Narodno blagostanje

"9, мај 1936.

борбу сталежа. Само се тако може објаснити појава, да трговачки сталеж код нас устаје против индустрије, коју је не само потпомагао „Трговински Гласник“ за време свог опстојања, већ је шта више највећи део србијанске индустрије основан од трговаца и капиталом формираним у трговини. Трговачки сталеж ратује данас против крупног капитала; међутим најкрупнији капитал у нашој земљи створен је великим делом у трговини.

Главна одлика „Трговинског Гласника“ лежала је у томе, да он никад није допустио да кроз његове ретке избија сталешки менталитет. Управо србијански трговци нису знали шта је сталеж, толико су се они идентификовали са народном привредом. „Трговински Гласник" је био водећи економски лист у коме је много више писано о пољопривреди и индустрији, него о трговини. Сасвим је појамно, да београдска чаршија, која је одрасла у таквој средини, не може никако да се сложи са сталешко-демагошким методама које у последње време узимају маха.

По свом садржају први број „Трговинског Гласника" у новој периоди труди се да одржи своју традицију. Први број није сталешки лист, већ напротив лист за трговца на првом месту, који додирује сва питања која треба да чита грађанин без обзира на његово занимање.

Али од тога правила чини груб изузетак напис на првој страни „Наша реч и наш програм“ из пера г. Николе Беловића, претседника Београдске трговачке омладине. Г. Беловић истиче заслуге „Трговинског Гласника“ у прошлости, али прелазећи на оправдање његове поновне појаве он упада у сталешки менталитет. Он пише:

„Никада наш трговачки ред није био у тежим мирнодопским приликама него данас... Картели, индустријске продавнице, нерешено питање земљорадничких дугова, за: друге које тргују и са незадругарима, странци у трговини и индустрији, санкције, разни неправедни намети, разне Бате“, „Та-Те“ и пуно још сличних проблема допринели су да наш трговачки ред данас животари... Нећемо претерати ако кажемо да данас има велики број трговаца оголелих, а чак и таквих који хлеба траже“.

А на истој страни налази се једна карикатура која претставља трговца пригњеченог једном огромном зградом, на којој пише „Индустријске продавнице“, „Та-Та“, „Бата“. Проглашава „Та-Ту“, који још није ни почео да ради, и „Бату“, који продаје ципеле, којим се производом бавио незнатан део трговине, за проузроковаче кризе у трговини. Ово не личи на „Трговински Гласник“.

Постоје општа привредна депресија и пољопривредна криза, али не за уредника првог броја „Трговинског Гласника“; по њему наша трговина не страда од ова два велика зла светске привреде, већ од картела, индустријских продавница, странаца и других ситница. У предратној Србији било је у трговини више странаца него данас, али „Трговинском Гласнику“ ни на памет није пало да дискриминише странца од домаћег трговца. Зашто онда није ставио наслов „Домаћи трговински гласник“, „већ само „Трговински“ 2

Стари „Трговински Гласник“ ступно старо физиократско и емпирички потпуно тачно гледиште, да у једној аграрној земљи, као што је наша, народно благостање зависи на првом месту од економског положаја сељака. Небројено је пута понављао стари „Трговински Гласник“ познату реч: „Кад сељак има пара, има их цео свет“. И данас тврди „Трговински Гласник" с правом, да је заштита земљорадника као дужника нанела велике. штете трговцима; али ипак зато опште тешко стање у трговини не своди на прилике у земљорадњи.

Ако овај правац буде превладао у „Трговинском Гласнику“, онда ће он постати излишним поред „Трговачких ОРИЋ.

исповедао је неот-

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 305

Protivno svakom осекуапји austrijska vlada je oterala centralu Feniksa u likvidaciju. To je, verovatno, učinila zbog toga, Što le našla da je pasiva vrlo velika, tako da neće ostati ništa za filiiale u inostranstvu, kojima je centrala ostala dužna. Tako je Feniks u Jugoslaviji ostao siroče. lako filijala iednoga društva pravno i danas, poslovno on postaje potpuno samostalan i može da traži potpuno samostalan izlaz, kao što je uostalom bio slučaj sa Feniksom u Beču. Specijalnom uredbom sprečeno je da ne dođe do panične likvidacije Feniksa u Jugoslaviji. Uredba je dala što ije mogla da da. Niome nije Feniks dobio moratorijum za obaveze po ugovoru o osiguranju; ali ie za to potrebno da ima gotovine. Isto tako nije moglo biti regulisano pitanje o obustavi ugovora o osiguranju usled neplaćanja premije.

Pitanie Feniksovih osiguranika

ин псе ссгланоннка SrO Gazsesssseeı

Jedno preko 10 godina staro osiguravajuće društvo prceistavlja izvestan kapital. Ogromni su troškovi osiguravaijućih društava prvih godina. To je Feniks prebrodio. Prema tome njegov portfeli ima svoju prometnu vrednost. On je izvor prihoda u budućnosti. Kako Feniks kao filiiala ne može da produži posao, to postoje svega dve mogućnosti za rešenje njegovog pitanja: likvidacija ili prelaz portfelia na drugo kole osiguravajuće društvo. Prvo bi bilo vezano uz ogromne pubitke za osiguranike. Prirodno je da država teži da se [0 izbegne. Ali ie preuzimanje Feniksovog portfelja od strane drugog jednog društva uslovlieno stanjem bilansa. Ako ie nedostatna premijska rezerva u većem obimu, onda je preuzimanje utoliko teže. Prema fome po sredi je pitanje kako stoji bilans jugoslovenskog Feniksa.

Sa izvesnih strana se tvrdi, da je prilično veliki deficit, ali da ipak celokupan stok od 700—800 miliona dinara osigurane sume pruža mogućnost da se u toku dužeg niza godina iz samoga posla izvadi ceo maniak i čak postigne izvesna dobit.

Mi se ne možemo upuštati u pitanje boniteta Feniksa. O njemu se uostalom može dugo diskutovati, moguće je da se od deset stručnjaka ni dvojica ne slože. Subiektivnoi oceni otvoremo je široko polje.

Kako se međutim s razlogom želi da se sačuva u interesu osiguranika ukupni stok Feniksov, to se u isto vreme tretira pitanje na koli bi se način mogao pokriti delicit u premijskoj rezervi. U Austriji ie taj deficit pokriven prikratom potraživania osiguranika i opterećenjem drugih osiguravajućih društava i njihovih osiguranika. Van svake је зштnje, da bi osiguranici morali podneti jedan deo štete. Isto tako kao što su ulagači kod nas morali da prime velike gubitke.

Ali se isto tako pomišlia i na druge mogućnosti za DOpunu deficita. Po jednoj sugestiji trebalo bi dopustiti onome, ko bude preuzeo portfeli Feniksa, da kupi u inostranstvu veći iznos naših Blerovih obligacija, s tim da se iste imaju nacionalizirati, a da ne bi to deistvovalo nepovoljno na kurs toga papira u zemlji, da se iste blokiraju. Mi smo odlučno protiv te kombinacije. Ogromna diferencija u kursu naših dolarskih papira na strani i u 2žemlji mnogim ljudima ne da mirno spavati. Neki su čak pogubili pare pokušavajući da nelegalnim putem dođu do zarade na tom poslu. Ima ioš mnogo drugih načina na koji se može doći do zarađe na štetu opštosli. Još bi mnogo lakše bilo kad bi Narodna banka naštampala jedno 100 miliona dinara novčanica i predala besplatno interesentima. Ni to gotovo ništa ne košta!

Ljudi neće da znaju da velika razlika u kursu dolarskih obligaciia dolazi baš otuda, što je podignuta brana 12-