Narodno blagostanje

Страна 272 Ба

чували своју правну и финансијску самосталност. Само код удружења за кромпир нема прописа у погледу цена; хме· љарско удружење, најзад, је синдикат.

_ Много јаче регулисање претстављаће сада уређење производње шећерне репе која у Енглеској заузима посе"бан положај. Та производња била је омогућена субвенционисањем које на пр. ове године треба да изнесе око 5 шил. за сваких 50 кгр. при исто толикој цени на светском тр"жишту. Од 1924 држава је дала око 50 мил. фунти субвен"ције, док је укупна вредност производње шећера изнела мање. Зато је сада и стављен разумљиви предлог да се уки-

"не субвенција једне производне гране која нема уопште ни-

какве могућности за самосталан развитак. Супротно томе,

_ влада је, из општепривредних разлога, предложила закон о реорганизацији индустрије шећера, који предвиђа и даље ·

давање субвенције, али на други начин. Спровођење политике шећера поверава се државној комисији за шећер која има да контролише сађење репе, производњу и продају шећера. Досадашња приватна индустријска предузећа не спајају се у картел, као што је случај у осталим привредним гранама, него у једно једино предузеће мешовитог карак"тера које ће купити постојеће инсталације и за то издати акције у висини 5 мил. фунти. За набавку обртног капита"ла емитоваће се обвезнице у висини од 1 мил. фунти, од тога три четвртине уз државну гарантију. Ново друштво. поред тога, добијаће сваке године и досадашње субвенције, и то у облику помоћи за производњу 560.000 тона шећера; помоћ ће варирати према цени шећера и другим условима (квалитет шећерне репе итд.) Мако ово спајање има потпун изглед труста, који стоји под контролом државе, ипак ће за пословање важити начелно приватно-прив"редни принципи. Да би се задовољили интереси јавности у погледу контроле употребе субвенције, друштво ће бити "под државним надзором; то ће се спровести путем организације надзорног одбора и обавезног обавештавања комисије за шећер. Али држава ће смети само онда да ин: Тервенише, ако то заиста буду захтевали јавни интереси

Овим преображајем опет је настала једна промена у држању владе и јавности према организационим питањима привреде, а нарочито према питању да ли треба организовати приватну или државну привреду. Не одбијају се више онако категорички као пре рата државне интервенције у приватну привреду и потпуно се признаје потреба за све широм државном привредном политиком, нарочито када се услед интереса приватника јавља ризик за _јавна сретства. Уосталом још много већа интервенција биће омогућена регулисањем индустрије угља. Ту ће имати да "се спроведе право подржављење рудника који су се досада налазили у приватним рукама, а њихови власници добиће једино рентна писма.

шав вани ртинаринрЕНаленнирериирнвиеннеин винил). Кадгод се говорило о мерама

Међународна коњунктура 984 продуктивно сузбијање не-

грађења станова запослености, оживљење привреде и о коњунктури у појединим земљама и у свету уопште, увек је нарочито истицана пресудна улога грађења станова. Врло је, дакле, умесно дати обимнији и исцрпнији приказ овог значајног привредног чиниоца. У извештајима Друштва народа налазе се индексни бројеви грађевинске делатности у неколико земаља, тако да смо сада у стању да их упоредимо и извучемо закључке. Ипак је немогуће израчунати беспрекоран укупан индекс, јер се пре свега поједини индекси не могу вагати, нити су основе за израчунавање индекса у појединим земљама исте. Упоређивање онемогућују с једне стране временске разлике између индекса дозвола за грађење и самога грађења, а с друге то што индекс понегде обухвата само поједине врсте грађе-

аи нриреретЕееНЕ ЕЕНЕНЕЕИВЕЕНИ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 17

вина, као станове, творнице и јавне грађевине, понегде опет све врсте укупно, а у неким земљама количине, као број изграђених зграда или запремину, или износ вредности зграда.

Прост укупни индекс, израчунат на темељу дозвола за грађење у 14 земаља, изгледао би овако (1929—100): најнижа тачка била би у 1932 са 59,8; затим настаје пораст на 70,4 у 1933, 87,8 у 1934 и 103,8 у 1935, што јасно показује да је поново постигнут (ниво грађевинске делатности пре кризе. Разуме се да увек треба имати на уму и поменуте недостатке код упоређивања.

Као што се могло и очекивати, развој није био једнак у свима земљама; и у грађевинској делатности могу се земље поделити на познате групе. Највеће побољшање показују земље стерлинг-бОлока. У 1932 су достигле најнижу тачку, и то европске са 67,8, а прекоморске са 38,5; међутим, већ 1934 је свуда индекс изнад онога пре кризе (1117), а 1935 донела је још већи пораст, на 1347. Тиме је, изгледа, скоро достигнута највиша тачка; то се види и по томе што је побољшање од 1934 до: 1935 знатно мање него у осталим земљама. У европским земљама стерлингблока индекс је порастао у Енглеској још за 19,5, у Финској за 18,5, а у Шведској за 24,2%. У доминионима је пораст већи, јер је, изгледа, тамо услед мвопо већег пада грађевинске делатности за време кризе и потреба била већа. Најмање се поправило стање у С. А. Д. где је грађевинарство у 1933 са 12,2 доживело потпун слом; упркос девалвацији прилике се ни у 1934 нису много побољшале пошто је достигнут индекс од свега 14,9. Тек у 1935 примећује се са порастом на 23,3 (за 56,5%) извесно оживљење у грађењу.

Између ове две групе стоје дефлационе земље. Међу њима су Немачка и Италија у 1932 такође биле спале на 349, али после се стање знатно побољшало, на 84,3, нарочито када је престала строга дефлација. Истина, доцније је повећање мање; у Немачкој износи од 1934 до 1935 22%. Сасвим друкчији био је развој у земљама златног блока. Све до 1933 грађевинска делатност је у њима била већа него 1929, изузев год. 1932, када је наступио нагао пад са 1125 на 79,3; у Француској је следеће године још дошло до опоравка, али је то ипак бис врло јасан предзнак сталног опадања које је почело баш у доба када је у осталом свету настао преокрет на боље. Опадање се наставило и последње године, у Француској за 16,5%, Холандији за 16,7%, а у Швајцарској за 43,8%, тако да је 1935 достигнут просечни индекс од 61,3.

Ако упоредимо овај развој са општим кретањем коњунктуре, нарочито броја запослености, видећемо упадљиво слагање које доказује да је садашње привредно побољшање углавном дело грађевинске делатности. Сама по себи, ова чињеница је пријатна и нимало чудновата, али ипак треба рећи да је абнормална. У нормална времена, тј. пре рата, главна особина грађевинарства био је његов антициклични развој који је био сасвим разумљив, Грађевинска делатност углавном зависи од понуде станова која се управља према трошковима грађења, а нарочито према висини камата на грађевински «кредит. Пошто су ови чиниоци за време депресије повољни, то се тада највише гради; на тај начин грађење ва време депресије изравњује коњунктуру, а уједно претставља средство за поновно оживљење. Отступање од тога правила имаће два узрока: ненормално (велику грађевинску делатност за време последње коњунктуре и једнострано ограничење нове коњунктуре на грађевинарство. За време коњунктуре градило се највише да би се надокнадило оно што се за. време рата и после рата није могло изградити, иако је постојала потреба; за те градње нису била довољна приватна средства, него је морала да притекне у помоћ и држава. Али она