Narodno blagostanje

16, мај 1936. НАРОДНО. исплату или обезбеђење доспелих износа. Осим тога, у дозволи за увоз могу се стављати и услови у погледу транспортног правца и начина транспорта, а може се директно прописати и увоз из одређене земље.

Забрана увоза је нужна допуна девизном режиму; зато се и могло очекивати њено увођење. Тек на основу дозволе за увоз, постоји могућност да се тражи дозвола за набавку девиза за стварно плаћање. Према томе дозвола за увоз још не значи да ће увозник сигурно добити и дозволу за набавку девиза, јер ова, разуме се, зависи од ефективних залиха девиза. Целокупном спољном трговином управљаће једна нова установа, Централна робна комисија која има да врши надзор над увозом робе и девизним прометом и да се стара о њиховој изводљивости и ефикасности. У њен делокруг спада, према најновијој уредби, и надзор над извозом ради обезбеђења уступања девиза. Комисија издаје валутне декларације у којима се нарочито наводе: цена по комаду и укупни износ, рок и начин плаћања. Пре подношења ове декларације пограничној контроли роба се не сме извести.

У ствари нове мере не мењају много досадашње стање, јер је увоз и досада био или забрањен или реглементиран, и то до 80% вредности, а за 50% количине. Али је важно да забрана претставља начелно потпуно супротну промену пољске спољно-трговинске политике.

У вези са осталим диктаторским мерама на тржишту капитала и новчаном тржишту, предузетим ради заштите енглеске валуте, Министарство финансија је 1931 и 1932 забранило извоз капитала, да би омогућило политику јевтиног новца итиме оживљење привреде. Али од ове опште забране уписивања иностраних зајмова или куповања иностраних хартија од вредности изузети су зајмови земаља Британске империје и стерлингблока. Овом забраном постигнуто је да је 1985 извезено свега 15 мил. фунти капитала у земље Империје, док је 1928 извоз износио 105 мил. фунти; с друге стране, било је на енглеском тржишту у 1935 скоро исто толико капитала на расположењу као 1928, наиме 221 мил. (према 264 мил. у 1928). Услед слабије тражње смањио се и рентабилитет са 4,8—7,4% у 1928 на 2,2—5,0% у 1985.

Пошто забрана Министарства финансија нема закон ске основе, могло се очекивати да ће настати борба против ње, чим се бар донекле побољшају прилике у привреди, 2 нарочито оне на тржишту капитала. Сада је до тога и дошло, пошто је у 1935 енглески платни биланс после дужег времена први пут опет закључен са већим активним салдом, у износу од 37 мил. фунти. Још у току прошле године појавили су се у финансијским круговима захтеви да се забрана ублажи, а на годишњим зборовима великих банака почетком ове године овај захтев је постављан и сасвим отворено. Три групе се углавном залажу за то. У првом реду су, разуме се, капиталисти који би се радо користили могућностима већих добитака на каматама у иностранству и који се надају да би такво проширење инвестиционих могућности довело и до пораста каматне стопе у Енглеској. Али да би придобили владу за своје жеље, они тврде да полагано поновно извожење капитала не би изазвало оскудицу овога у Енглеској, јер би нове могућности за пласман привукле и нова средства. Поред капиталиста за укидање забране заузимају се, што је занимљиво, и индустријалци; они сматрају да је слободнији кредитни режим потребан у интересу повећања извоза енглеске робе и упозоравају владу да се поред унутрашњо-привредних мера ва сузбијање кризе не сме заборавити на одавно познату узронну везу која постоји између извоза капитала и изво-

Енглеска наставља ембарго капитала

БЛАГОСТАЊЕ Страна 323 за робе. Трећу групу чине они коњунктурни политичари који хоће потпуно слободно кретање капитала, да би камати повратиле њену стару улогу регулатора коњунктурног развоја.

Изгледа да влада донекле признаје оправданост ових захтева, јер се друкчије не може протумачити корак који је она сада учинила ради моралног оправдања настављања досадашње политике. Образован је, наиме, стручњачки одбор у који су ушли гувернер Енглеске банке и други истакнути претставници лондонских банкарских и берзанских кругова. Задатак овога одбора је да буде влади при руци као саветник у начелним питањима извоза капитала и у појединим случајевима при спровођењу рестрикционе политике. Одбор је дакле само саветодавни орган, а уз то је и везан нормама које не дозвољавају никакву знатнију промену досадашњег стања. Као и досад, ембарго начелно остаје, са изузетцима у корист земаља Империје и стерлингблока, али овим последњим даваће се зајмови само онда, ако то има да послужи појачању валутних резерви и спречавању колебања валуте. У ту сврху даваће се отсада и иначе кредити иностранству, ако би енглеска индустрија могла да види од њих непосредне користи. Место зајмова страним владама и општинама, који се не препоручују, даваће се претежно кредити енглеским предузећима у иностранству. При томе ће се водити рачуна и о финансијским и девизно-политичким односима појединих земаља с Енглеском, а нарочито о њиховом држању према енглеским предузећима. Све у свему, дакле, влада не намерава да спроведе неке начелне измене. Прво стога што она још не може да управља тржиштем капитала према потребама трговинске и валутне политике, чак ни у случају да се прилике још више побољшају. При овоме ставу влада остаје и с обзиром на то да ни у осталим гранама међународних привредних односа још нема никакве слободе.

Индијски парламенат изгласао Или коректура Отавских је за 30 марта предлог да се

уговора или... откаже садашњи трговински уговор са Енглеском који се, за разлику од осталих Отавских уговора, може отказати и пре 1937. Истовремено је влади стављено у задатак да испита могућност нових билатералних трговинских уговора с Енглеском и другим земљама. Овај корак није изненадио, јер је потекао не само из привредних, него великим делом ииз чисто политичких побуда. Осим тога се у последње време Отавски уговори уопште све више критикују, при чему се полази од мршавих резултата које је постигла Енглеска текстилна комисија у Аустралији и од тешкоћа код трговинских преговора између Енглеске и Аргентине, односно Данске. Од самог закључења ових уговора било је у појединим доминионима гласова против њиховог продужења; чак се ни енглеска индустрија не слаже са тумачењем Отавских уговора од стране доминиона. :

Али било би врло погрешно када бисмо на основу тих знакова закључили да ће се догодине цео овај систем уговора срушити. Углавном ипак постоји једнодушно мишљење да су ови уговори постигли своју сврху. Критика се тиче само неких специјалних питања која су, међутим, по нашем мишљењу, од начелне важности. Врло је вероватно да ће доћи до споразума код преговора који ће се водити идућег пролећа приликом крунидбених свечаности.

Пре свега треба расчистити два питања. Једно по: креће сасвим јасно индијски закључак. Отавски уговори довели су до пораста спољне трговине уговарача међу собом чиме је Енглеска постигла жељено оживљење своје индустрије. Доминиони су, додуше, имали још већих лоби-

Ку |