д,Г удурица (редован).

23 април. — Тт. Бонди, Мартон и другови д. д, Загреб (редован). — Паробродарско а. д. „Прогрес“ у

Сушаку (редован).

25 април. — Прекоморска пловидба д. д., Сушак (редован). — Банка за трговину и промет ML чд., Загреб (редован). 26 април. — Ураниа кино д. д. у Осијеку (редован). — Панчевачка пучка банка у Панчеву (редован). — Домаћа фабрика уља д. д. у Новом Врбасу (редован). Великокикиндска централна штедионица д. д. (редован).

27 април. — Француско-српска банка а. д. у Паризу (редован). — Херман Денеш и Комп. д. д,, велескладиште стаклених плоча, Загреб (редован).

28 април. — Српска штедионица д. д. у Пакрацу (редован).

2 мај. — тата штедионица д. д. у Слатини (редовану. 3 мај. — Јужна банка, Велес (редован).

7 мај. „Путник“ друштво за саобраћај путника „и Пра. у Краљевини Југославији а. д. у Београду (редован). о Јађодинска едионица А = Југохолдинг а: д (редован). II II