Narodno blagostanje

55, април 1936.

· plasirati u zemlji. Bilo ie očigledno da će Žitarsko društvo, kome je povereno sprovođenje monopola, zapasti u velike teškoće i da će država, usled politike visokih cena, morati da žrtvuje veliku sumu. Otuda su teškoće monopola sa odmicanjem tekuće kampanie bivale sve veće. Sve do pre kratkog 'vremena monopol је prodavao isključivo pšenicu žetve 1934. Tek sada prešao je na prodaju robe iz prošlogodišnje žetve. Ali, ma kako bila velika ova prodaia do nove žetve, u društvenim magacinima za prenos u narednu kampanju ostaće naimanje 50.000 vagona. Troškovi lagerovanja ove količine ogromni su i oni svakog dana rastu, dok su na drugoj strani -sve mahji izgledi da se ovaj ogromni stok unovči po otkupпој ceni.

Po mišljenju direktora čehoslovačkog Žitarskog društva glavni uzrok krize žitnog režima leži u nedisciplinovanosti proizvođača odnosno u nemogućnosti sprovođenja kontrole zasejane površine i proizvodnie nad ogromnim broiem malih i srednjih gazdinstava. Prošle godine, odmah posle žetve, bio je donet zakon o ograničeniu zasejane površine pod pšenicom, raži, ječmom i ovsem. Zakon je predviđao da u 1935/36 u gazdinstvima do 5 ha ukupna površina ovih žitarica ne sme preći onu u 1934/35. Površina zasejana pšenicom u 1935/36 nije smela da bude veća od 92%. one u 1934/35, što je praktično trebalo da znači smanjenie dotadanjie površine pod pšenicom za: 8%. Na slučai proširenja zaseiane površine preko utvrđenih granica zakon je ovlastio vladu da u kampanii 1936/37 za sve proizvođače, koji bi izvršili Ovo prekoračenje, snizi otkupne cene za 20%. Prema prethodnim podacima o setvi ozime i proletrnije pšenice može se zaključiti, da je zakon o ograničenjiu zasejane površine ostao skoro bez ikakvog dejstva pošto su proizvođači znali dobro, da je nemoguće kontrolisati zasejanu površinu. Za njih je bila merodavna otkupna cena, a zakon o ograničenju zasejane površine hije ih se uopšte ticao. Otuda je i direktor Žitarskog društva priznao potpuni neuspeh zakona. Pokazalo se, da se ograničenje zasejane površine ne! može sprovoditi pri relativno visoko dekretiranim cenama i da se ove u sistemu državne intervencije mogu održati samo tako ako se kontingentira proizvodnja ı sprovede potpuna kontrola kako proizvodnje tako i trgovine. -

Kakav će izlaz iz današnje teške situacije potražiti čehoslovačko Žitarsko draštvo, za sada se još ne zna. Bilo je predloga da se sa izvesnom količinom iziđe na svetsko tržište. Ta ideja nije još napuštena, pa se nastoji da ona bude ostvarena u okviru kakvog kompenzacionog sporazuma. Zatim se nezaposlenim radnicima jedan deo potpore u novcu treba da zameni brašnom. Isto tako izvršiće se i izmena zakona o ograničenju zasejane površine na taj načim, što bi otkupne cene vredele samo za određenu količinu proizvodnje i što bi bile predviđene vrlo stroge kazne za ilegalnu trgovinu pšenicom i brašnom. Naizad, više je nego sigurno da će se vlada koristiti zakonskim „ovlašćenjem i u novoj kampanji sniziti otkupnu cenu za 20%.

Одбор Друштва народа 3a KOординацију сакупио је и објавио податке о спољној трговини Италије и њених колонија са појединим државама у времену од новембра прошле до фебруара ове године у поређењу са истим раздобљем у ранијим годинама. На тај се начин први пут добија јаснија слика о томе како су утицале санкције на талијанску трговину. Италија је наиме од почетка рата обуставила објављивање података о свом увозу и извозу, тако да је Друштво народа морало да пође другим путем, скупљајући податке о кретању спољне трговине других држава са Италијом. Из тога разлога иста-

Службена констатација о неуспеху санкција

Ee ————

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 271. тистика није потпуна (за новембар и децембар обухвата 47 држава, за јануар 239, а за фебруар свега 23 државе), али у сваком случају бар за прва три санкционистичка месеца обухвата око 90% укупне талијанске спољне тргови“ не, а и за фебруар показује јасно њену тендецију.

Према тој статистици добија се следећа слика:

Талијански увоз износио је у новембру 1985 29,82 мил. долара (новембар 1934:28,58), у децембру 1935 21,44 (дец. 1934 : 27,55), а у јануару о. г. 13,88 (јан 1985 : 22,0 ил. долара). Први закључак који се намеће из горњих годатака је чињеница коју смо ми истаклиу чланку „Економске санкције према Италији" (бр. 13 од 28 марта), а која је морала већ од почетка свакоме бити потпуно јасна, наиме, да економске санкције нису у стању да онемогуће Италији вођење рата у Абисинији. Пре свега подаци за новембар показују да се Италија у првој половиак тога месеца у знатној мери (као уосталом и у месецима пре тога) снабдела артиклима који су јој били потребни. С друге стране смањење њеног увоза у децембру и јануару вије

било такве природе да би изазвало веће тешкоће у добав-

љању потребних сретстава. Још су много интересантније промене које су настале у односима Италије са санкциони“ стичким и несанкционистичким државама. ; Као што је потпуно јасно, повећала се спољна трговина са овим другима на рачун првих. Нарочито извоз у Италију од стране САД. Аустрије, Немачке, Мађарске итд. Ту се поновно мора подвући да су Аустрија и Мађарска још и данас упркос томе чланице Друштва народа.

Али не само то, него су и неке државе, које су прихватиле санкције, као Пољска и Русија, продужиле да увозе из

Италије. Засада су у пуном обиму спроводиле санкције само Енглеска и наша држава.

Све то доказује да песимизам у погледу деловања економских санкција који смо изразили у већ поменутом чланку, није био никако претеран.

Не само да их један велик број привредно јаких земаља изван Друштва народа није спроводио, не само да их и неке чланице Друштва народа нису прихватиле, него су се за њиховим примером повеле и неке државе које су за њих гласале. Све то показује да су потпуно оправдани захтеви за укидањем санкција. Ми на то уосталом имамо и највеће право, јер смо поднели најтеже жртве. ЕШ Међу енглеским мерама за сузбијање кризе врло видно место заузима поновно подизање пољопривреде које је покушано законом о регулисању пољопривредног тржишта од 1931. Закон је предвибао удруживање ради регулисања тржишта, чије би одредбе биле обавезне за све произвођаче дотичне бранше, ако би се изгласале са двотрећинском већином. Али оснивање оваквих удружења није напредовало, јер се показало да је регулисање производње и продаје немогуће све док та удружења нису у стању да контролишу целокупну тржи: шну количину т.ј. и увезену робу. То се, међутим, није могло спровести ни после увођења опште царинске тарифе 1932, јер је увоз из доминиона на основу Отавских уговора био ослобођен царина. Год. 1933 донесен је зато нарочити допунски закон по коме се увоз може ограничити или са: свим забранити, ако од тога зависи оснивање или опстанак неког удружења за регулисање тржишта. После тога су основана, поред хмељарског удружења које је већ посто јало, и удружења за кромпир, млеко и млечне производе, свињско месо и сланину и за пшеницу. У припреми су удружења за говеђе месо и јаја. Удружења су углавном прави картели за регулисање цена; учлањени су предузетници од» носно пољопривредници који су при томе у потпуности са-

Енглеска појачава регулисање привреде