Narodno blagostanje

Страна 256

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16.

ских трошарина, он је сада једним расписом дао бановинама упуте према којима ће се одобравати трошарина у општинским буџетима. Према томе распису аграрни производи који се оптерећују трошарином, подељени су У три групе.

У прву групу долазе они које уопште треба ослободити сваке општинске трошарине, (жито, кукуруз, простије врсте брашна, поврће које земљорадник производи у главној сезони, воће које претставља главни производ у неком крају, дрво у мањим количинама, сточна храна, јаја, млеко). У другу групу долазе они производи на које се има завести умеренија општинска трошарина, и то у случају ако сељаци доносе сами своју робу на тржиште ради продаје. У ту групу спадају; стока и сточни производи, живина, поврће и воће које не спада у прву групу итд. У трећу групу долазе они земљораднички производи који се сматрају као луксуз и могу се оптеретити досадањом стопом.

Осим тога је г. Министар финансија предвидео у свом распису да бановине на фабричну обућу не одобравају већу општинску трошарину од 5%, а на фабрично одело од 3% од вредности тих артикала. Ово последње се образлаже тиме што су општинске трошарине утицале на поскупљење тих производа. О томе смо већ довољно писали („Министар гради, општине разграђују“, бр. 7 од 15 фебруара о. г., итд.), и показали на примеру неких општина које су уводиле трошарину до 90% вредности робе, како се далеко у том погледу код нас иде.

Распис г. Министра финансија, поред свега тога што значи један знатан корак напред ка решењу тога проблема које се већ одавно намеће, има и једну слабу страну, а та је у његовом карактеру преноруке.

Питање је, наиме, хоће ли га се и уколико бановине држати.

Jedan od poslednja tri stuba zlatnog važenja, Holandija, stoji nekako u sredini što se fiče ___ valute. S jedne strane je Švajcarska čija je tehnička pozicila, uprkos velikim odlivima kapitala i zlata, tako iaka da je eskontna stopa mogla da ostane skoro nepromenjena; od maja 1935 ona је 2:/2%, ртета 2:/8% od 1932 dotle. S druge stoji Francuska; usled stalnog nepoverenja, a naročito zbog finansiiskih teškoća države, ona je izložena svakom pa i najneznatnijem udaru spekulacije, i zato se kod hje opaža stalno seljakanjie kapitala iz zemlje i u zemliu. Tome ođgovara i velika raznolikost u kretanju zlata i eskontne stope. Holandija je, kao i Francuska, usled belgijske devalvacije i istovremenih unutrašnjo-političkih teškoća laniskoga leta imala da pretrpi dva zamašna napađa na svoju valutu, protiv koji se borila velikim žrtvama zlata i povišavaniem eskontne stope. Od kraia oktobra, međutim, nastupilo ie primetno smirenje; to ohrabruje odgovorne Кгиgove da produže dosadašnju politiku, politiku iščekivanja.

Holanđija hoće da održi forintu

U Francuskoj begstvo kapitala i tezaurizacija dostižu takve razmere da uprkos ogromnom nominalnom bogatstvu u stvari postoji oskudica novca, te vlada za podmirenje najiprečih potreba mora da pribegava inostranim kreditima, u Holandiji, naprotiv, vlada likvidnost novca koja unapred obezbeđuje zadovoljavanje svih javnih potreba za novcem i kapitalom. Time su, izgleda, prebrođene teškoće koje su laniskoga leta smanjile zalihe zlata za oko 300 mil. forinti i povisile eskontnu stopu u maju na 5%, a ođ jula do septembra čak i na 6%. Zalihe zlata povećale su se sa 536 mil. for. krajem septembra 1995 na 732 mil. u aprilu 1936, čime su dve trećine

izgubljenog zlata povraćene. Od početka februara eskontna stopa opet је па 2:72%, ti. kao i pre teškoća; privatna eskontna

· stopa iznosi “/s—1%. i time se skoro približaje. stanju pre

nastupa teškoća i rekordnim stopama Engleske i 8 А 1 Боnovnom prilivu zlata doprinelo je, istina, ne samo vraćanje izbeglog kapitala u Holandija, nego i useljavanje novog spekulativnog kapitala, a znatan je iznos i otkazanih inostranih kredita i otuđenih inostranih hartija od vrednosti. S druge gtrane, ravnotežu ovim kreditima pretstavljaju novi odlivi kapitala, (naročito u S. A. D. radi korišćenia tamošnje berzanske konjunkture), te je, prema '·tome, stanie uglavnom normalizovano. To se, uostalom, viđi i po tome što {ezaurizacija u samoj zemlji ni izdaleka nije omolika kao u Francuskoi.

Likvidnost novčanog tržišta jasan je dokaz velikog poverenja privređe u valutu. Neprestana uveravanja od strane odgovornih činilaca, vlade i novčanične banke, imala su tim jače dejstvo Što su posle jasnih reči došli i odlučni postupci. Novčanična banka je bez odlagania počela da brani zalihe zlata povišenjem eskontne stope, a vlada je radi prilagođavanja privrede i radi sređivanja svojih vlastitih finansija sprovodila jasnu deflacionu politiku.

Holandija je načelno ostala pri deflaciji; to se Vidi i po opadanju nivoa cena, makar ono bilo i polagano, — nasuprot njegovom porastu u Francuskoi od avgusta prošle godine. Teži se za tim da prirodni deflacioni proces bude što manje sputavan raznim merama; njegovom razvitku u Holandiji, uostalom, vrlo malo stoje na putu smetnje u pogledu cena i nadnica. To, međutim, ne ometa sprovođenie tzv. politike iščekivanja, ti. izvesnih mera protiv prenagle i prejake deflacije koja bi mogla da bude nezgodna naročito iz socijalnih razloga; prilagođavanje stanju na svetskom tržištu donekle se prepušta inostranstvu i očekuje se da će ono Holandiji izići u susret i stvoriti konjunkturno pobolišanje. Zato pored deflacionističkih mera štednje i povišavania poreza nalazimo i pomaganje poljoprivrede i nezaposlenih, javne radove i kontingentaciju uvoza, što sve utiče na slobodni mehanizam privrednog procesa. Sve se to, naravno, čini po cenu depresije koja је samo odložena. Ali holandska vlađa misli da može tako Фа postupa, jer smatra da rezerve kapitala omogućuju sprovođenje ovakve politike sve do trenutka kada će Dobolišanje u ostalom svetu samo po sebi dovesti do izjednaбетја. Па je ovakvo poverenje u kapital u Holandiji opravdanije nego, recimo, u Francauskoi, vidi se i po stamom uspešnom izravnavanja budžeta i po nesmetanim konverzijama koje bez učešća kapitala ne bi bile mogućne. Pri izvođeniu ove politike vlada ima izvesnu finansijsku potporu i od koloniia koje sada opet дожуЦији polet; ta konjunktura je i psihološki značajna, jer je prouzrokovana deflacijom koja je, istina, bila kratkotrajna, ali vrlo jaka. Vrlo važno psihološko uporište pretstavlja, naravno, činjenica đa je holandsko stanovništvo vrlo neraspoloženo prema devalvaciji, ier je posed kapitala vrlo rasprostranjen u narodu.

Priznaiemo da Holanđija stoji mnogo bolje nego Francuska, ali ipak sumnjamo da ova politika može imati uspeha. Koliko se može predviđati, svetski nivo cena neće uopšte ni porasti onoliko koliko se želi u Holandiji, jer je ostalim zemljama cili đa cene odđrže što stabilnije; to se vidi na Dr. po Engleskoj. Sve dok traje konjunktura količine, tj. док ima nezaposlenosti i neiskorišćenogp kapaciteta, Holandija će zato morati da se prilagođava svetskom nivou samo vlastitom đeflacijom. Ali tim putem smanjeno je tek 15%. depresijacione razlike sa ostalim svetom. Ostatak od 35% ne može se savladati bez privrednih i socijalnih teškoća, a baš zbog tih teškoća poslednjih godina se skoro nije više ni tražilo smamnjenje cena. Potpuno bezizgledni postaće svi ovi napori kada dođe do :đevalvacije franka koju smatramo neminovnom.