Narodno blagostanje

Страна 238

У ту је сврху донесено решење (о контроли увоза путем платних сретстава. О тој значајној промени у трговинској политици говоримо на другом месту. Њен је циљ, према изјави Министра трговине и индустрије г. д-р Врбанића, да онај део нашега увоза коме не одговара ни приближан извоз с наше стране, упућује углавном у оне клириншке земље са којима смо активни. То је у првом реду Немачка. Јасно је стога да ћемо отсада оне артикле које увозимо из других земаља, а које бисмо могли повлачити ииз Немачке, увозити из ове последње. Тиме се, нема сумње, омогућује и' одржање нашег извоза у ту земљу.

Према обавештењу г. Министра трговине и индустрије, Немачка нам је олакшала извоз отстрањењем сметњи које су настале њеним максимирањем цена аграрних и сточних производа. Новим споразумом Немци су нам за наше најважније извозне аграрне производе обезбедили повољније цене. Како је према изјави г. Министра нађен и начин за повећање туристичког саобраћаја, то од овог новог уговора са Немачком можемо очекивати врло повољне резултате. ma rum |Jređenje banovinskih finansija je za našu narodnu privredu jedno vrlo važno pitanje. Banske uprave nisu, bar dosada, pokazale dovoljno obazrivosti u istraživanju vrela prihoda. Osim toga, često se događalo da glavni razlog za uvođenje neke banovinske dažbine leži izvan linansijskih potreba. Mi smo o fome već u nekoliko mahova pisali (između ostaloga i u glosi »Kiselo je grožđe« u br. 13 od 28 marta o. 9.), a ovoga puta želimo da upozofrimo na još jedan primer koji pokazuje kako se daleko u tom pogledu može ići. Jedan deo Savske banovine proizvodi t. zv. cikorijinu repu od koje Živi oko 7000 porodica, dobijajući od toga godišnji prihod od 6—7 mil. dinara. Država je jedno vreme b'la uvela trošarinu od 0,50 dinara na kg. cikorije, ali je već 1927, baš na predlog stručnjaka iz današnje Savske banovine, istu ukinula. Sada |e međutim sama banovina uvela trošarinu od 1 din. po kilogramu, što će kao prirodnu posledicu imati da fabrike sprovedu preorijentaciju u nabavci sirovine. Tim više Što su fabrike dosada imale ugovor sa sadiocima u Savskoj banovini, a pored toga već godinama nude se veliko posednici iz istočnih krajeva koji bi bili spremni da preuzmu liferovanje cikorijine repe.

Banovinske finanstje

. Ovai primer smo naveli zato, što on pokazuje, između ostalih, kako banovine nisu u stanju ni da vode dovolino računa o svom vlastitom interesu. Ministar finansija nastoji sada to pitanje, naročito što se tiče trošarihe, da reši ft. zv. »fondom zajedničkih banovinskih frošarina«, uvođenjem novih zajedničkih banovinskih trošatina i izričnom zabranom banovinama da uvode trošarine na izvesne artikle, o čemu smo pisali u glosi »Uredba o banovinskoj trošarini« kao i u uvodnom članku u prošlom broju našega lista.

No Ministar finansija se nije zadržao na fome, nego je istovremeno hteo da reši i pitanje 1. zv. banovinskih dolacija. i subvencija. Još kod obrazovanja oblasnih samouprava preneti su izvesni poslovi sa države na njih. Tada im je iz državnog budžeta data. dofacija u visini državnih kredita koji su se trošili na prenete poslove. Obrazovanjem banovina prenete su fe dotacije na njih u iznosu od 204,4 mil. dinara. Kako međutim t. zv. pasivnim banovinama ni te dotacije nisu bile dovoljne, to su one Od države dobijale i subvenciju u iznosu od 134,6 mil. dinara. Dotacije i subvencije iznosile su dakle 1930/31 godine oko 335 mil. dinara. Posledhjih godina one su međutim izbaСепе 17 габипзков dela budžeta i prenete na teret obrtnog ka-

pitala Glavne državne blagajne. Kako pak obrtni kapital nije”

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______

___Dp» 15

bio likvidan i nije bio tačno utvrđen, to dotacije i subvencije nisu bile tačno isplaćivane, a osim toga su i stalno smanjivane, tako da su prošle godine iznosile 50,6 odnosno 23,3, dakle, u svemu 82,9 mil. dinara, t|. preko 250 mil. manje no prve godine. Zbog smanjenja, a [05 ул5е 2502 пегедоулог !зрјаćivanja došle su i banovine u težak finansijski položaj. Rešenje ovoga pitanja potraženo je sada u stvaranju zasebnog fonda kod Državne hipotekarne banke, koji će biti alimentiran sa 18% prihoda od povećanog poreza na poslovni promet. O tome smo već pisali u prošlom broju i rekli da smatramo da је to rešenje vrlo dobro. Ovoga puta želimo da se озутпето па podelu dotacija i subvencija banovinama. Ona je sprovedena ovako (ukupno na ime dotacije i subvencije): Vrbaska 15,9 mil., Primorska 17,7, Drinska 15, Zetska 21,8, Moravska 9, Dravska 2,9, Savska 6.9, Dunavska 6, Vardarska 4 i Beograd i Pančevo 0,7 mil. dinara. Kao što se vidi, vodilo se naročito računa o tome da siromašnije banovine, koje teže dolaze do svojih prihoda, dobiju veći deo. To gledište se, nema sumnje, može pravdati, ali će ipak biti interesantno da upozorimo na mišljenje slovenačkih novina koje se sa gornjom podelom ne slažu. One kažu sledeće: samo načelo ispomaganja slabijih banovina ispravno je, ali je ono u dovoljnoj meri Sprovedeno već u našim državnim finansijama, tako da se raspodelom prihoda od poreza na poslovni promef, kao i prihoda od zajedničkih trošarina u tome pogledu ofišlo predaleko na štetu ekonomski jačih banovina.

Naprotiv, mi smatramo da je dužnost ekonomski jačih banovina da podnesu izvestan teret radi stvaranja ekonomskih uslova za privredno podizanje pauperskog sektora naše zemlje, koji na jugu i jugozapadu obuhvata nekoliko banovina. Ekonomski jače banovine koristile su se najviše industrijalizacijom i autarkiziranjem čemu su kao potrošačka snaga doprinele i još uvek doprinose i banovine pauperskog sektora. Njihovo jače dotiranje svakako neće biti na štetu ekonomski jačih banovina čiji je bitni interes u stvaranju što povolinijih. ekonomskih uslova za podizanje kupovne snage u celoj zemlji.

m — — TT — ——— JIpeMa подацима љубљанског Упркос санкцијама привре- Qysopa y марту месецу, на да Дравске бановине по- подручју Дравске бановине, казује снажан напредак и укупан број осигураника био

у марту месецу је 79.447 или 2.896 више него ли у фебруару месецу. Према истом месецу прошле године број упослених у марту ове године показује повећање за 5.429 или 7.2%. Кретање броја осигураних за последњих шест месеци и промена према одговарајућим месецима у претходној години изгледа овако:

Број осигураних + или Октобар 1935 82.562 — 269 Новембар, 82.109 = 589 Децембар ,, 78.695 = 961 Јануар 1936 75.087 2.399 Фебруар ,, 76.551 +4.136 Март о 79.447 +5.429

Као што из горњег прегледа видимо, коњунктура У првом тромесечју ове године била је знатно повољнија но у истом периоду прошле године. Просечни дневни број осигураних у првом тромесечју 1935 био је 73.040, а ове године попео се на 77.028 или за 54%. Ово побољшање нарочито је значајво када се има у виду примена санкција према Италији.

Број упослених у марту у поређењу са стањем у истим месецима ранијих година највећи је за последњих пет година, што доказује систематско напредовање словеначке индустрије.

И у марту месецу имамо карактеристичну појаву, да