Narodno blagostanje

9, мај 1936. | левица. Нема мира, док се не уништи фашизам у свету, изводи она закључак. Међутим, фашизам се може уништити колективним обезбеђењем мира преко Друштва народа. Енглеска је мирољубива држава. Она је водила санкционистичко коло против Италије. Она је за Друштво народа. Поред тога Енглеска је најзад пристала да прими формалну обавезу, да војнички брани Француску У случају да је нападне Немачка. Ко сме да нападне Енглеску и Француску удружене, којима ће прићи највећи део европских народа» Највећа погрешка Лавалове владе је споразум са Италијом јануара 1935 године. Тај савез је нанео огромне моралне штете Француској. Он је узрок што Италија није скрхана у-свом афричком потхвату. Тај је споразум закључио француски фашизам, који је и сам ратоборан. Француски фашизам подржава француска ратна индустрија. Тако од прилике резонују левичари обећавајући напуштање Италије, приближење Енглеској, појачање Друштва народа и санкције против Италије.

На то одговарају т.зв. фашисти, да је највећа грешка француске политике уговор са Совјетском Русијом. Русија ништа не може помоћи Француској у случају рата, јер је далеко. Међутим, зближење са Русијом појачало је антикапиталистичке елементе и ослабило постојећи привредни поредак у Француској. Италија је најбољи савезник против Немачке, јер она нема рачуна да Немачка дође на Бренер и да се уопште шири у Средњој Европи. Италија је данас једна од најбоље наоружаних и војнички најбоље организованих држава. Италија има још два савезника у Средњој Европи који иду са њом и кроз смрт. Треба што пре поништити санкције и помоћи ојачању Италије... Енглеска није интересантна као савезник.

М У БРИСЛУ ОВИХ ДАНА

Сасвим је другојача средина белгијске престонице. Ту се најбоље може да види, како су аутаркизирани менталитети појединих народа. Од Париза до Брисла има три сата возом, а разлика је у гледању на спољне догађаје, као да је Белгија на другом континенту. У Белгији се верује такође, и можда још више но у другим земљама, да је рат постао неизбежив. Али не рат који би изазвала Немачка, већ рат између Италије и Енглеске. Ту лежи велика опасност за европску цивилизацију по гледању Белгијанаца. Белгијанци су одувек били лабави на санкције против Италије из простог разлога, што су још од почетка видели, да оне не могу спречити Италију у извођењу њезине намере, а могу довести до катастрофе у Европи. Односи између Енглеске и Италије су затегнути у много већој мери но између ма којих двеју држава у Европи, рачунајући ту и Француску и Немачку. И што је најгоре, нема никаквог зрачка наде на излаз из те ситуације. Мусолини има своју линију, која је добро позната, али је Енглеска постала недоследна у последње време. Уосталом, унутрашњо-политичке прилике у Енглеској су све компликованије. Сви демократски и либерални елементи у земљи су за спасавање Абисиније по сваку цену, и за продужење политике против Италије без обзира на досадашње развиће прилика у Африци. А што је најгоре, настаје расцеп у самој конзервативној странци. На једној

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 301

Она је пре свега потпуно ненаоружана. Затим велики део јавног мишљења у Енглеској противан је ма каквој њеној војној акцији на европском континенту. Још су несигурније њене колоније и доминиони, који су још мање споразумни с том њеном политиком. Енглеска неће у савез са Француском као што је то урадила Италија, већ тражи једну колективну организацију за обезбеђење мира. Та је међутим банкротирала заједно са Друштвом народа. Даље, Енглеска не мисли да се ангажује на европском континенту ван евентуалног конфликта између Немачке и Француске. Она је равнодушна према приликама у Средњој Европи. Међутим, тамо се налазе најбољи савезници Француске. А њима Француска неће моћи ни најмање да помогне, кад Хитлер буде подигао фортификације дуж француске границе, као што је то већ урадила Француска. Преко тих фортификација не може ни француска војска доћи у Средњу Европу. Ту празнину може да попуни Италија и попуниће је сигурно...

Не говори левица истину кад тврди да ће напустити Италију, односно прићи Енглеској чак под претњом разилажења с Италијом. Кабинет г. Сароа узео је за министра спољних послова англофила г. Фландена, а овај је завршио као највећи поборник савеза са Италијом. Тако ће бити и са владом од левице. Не сме Француска да се;

одвоји од Италије, јер би ова у том случају напра; вила савез са Немачком и тиме створила једну, војну силу првога ранга уперену против Францу“, ске, при чему Енглеска, ненаоружана, не може

)

овој готово ништа да помогне. 61

Држимо да смо успели да резимирамо гла не аргументе о изборној борби у Француској И несене од стране обеју група. ЈЕ

је страни велики број франкофила, који желе зближење са Француском и подконцесијом акцептирања стања створеног у Абисинији, односногмил рења са Италијом. ИМ у влади има људи који 385 ступају то гледиште и који раде свом снагом „на успостављању фронта Стрезе односно на зближењу с Италијом. Међутим у самој странци има врло много људи који сматрају да Енглеска не сме напустити Абисинију, ма какве конзеквенције имало“ то њено држање. У недрима саме владе'налазе се франкофили, италофоби, и женевски'тацифисти“Код таквог стања, посве је природно што се енг глеска политика на европском континенту колеба Али ипак преовлађује гледиште, да се "мора про“ тивстати Италији, не само из пацифистичке идео“' логије, већ и због животних интереса Енглеске“ мају продужава рад Друштво народа“уЖеневиг Службена Енглеска засада стоји на гледиштуг дан треба пооштрити мере против Италије, "јер заузи мањем Адис Абебе настало је стање које Ентлев. ска не може да акцептира. Међутим)“ нико" неће санкције у Женеви. А Француска "ће ако вене! изврши промена. владе до 11" M4ja, Ma гваботира сваки покушај Енглеске за пооштрење санкција“ Енглеска влада засада ради на изналажењу новог“ система колективног мира у Европи "заједно са Немачком. Али то чини Француску 'нервеозном:“ Она не верује Немцима и налази да“ је Ентлескани" сувише слаба-према Немачкој“ То“мути атмосферу“ JU а УУ ВИ "TU