Narodno blagostanje

"Страна 258 .

Savske banovine želi zadržati u zakupu: dobro na. kome se nalazi stanica, to je Osječko poljoprivredno, društvo. razvilo akciju da se ova ustanova i bez obzira na njeno preseljenje u Novi. Sad ipak u. celosti održi. Sazvana je.u tu svrhu konferencija na Којој се o ovom problemu. rešavati pretstavnici

vlasti, opštine i ostalih privrednih organizacija. INDUSTRIJA | O

—– У лабораторијама « совјетске | научне академије добивен је синтетичким путем: препарат који потпуно замењује кинин, нарочито у случајевима маларије. Ово ново: сретство које Бе се производити у посебно за. то саграђеној творници, названо је акрихин.

— Rand Majns, firma koja spada. micdu najveće finansijere južnoafričkih. rudnika, iskazuje za 1935 god. čisti do-

bitak od 900 hiljada funti sterlinga (225 mil. din.) .od čega ·

će se akcionarima isplatiti dividenda 531 hiljadu funti sterlinga ili 155%.

· == Према. извештају унајЕ Корпорејшна (Union Corporation) Јужна Африка. не учествује у повећању светске производње злата која:је са 196 мил. унци У 1929 порасла на 27,8 мил. у 1984 и 31 мил. у 1935. Удео Јужне Африке се за то време смањиб са-53,2% у 1929 на 348% у 1985. | _-

— U Čehoslovačkoj се stupiti ı na snagu Od, O unaргедепји. automobilske industrije. Ona predviđa. poreske povlastice pri kupnji automobila, ·snižavanje tarife osiguranja kao i snižavanje cena pogonskog materijala.

— Jedna engleska finansijska grupa zaključila je sa Braničevskom eparhiiom ugovor o kupovini šume manastira Manasije za sumu od 30. miliona, dinara. Šuma, je bukova i računa se da u njoi ima oko. 1 milion stabala. za seču. Eksploatacila šume predviđena je za 90 god. Englesko društvo bi u svrhu iskorišćavanja šume izgradilo uskotračnu železnicu, podiglo samostalnu električnu centralu, i nekoliko Di lana i zaposlilo oko tri hiljade radnika.

— »Sardina« d. d. iz Splita. оспомаја· је svoju sopstvenu tvornicu za konzerviranje ribe u Krakovu (Poliska). U tvornici su zaposleni jugoslovenski radnici, a prerađuje se riba iz Dalmacije koja se u bačvama prenosi u Polisku. Docnije će se konzervirati i ribe sa Baltika. .

— Na zadnjem sastanku međunarodnog kartela gvožđa donesena je odluka, da se snabdevanje balkanskog tržišta gvožđem vrši preko. dva preduzeća i to: austriiskog društva >Alpina« i mađarskog društva »Rima«. Alpina je. zbog toga već počela da povećava. proizvodnju stavljajući u pogon 5 visokih peći, a i Rima radi sa povećanim kapacitetom. Do ovoга је došlo zbog toga što francuske i engleske fabrike gvožđa imaju i previše posla, tako da ne mogu pokriti sve veću potrebu svojih tržišta. |

— У Љубљани је основан централни тарифни одбор за текстилну индустрију. У претседништву одбора све. радничке организације имају по Једног заступника (Урс, синдикат националних социјалиста. и синдикат хришћанских социјалиста).

— Нрошле године је у немачкој хемијској индустрији било запослено преко '800' 0 радника, UL MA свега 350 хиљ. у години 1929. ;

= Пољска · продукција: нафте MOL се: у марту о. г. за 100% према фебруару. Нарочито је томе допринело неколико нових; снажних извора од којих један даје 4—5 вагона нафте дневно: , ;

TT. — У продукцији кудеље: а momadu | Ha Tpehe MecTo y cBeTy после Русије и'Италије; Ранијих година извозили-смо. већином сирову: кудељу. У прошлој години међутим нисмо. је уопште извозили у 'сировом -стању. Извезено је свега ва: 55,1 мидшиона динара кудеље од

8) месеци.

„тога 22,3 милиона дин. гребене и чешљане а 32,6 "милиона

дин. кучине. У извозу на. прво место. долази. Немачка са -23,2 милиона. дин, затим Битаеска, | Француска итд. ; j Ра E

= У Румунији су ових дана почеле са производњом две нове творнице сијалица, „Тунгсрам“ у Букурешту--и

„Етерна“ у Клужу. Ова последња ће дневно HDOHOBOJELI

2000. сијалица. — Белгијска фирма Пуле и комп. (Роеђ) НЕ љава своја блокирана потраживања. У Румунији за из-

градњу. једне фабрике конзерви меса на земљишту град-

ске кланице У Темишвару. Фабрика ће недељно прерађи-

"вати | месо од 300 свиња. Белгијанци ће фабрику | експло-

=

атисати 5 година, колико траје концесија; после она прелази у власништво општине која сада инвестира. 7 мил. леја у изградњу хладњаче крај фабрике. |

. — Шведски монопол шибица обуставио је рад У својој фабрици у Литванији на неодређено време; потрошња се у 19835 смањила за 50%, а производња ca 55 мил. кутија на 27 мил.

— Ruska laka industrija u poređenju sa prošlogodišnjom pokažuje za prvo četvrtgodište 1936 god. povećanje za oko 80%. Pletena roba pokazuje povećanje od 26—30% a cipele za 90%. Cipela je u prvom četvrtgodištu proizvedeno 12 miliona pari, _|

— U Estoniji je stupio na snagu novi industrijski zakon po kome vlada ima pravo da zabrani osnivanje novih. industriiskih preduzeća. Ovaj zakon će, prema mišljenju privrednih krugova, pogoditi prvenstveno tekstilnu industriju.

TRGOVINSKA POLITIKA

—- Учешће наше земље у лањској Југоисточној изложби у ЕБреслави имало је добре резултате. Било је озбиљних интересената за наше производе, а дошло је и до већих поруџбина од стране немачких _ увозника. Овогодишња изложба која ће трајати од 7—10 маја, обећава још боље резултате. Знатно је већи број павиљона појединих земаља, а проширена је и изложба немачких производа: пољопривредних и других машина, радиоапарата, грађевинског материјала, аутомобила итд. Интересантне биће узорне радионице појединих сеоских занатских грана (ковачница, браварница, седларница), затим узорне зграде за унутрашњу колонизацију, инсталације- за рационално снабдевање водом -итд.

— „Japan nudi Rumuniji velike količine патка uz cenu koja je za 40% niža od cene pamuka na liverpulskom: tržištu. Za ovaj pamuk vlada u rumunskim tekstilnim fabrikama veliki interes, a vlada je sastavila naročitu komisiju, Која се ispitati kvalitet ponuđenog pamuka.

— Posle londonskog sastanka pretstavnika zemalja UVOZnica i izvoznica drveta, došlo je do pregovora sa Rusijom i skandinavskim državama te se može očekivati da. će i one заrađivati sa ostalima na problemu kontrole kretanja cena dr-

veta i propagande za povećanje prođe.

— У преговорима између Аустрије и Мађарске. закључено је да ће Аустрија преузети од Мађарске. 740 хиљада метричких центи пшенице и брашна за наредних Питање цене пденИце и 1 брашну још није окончано: - —- Чехословачка купује све више вино из Бугарске. Чехословачке винарске куће откупиле су веће количине вина. Досада је већ извезено за рачун тих винарских кућа. 5 вагона вина. ) | 5

= Новим румунско-мађарским трговинским уговором

уврштен је и пенге међу. слободне валуте. Мађарска «he

30%: увезене: румунске. нафте плаћати здравом валутом фоб Љурђу; износ ће се депоновати у корист румунске