Narodno blagostanje
Страна 302 |
између ових двеју земаља, које треба да буду стубови мира у Европи.
На другој страни у Мталији се све више 32оштрава нерасположење, управо мржња према Енглеској. М како је Италија на путу да пребрине бригу у Абисинији, то може тим више дати изражаја том свом осећају. Европа није довољно запазила најновије припреме за рат у Итадији, познате под именом тоталне мобилизације, која треба да надмаши све слично досада. Италија се спрема за рат на начин из кога се да закључити, да то нема никакве везе са Абисинијом.
~ У Енглеској се све више заступа мишљење да, ако се не пооштре санкције, треба Италији затворити Суецки канал већ и због енглеских интереса. Међутим, ма каква непријатељска мера против Италије може да значи рат између ње и Енглеске. А Италија може лако да се одлучи на
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Бр. 19
|}
тај корак. Она у том случају не би имала потребе да излази ван Средоземног мора, а у овом би била потпуно сигурна. Деценијама је важило правило да је Италија као полуострво остављена на добру вољу енглеској флоти. Ова је могла у свако доба да уништи велики део Италије. Моторизирањем рата и променом ратне технике то је из основа промењено. Данас су надмоћније подморнице и авиони. Нема Енглеска толико флоте, колико могу италијански авиони и подморнице да униште за недељу дана. Италија има надмоћност на Средоземном мору, захваљујући авионима и подморницама, и следствено у случају рата могло би доћи до те чудне ситуације, да она затвори пут Енглеској кроз Суец'), место Енглеска њој.
Ето овде лежи непосредна опасност рата међу двема европским земљама. А ма где да он почне, обухватио би брзо целу Европу.
у.
| SNAŽNO POBOLJŠANJE FINANSIJA GRADA
BEOGRADA
U broju od 19 januara prošle godine pozabavili smo зе detalino pitanjima beogradskih opštinskih finansija. Nji· hovo stanie u io vreme izgledalo je ovako: prihodi, kako fiskalni tako i oni od privrednih preduzeća, stalno su ораdali; u strukturi dugova glavnu ulogu igrali su kratkoročni i leteći zajmovi; anuiteti su gutali najveći deo budžeta. Beogradska opština nije uživala kredita ni koliko zaštićeni seljaci, a njeni liferanti bili su izgubili skoro svaku nadu. Izlaz iz. ovoga stanja, mi smo rekli, treba tražiti na strani regulišanja zaimova i sniženja anuiteta. Tu je postojala konkretna mogućnost redukćije opštinskih rashoda. Drugi način za smanjenje rashoda bio bi uprošćavanje administracije, racionalizacija zadovoljavanja gradskih potreba, štednja i uklanjanje izlišnih poslova i odeljenja.
Otada, međutim, opštinske finansije znatno su зе роbolišale, za što ie dokaz i činjenica da se na zborovima udruženja privrednika već duže vremena ne čuju nikakve žalbe na neuredno plaćanje obaveza od strane opštine. Ranije, dok
5) „The Economist” oan 2 Maja 1936,y umaHky „Ако Друштво народа умре" садржи следеће опаске и тврђења:
»Освојење Абисиније које је Француска омогућила својом саботажом Друштва народа, тек је први корак ка освајању афричких и азијских провинција Римске Империје које намерава Мусолини. Следећи корак биће проширење његове власти на све области на Средоземном мору, Нилу и Црвеном мору. То, разуме се, иде само на рачун Британске Империје. Да ли ће Енглези хтети да плате. Мусолинију цену да их сада или доцније не заплете у par? Мусолини ће вероватно тражити да му се уступе Малта, Кипар, Египат, Судан, Палестина и Британска Сомалија, а можда и Кењија, и захтеваће смањење енглеске поморске снаге од Сингапура до Гибралтара. Талијански списак је толики да ће вестминстерска влада још пре него што га прими, прихватити мању листу коју ће презентирати Хитлер (само повраћај некадашњих немачких колонија).
„Како данас стоје ствари, Друштво народа може се спасти само ако ми затворимо талијанским бродовима прилазе ка Суецком каналу; та мера, баш зато што би заиста имала дејства, довела би нас очевидно у озбиљну опасност да заратимо већ данас место сутра |.
је stanje opštinskih finansija bilo rđavo, ova tačka bila је uobičajena u svima rezolucijama beogradskih „privrednih korporacija.
Promena u stanju opštinskih finansija ogleda se u dvema činienicama: u oblasti izdataka izvršeno је Копзонdovanje najvećeg dela opštinskog duca, a u oblasti prihoda zabeleženo je povećanie.
Godinama već beogradska opština upotrebljavala je kratkoročne pozajmice za zadovolienje dugoročnih potreba. Suma kratkoročnih zajmova i letećih dugova za radove na kredit iznosila je krajem 1932 godine 97% ukupnoo zaduženja. Početkom 1985 godine ukupno zaduženje i njegova struktura izgledali su ovako:
Mil. din. '%. ukupnog Dugoročni zajmovi 93.0 10.92 Kratkoročni zaimovi 497.5 58.46 Leteći zajmovi 260.5 30.62 Ukupno: 851.0 100.00
„И ко би се; ако се Друштво народа распадне, усудио ругати се Черчиловом пророчанству за време буџетске дебате прошлога четвртка, да ће до следећег европског рата доћи још за време заседања садашњег парламента 2
„И ако се Друштво народа распадне, ко ће бити с ким у сутрашњем рату» Хоће ли Француска и Енглеска ратовати против Немачке и Италије» Или Италија и Фран“ цуска против Енглеске и НемачкеР Французи се, наравно, надају да ће Француска, Италија и Енглеска бити на једној страни против Немачке. Г. Балдвин и његове приста-. лице, напротив, надају се да би Енглеска, док се Француска и Италија боре против Немачке, могла још једном да се извуче, (као што се сјајно извукла из талијанско- | абисинског рата) тиме што би остала неутрална, уз благонаклоно држање према талијанско-француском блоку. Али и сувише је вероватно да ће се енглеска нада у неутралност за време следећег европског рата показати исто тако илузорном као и она Француске у рат у коме би се обновио фронт из Стрезе. Можемо ли рећи са сигурношћу да ће једна од оних првих двеју алтернатива бити
"коначна 2