Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ — Бр, 19

Страна 304

11%. Индекс биљних производа порастао је према марту 1935 за скоро 90 поена на 80,5, што претставља мало попуштање према месецу фебруару. Насупрот томе индекс сточних производа који је досада био стално нижи него у одговарајућим месецима прошле године, изнео је у марту 55,6, што значи за 1,6 поена више него у фебруару и за око је поена више него у марту 1985. Индекс минералних производа остао је у првом тромесечју о. г. потпуно непромењен на 81,1, што значи за 2,3 поена виши него у првом тромесечју прошле године. Индустријски производи су мало пали према фебруару, а према марту 1935 се повећали за око 5 поена на 69,7.

Индекс цена на мало у Београду износи 70,2, што

значи да је у малом паду према фабруару као и марту ·

прошле године. То долази од малог попуштања индексе хране на 72,7, док су индекси одеће као и огрева и освет· љења остали потпуно непромењени на 72,1 односно 71,2. У спољној трговини наступила је у првом тромесечју ове године већ позната знатна промена. Суфицит трговинског биланса од 97 мил. динара у првом тромесечју прошле гедине претворио се у истом раздобљу о. г. у дефицит од преко 200: мил. динара. Тај факат је исто тако врло много истицан у нашој штампи и давани су разни, углавном потлуно погрешни коментари. То се опћенито сматра као врло леповољно. Ми напротив тврдимо да је то доказ општег побољшања. прилика код нас. Не сме се, пре свега, заборавити да је наш извоз сасвим незнатно опао за 17 на 850 мил. динара, док пасива долази углавном од великог повећања увоза за 286 на 1056 мил. Та чињеница несумњиво показује повећање куповне снаге нашега народа, затвм У вези са великим повећањем увоза сретстава за производњу за 290% према марту прошле године и великим повећањем запослености, доказује и понован полет наше индустрије. Преко тих чињеница се никако не сме прећи, лим мање, што исто кретање показује и број утоварених вагона који је износио у марту 112 хиљ,, т. ј. за 8 хиљ. више него у истом месецу прошле године, а за 19 хиљ. више него у месецу фебруару. Исто се тако повећао и поморски саобраћај и речна пловидба, за које имамо податке свега за месец фебруар.

Индекс рударске производње повећао се према марту 1985 за 3 на 104 док је према фебруару попустио за преко 7 поена, што претставља потпуно сезонски пад који се редовно понавља сваке године.

алела Ба пе наневе наше Ljublianski Ouzor objavio је Nov snažan porast zaposle- SVoje statističke podatke za

nosti u Dravskoj banovini mesec april iz kojih se vidi, da je u ovome mesecu na pod-

ručiu Dravske banovine bio uposlen 893.371 radnik ili 3.926 više nego li u martu mesecu. Prema istom mesecu u prošloj godini broji uposlenih povećao se za 5.959 ili 7.0%. Za poslednjih sedam meseci broj osiguranib ; promene prema odgovarajućim mesecima u prethodnoi godini izgledaju ovako:

U O O

Broj ostparanih, ВВ ili %

Oktobar 1935 89.569 — 269 0.4 ·Novembar » 82.109 7.598 0.7 Decembar | » 78.695 + 961 12

' + Januar 1936 75.087 ~ 2.399 '9:9 Februay » 76.551 + 4.186 507 Mart : » 79.447 = 5229 10707 Арг » 83.371 - 5.959 7.6

Prema gornjim: podačima pobolišanie konjunkture nastavijo se i u aprilu mesecu. Prosečni dnevni broj osiguranih га prva četiri meseća ove godine bio је 78.614 prema. 74.133 u istom periodu prošle godine. Porast broja uposlenih. iznosi

4.481 ili 60% i obuhvata uglavnom industrijske grane стадеvinarstva (industrija kamena i zemlje, gradenje Киса, риteva itd.).

Pored sistematskog pobolišanja privredne konjunkture

nastavlia se popravljanje situacije i na radnom tržištu. I u aprilu mesecu znatno više se povećao broji uposlenih muškaraca, nego li ženskih. Pored ostaloga, to ima za posledicu i povećanje kupovne snage radničke klase, jer su nadnice muškaraca veće od onih ženskih.

Nominalna nadnica nastavila je i u aprilu da opada. Prosečna dnevna obezbeđena zarada bila je 29.35. din. ili 0.08 manje od one u istom mesecu prošle godine. Za poslednjih sedam meseci nominalna nadnica i promene prema odgovaraiućem mesecu u prethodnoj godini izgledaju ovako (sve u dinarima):

Novembar 1935 29.43 — 0.06 Decembar 5.7 22.36 — 0.04 Januar 1936 22.99 — 0.10 Februar » 29.18 0,17 Mart - » 29.18 — 0.14 April » 22:35 — 0.08

Karakteristično je da je ove godine znatno jače opadala nadnica muškaraca nego li ona radnica. Tako је D. pr. u martu prema istom mesecu 1995 nadnica muškaraca pala za 0.31, a žensicih 0:09, a u aprilu ona prvih za 0:21, a drugih 0.09. Ovo bi moglo poslužiti kao dokaz, da su nadnice radnica pale na nainiži nivo, te otuda jači pritisak na nadnice radnika.

Dnevna osigurana zarada uposlenih radnika u aprilu bila je 1.86 mil. din. Prema martu mesecu ona se povećala za 101! hiljadu dinara, a prema aprilu 1935 za 127 hiljada din. Dohodak radničke klase Dravske banovine u aprilu, u poredenju sa stanjem u istom mesecu 1935, bio |e veći za 3,2 mil. dinara.

=. II o — a Kam je 7 Maja 1983 године

објавио „Трговински ГласПрограм или исклизнуће» ник“ да престаје излазити, ми смо подвукли празнину која се тиме ствара у нашој дневној штампи и изразили жељу и наду, да се он што пре поново појави. Наша је нада остварена, јер је 1 маја о. г. изишао први број истога листа у другој периоди. Приликом прославе јубилеја Београдске Трговачке Омладине, ми смо истакли огроман утицај „Трговинског Гласника“ на јавно мишљење предратне Србије.

У Београду излазе већ другу годину „Трговачке новине“, орган Савеза трговачких удружења. „Трговачке новине“ су сталешки лист. Оне то не крију. Исто тако као и остали сталешки листови оне бодре припаднике трговачког савеза на све јаче развиће „сталешке свести". Тиме се посредно признаје да је сталешка организација дошла пре формирања сталешке свести; а како је сталешка организација једна скупоцена и слабо уносна установа, то

је само јако развиће сталешке свести у стању да спречи да се сталешке организације не распадну под све“ већим“

притиском пореског егзекутора ради наплате доприноса -- о чему је баш ових дана изашао распис Министарства 'Финансија. |

Није никаква тајна да велики део београдске uapшије, а ова је била велики културни фактор у предратној Србији, никако не може да пређе на сталешке методе.

Они су незадовољни питањима које су сталешке организа-

ције избацивале на прво место и начином на који су она

"третирана. Сталешка организација је оживљење класне

борбе. При сталешкој организацији “развија се супротност

"и непријатељство према осталим. сталежима, га. целокупна "политика: таквих · организација. своди. -се на ·међусобну.