Narodno blagostanje

11, април 1936.

такође показује даље повећање за 5.7%, док је повећање у 1934 према 1933 било 5.8%. Извесно назадовање показује само речни саобраћај, што је последица отсуства јачег извоза кукуруза.

· Индекс цена на велико при крају прошле године показао је знатан скок услед пораста цена биљних производа. чији (се просечни годишњи индекс повећао са 574 у 1934 Ha 68.2 т. |. за 11 поена или непуних 19%. После 1928 индекс цена на велико први пут показао је тенденцију повећања, Напротив, цене стоке и сточних производа остале су непромењене према 1934. Томе су два разлога: први је све веће ограничавање извоза, а други повољно здравствено стање услед чега је понуда стално превазилазила тражњу. Иако би се пене могле побољшати подизањем потрошње у земљи, до тога шије дошло услед све виших отнштинских трошарина, дажбина и разних такса. Просечни годишњи индекс цена индустријских производа у 1935 према 1934 остао је непромењен. Док су у 1934 између цена биљних и инду-

|__ НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 237

стријских производа биле отворене маказе на штету првих, у прошлој години оба индекса показују равнотежу. Повећање цена аграрних производа при стабилним ценама индустријских продуката значи скок куповне снаге села, која се у укупности можда и није много променила с обзиром на рђаву жетву.

На новчаном тржишту прилике су се такође побољшале. Камата је омањена (са 9—11 на 8—10%. Она на улоге по виђењу снижена је на 4%, за остале на 5%, код Држ. хипотекарне банке на дугорочне зајмове са 8 на 7%. Промет чековних рачуна код Поштанске штедионице повећао ce ca 62.3 y 1934 на 65.7 милијарди дин. Улози ка штедњу повећали су се такође са 9.7 концем 1934 на 10.12 милијарди дин. Ово је друга година после банкарске кризе како се улози на штедњу повећавају.

Повољну појаву у прошлој години претставља и повећање емигрантских пошиљака са 119.8 мил. дин. у 1934 на 192 мил. дин.

веза

ДОГАЂАЈИ

U prošlom broju, pišući o rešenju Ministra finansija kojm je uvoz iz Japana vezan za prethodno odobrenje Narodne banke, mi smo konstatovali da to znači jednu značajnu načelnu novinu u našoj trgovinskoj politici. Sada je, međutim, doneto novo rešenje kojim su kontrola i dirigovanje uvoza putem platežnih sretstava zna{no Dprošireni. Time je u našoj trgovinskoj i deviznoj politici učinjen Velki obrt; devizna politika služiće ubuduće i trgovinsko-političkim ciljevima.

Prema novom rešenju, u cilju regulisanja platnog prometa s inostranstvoni, pri Narodnoj banci biće ustanovljen Kom tet za uvoz sastavljen od preistavnika. Narodne banke, Ministarstva HHnans:ja i Ministarstva {irgovine i industrije. Ovaj Komitet utvrđivaće spisak proizvoda čiji će se uVoOZ moći VIŠiti tek pošto se dobije prethodno odobrenje Narodne banke ха plaćanje. Prema tome, naš novi uvozni režim prefstavlja delimičnu primenu nemačkog »Novog plana«, koji vezuje celokupni uvoz za prethodno odobrenje. Na ovaj način dobija se mogućnost prebacivanja uvoza iz jedne zemlje na drugu, prema tome kako to nalažu interesi izvoza.

Pored ovoga, novi režim ustanovljava i kontrolu plaćanja celokupnog uvoza obavezom uvoznika da prilikom carinjenja robe podnose i :zjavu o tome, na koji način misle da plate uvezenu robu. Od ove obaveze izuzete su samo pošiljke u vrednosti do 2000 dinara. Za sada kontrolisanje načina plaćanja vršiće se nad uvozom iz Nemačke i Francuske. Ova mera doneta je zato što je konstatovano da su izvesna plaćanja uvezene robe vršena van kliringa, čime je usporavana likvidacija salda. U istom cilju uvoznici su ubuduće obavezani da plaćanje uvezene robe vrše o roku naznačenom u izjavi i na način predviđen postojećim deviznim propisima i platnim sporazumima sa pojedinim zemljama.

a ="

Značajan preokret iu našoj Trgoviiskci politici

E: GK REGGE Ia =--------_-__--__---4 Већ пре ступања на снагу

санкција против Италије претстављала |е Немачка једно од чајважнијих тржишта за нашу робу. Њена важност за наш извоз добила (је још много већи значај од момента када смо изгубили Италију као купца. То се најбоље види по кретању учешћа Немачке у нашем извозу које је до фебруара ове године било у сталном порасту. У октобру про-

Наши трговински односи са Немачком

и ПРОРЂЛЕМИ | 2

mine године, дакле у време пре санкција, износило је 21,2%, у новембру, само делимично санкционистичком месецу, 23,1%. а у децембру када је већ извова у Италији практично потпуно нестало, 29,1%, да би у јануару ове године постигло свој максимум са 37,3%. Какво год се мишљење имало 0 толикој зависности нашега извоза од само једне земље, 0 томе се мора водити рачуна. У фебруару ове године настало је међутим знатно попуштање нашега извоза у Немачку, тако да је он изнео свега 21,5% нашег укупног у томе месецу.

Очито је, дакле, да се појавио један јак узрок, који је изазвао смањење нашега извоза у Немачку од !07,8 мил. у јануару на 26,2 мил. динара у фебруару. Тај узрок треба тражити у неизвесности на који ће начин и жоће ли се уопште решити питање великог клириншког салда од 40 мил. динара у нашу корист. Стварањем и сталним повећавањем тога салда долазили су наши извозници врло тешко досвојих потраживања у Немачкој, што је претстављало велику сапреку за наш извоз. Како се тај салдо није могао изравнати у новцу, пошто је наш робни промет са Немачком регулисан клирингом, то је једини начин био да се решење потражи на другој страни, наиме у повећању увоза немачке робе с наше страпе. Отстрањење тих тешкоћа и стварање баве за што повољнију размену добара између наше државе и Немачке били су предмет преговора који су ових дана вођени у Загребу.

Пре свега било је потребно решити питање досадањег клириншког салда, јер би његово постојање претстављало велику сметњу за будући развој наших трговинских одпоса са Немачком. На састанку у Загребу за ово питање нађено је целисходно решење. Као што смо већ рекли у чланку „Економске и финансијске одредбе финансијског закона“ у прошлом броју, набавка материјала за инвестиције у Зеници као и материјала за покретне и непокретве инвестиције за које је Министтар саобраћаја добио овлашћење по чл. 65 финансијског закона, послужиће ликвидацији овога салда. Остаје још увек, наравно, питање на који ће се начин реализовати зајам за, преузимање тих наших клириншких потраживања.

(ООтстрањењем клириншког салда остварен је један од предуслова за повољан развој ваших трговинских односа са Немачком и за изравнање на вишем нивоу, тј. на нивоу нашег извоза. Даљи корак на томе путу је спречавање стварања новог клириншког салда изједначењем извоза и увоза.