Narodno blagostanje

Страна 322 _____

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

страни сретстава за производњу и износи према првом тромесечју прошле године око 300%. Тако је на пример увоз текстилних сировина порастао за 90 мил. динара, увоз стројева, апарата и превозних сретстава се подвостручио на 96,2 увоз минералних уља порастао од 229 на 314 мил. и Т. д.

То значи да нарочито форсира набавке наша индустрија. Потпуно је јасно да она то не треба за себе саму, него да сматра да може да повећа своју производњу. а то је само још један доказ више да се куповна снага народа повећала. Осећајући ту чињеницу, коју смо ми већ много пута нагласили, а есконтујући и даље побољшање индустрија повећава производњу. Томе се можемо само радовати. . ;

Истина има још једна мала празнина у нашој статистици. Није наиме забележено колико је износио увоз злата. „Југословенски лојд“ (30 априла) на пр. сматра да је увоз монетарног злата био знатан у првом тромесечју о. г. Са тим се мишљењем никако не можемо сложити, него напротив сматрамо да ако није ништа извезено У шверцу, а оно увезено сигурно није било. Ту се можда мисли на т. зв. промет оплемењивања који долази отуда што се злато које садржи бакарна руда из Бора дели од ње у иностранству. То међутим ниуколико нема утицаја на наш трговински биланс, јер се оно само враћа у нашу државу у истој количини у којој је извезено.

С обзиром на то да је цена у паритету код нас нижа него У другим државама, сваки је други увоз искључен. Од 27 априла и Пољска има девизни режим. Једном уред: 'бом заведена је државна контрола целокупног девизног промета. Надзор врши девизна комисија која је образована при Пољској банци; она даје дозволе за трговину девизама и златом. Може се извести максимално 500— злотих месечно код путовања У иностранство. Трговина девизама је искључиво право Пољске банке и овлашћених девизних банака. Девизе се морају уступити њима. Странци смеју само код овлашћених банака имати рачуне. Као обрачунски курсеви важе они Пољске банке. Међутим, не морају се уступити злато, кредитни инструменти на иностранство нити потраживања у иностранству до 26 априла. Иностране банке могу сло: бодно употребити своја потраживања која су постојала до 26 априла.

У своме објашњењу влада истиче да је, под утица: јем спољнополитичких догађаја и неоснованог неповерења публике, у последње време настала знатна тезауризација злата и девиза која је смањила резерве новчаничне банке и залихе капитала у привреди, и отежала спровобење радова за сузбијање незапослености. Да би се онемогућила спекулација на евентуалну девалвацију, заведеч је девизни режим, који, међутим, ниуколико не погађа тр: говинске односе и службу дугова.

Тиме се ипак делимично обистинило оно чега се бојала стара управа новчаничне банке, наиме да се досадашња дефлационистичка политика неће моћи даље спроводити без контроле новчарства и кредитног посла, а знатно је потиснут ни програм дојучерашњег гувернера Пољске банке, пуковника Коца, који предвиђа плаћање иностраних дугова, стабилност валуте и слободну трговину девизама.

Садашње привредне прилике нису баш такве да би се могло говорити о некој акутној опасности; али су тим црњи изгледи за будућност. Незапосленост је сезонски нормална, а мања је него пре годину дана. На берзи је наступило извесно оживљење, али приметно мање него лане.

Пољска напушта златни блок

Извоз показује повећање према лањском, али је и увоз порастао, тако да је вишак извоза знатно мањи него прошле године.

(Овај застој јасно показује да је са дефлацијом запело. Упркос мерама за снижавање цена у децембру 1935. чиво цена је исти као пре годину дана. Сам по себи, он са 54,2% није ни висок, ако се упореди с оним у Енглеској 47%), Белгији (49%) и Немачкој (56% —- ниво извозних цена). Али досадашњи развој није био довољан да без јавних мера за стварање посла смањи незапосленост на сношљив ниво. Но, за успешно продуктивео сузбијање незапослености нема довољно финансијских средстава, што се види по неизравнатом државном буџету. Ако се заиста жели постићи успех, ваља рачунати са новим зајмовима; с обзиром на данашње прилике то би били кредити новчаничне банке. Постоји дакле бојазан да ће по: сле првога износа од 20 мил. зл. који је Пољска банка сада дала влади, морати да дођу и други; а то би довело до повећања новчаничног оптицаја и депресијације. И развој вишка извоза крије у себи извесну опасност. Дугови иностранству плаћају се, наиме, већ. данас углавном златом Пољске банке, а до нових кредита у иностранству влада још није могла да дође, упркос свима напорима. Последица је смањење залиха злата које може да доведе и до девалвације.

Влада је најодлучније демантовала све гласове о инфлацији и девалвацији. После доношења уредбе о девизном режиму као да се и публика донекле смирила. Улози се не подижу, а о некој навали на банке не може уопште бити говора.

Као што је иу Немачкој девизни режим повукао за собом и контролу спољне трговине, тако је сада и Пољска одмах неколико дана после забране слободног промета девиза увела и контролу увоза.

Уредбом од 13 о. м. предвиђена је општа забрана увоза. Изузета је од забрана само роба која потпада под одредбе женевског немачко-пољског уговора о Горњој Шлеској, под уговор о пограничном промету,- роба. на коју се односе прописи о оплемењивању, роба за коју Министарство финансија даје аутономне попусте на царини или коју оно ослобађа царине, и, најзад, сав материјал који се сматра потребним за паковање те је зато ослобођен плаћања царине. Укупно изузеци обухватају око једну десетину вредности увоза. Министар трговине и индустрије има право да у нарочитим случајевима дозволи и увоз иначе забрањене робе, али се то мора предложити посредством привредних организација, које су заступљене у постојећој Централној комисији за увоз. Дозволе за увоз робе која је потребна за несметану производњу може изузетно давати непосредно Централна комисија за увоз.

Влада је изјавила да нема намере да ослаби досадашњу спољну трговину. Предвиђају се контингенти дозвољеног увоза који, за сада, нису мањи него што је износио досадашњи увоз. Роба која се увози на основу компензационих уговора, такође се, изгледа, изузима од забране, јер би то значило повреду уговора. Али земље са општим трговинским уговорима мораће приступити новим преговорима, ако желе да обезбеде себи контингенте увоза оне робе која је до сада још била слободна и чији је увоз у по: следње време био порастао. Међутим, упркос овим владиним изјавама треба очекивати да ће се нове мере искористити у трговинско-политичком погледу. Из једне уредбе о спровођењу ових намера, наиме, произлази да се дозволе за увоз из оних земаља које спречавају или отежавају наплату или трансфер пољских потраживања, могу везати за

Нов трговинско-политички режим у Пољској