Narodno blagostanje

1. април 1936,

Страна 245

8 мај. — Војвођанска ливница д. д. у Новом Саду, (редован). 10 мај. — Трговачки обавештајни завод a. M. Р. Г.

Дун и Ко., у Београду (редован).

Трговачки регистар

Индустријска банка а. д. Београд, упис. чланова управног одбора гг.: Божидара Паповића, Мајера Кајона, Драгољуба Караџића и Милана Марковића. — Нововрбаска штедионица д. д. Нови Врбас, упис чланова управног одбора глг.: Бекера Јована, Кунца Карла и Гајера Карла.

Библиографија

Finances publiques 1928—1935. Прва серија, 14 поглавља. Издање Друштва народа. Цена 15 шв. франака.

После прекида од више година, Одељење Друштва народа за економска изучавања почиње са овом публикацијом објављивање података о јавним финансијама.

Ова прва серија садржи: резиме буџета, главне ставке прихода и расхода, стање државне благајне, стање државног дуга итд. за следећих тринаест земаља: Балканске државе, Аустрију, Чехословачку, Вел. Британију, Швајцарску, Пољску, Холандију, Данску и Финску. Сви објављени подаци су пропраћени коментаром, а нарочито је обраћена пажња на деловање последње кризе на јавне финансије, као и на мере које су државе предузеле у борби противу ње.

Осим несумњиве практичне важности ових публикација Друштва народа, оне имају исто тако знатан и теоријски значај, јер се добија слика не само о примени разчих буџетских принципа у појединим државама, него и о резултатима које је њихова примена дала.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

DER DEUTSCHE

(НЕМАЧКИ ЕКОНОМИСТ)

Водећи привредни часопис у Немачкој

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Тражите БЕСПЛАТАН БРОЈ НА УЕЛЕД

од издавача :

BERLIN W. 35 Зећблеђетбет Uler 32

КОЉУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 МАРТА 1936 ГОД,

Како је прошлога пута колидирао излазак нашега листа са објављивањем стања Народне банке, то га нисмо мотли објавити.

Као што се види, ни овога пута није било неких знатнијих промена, изузев наравно оне које смо већ у пређаштњим извештајима окарактерисали као сталне промене У истом смеру, као неку врсту сталне тенденције коју те промене показују.

једна од таквих промена је у структури подлоге, Као што смо видели, злато у касама се стално повећава, док се износ злата на страни смањује. У извештајној недељи то повећање односно смањење износи око 3,5 милиона динара. Злато у касама повећало се у прва три месепа 0. г. за преко 110 мил. динара, док насупрот томе злато на страни показује смањење од преко 50 мил, динара. Новчанице у страној монети остале су на 0,1 са незнатним повећањем) док су се девизе које улазе у подлогу смањиле за око 1 мил. динара на 12,4. Укупна подлога износи према томе 1.502,6 мил. односно за око 0,9 мил. мање но у прошлој недељи. Обрачуната са 28:/-% прима подлога износи 1.930,9 мил. тла. 30,24%, а само злато у касама са 28: [2% прима износи 1859,7 мил. односно 29,12% оптицаја и обавеза по виђењу.

Девизе које не улазе у подлогу смањиле су се за 4,3 на 3009,1 мил. динара.

Оптицај новчаница повећао се за 81 мил. на 4.003,9 мил. динара, што је и потпуно нормално сада пред крај месеца, јер су се истовремено повећали зајмови за 4,1 на 1.642 мил. динара, а смањиле обавезе по виђењу за 105 на

је 1481,1 мил, динара. Све то нзазива повенање оптицаја. То је прсузроковало к повећање оптицаја кованог новца за 23,4 мил. за колико је смањен његов сток код Народне банке. Оптицај и обавезе по виђењу износе према томе укупно 6385 мил. динара т.ј. за 24 мил. мање но прошле недеље. Повећање зајмова односи се углавном на зајмове по есконту код којих износи 4,4 на :.3894 мил. док код ломбардних износи свега 0,1 на 252,6 мил.

Код обавеза по виђењу смањиле су се ставке и то: жиро рачуни за 61,8 на 565 мил. разни рачуни за 17,4 Ha 9047 и потраживање државе за 25,8 на :15,4 мил. динара.

Како се у извештајној недељи потраживање државе спустило поново на износ од пог емисије благајничких зазиса, то излази да је државни емисијом добијене своте већ повукла из Народне банке. Насупрот томе имамо први пут наксн Уредбе о издавању државних благајничких записа мало повећање обавеза са роком за 9,2 на 80,9 мил. динара. Разна актива смањена је за 1,6 на 538,8 мил, а разна пасива за 7,2 на 175,3 мил. динара. (Таблица на следећој страни).

Београдска берза

ЕФЕКТНА БЕРЗА Чврста тенденција У извештајној недељи ситуација је на Београдској ефектној берзи била врло стабилна. Тражња је била велика, а робе мало, тако да се слободно може рећи да је ова недеља протекла у неподмиреној тражњи, Интересантно је да je опет оживео термински посао, нарочито у Ратној штети, и то углавном последња два дана.