Narodno blagostanje

16. "мај 1936,

__— Мага rudarska proizvodnia u prošloi godini u Dpoređenju sa 1934, izgledala ie ovako (u tonama):

1935 1934 — ili —.% Ugalj 3,450.362 3,367.154 = 26 Деп 925.114 926.298 = 02 Gvozdena ruda 219.826 178.503 51. 2552 Bakarna ruda 592.130 662.015 — 10.5 Pirit 79.820 22.533 += 2545 Вачка 190.057 85.598 = 122:0) Olovna i cinkana ruda 747.286 745.443 <= 05 Hromova ruda 60.407 47.380 == 97/:G · Kuvana so 43.559 41.900 = 509 Topionička proizvodnja kretala se ovako (u tonama): 1935 1934 = #—<% Sirovo gvožđe 19.337 32.761 — 41.0 Sirovi bakar 39.000 44.390 —- 129 Olovo 7.946 10.096 =— 21.3 Cink 3.269 4.364 — 95.0

— Рузвелт преговара са индустријом о бржем повећању производње, нарочито грађевинског посла изграђивањем у масама јевтиних кућа по 2500 долара; исто тако он предлаже повећање железничких инвестиција. До знатнијих резултата још није дошло; железничка друштва нпр. мисле да услед свога великог задужења не могу да врше веће инвестиције. Ови преговори, међутим, сами по себи, значе да влада препушта индустрији решавање питања сузбијања незапослености и за сада одустаје од мешања у приватну привреду.

— У Белгији је хемијским путем створена нова текстилна материја „Карго“ (Сагташ); једна од главних сировина је сурутка. Сада се подиже код Брисла прва фабрика овог текстила.

— У Италији је успела израда текстилних влакана и целулозе из дудовог грања. Ако се оваква влакна помешају са 50% памука, добија се употребљиво предиво које је јаче од обичног памучног. Целулоза се добија прерадом сржи дудових грана. Од 1000 кг. дудовине може се добити 500 кг. целулозе и 50 кг текстилних влакана.

— Грчке железнице употребљаваће у будуће само домаће дрво за прагове. У току следећих пет година посећи ће се дрвета за 700 хиљ. прагова годишње, а после сваке године само за 150 хиљ.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— У месечном извештају Међународне трговачке ко: море амерички потсекретар Министарство спољних послова тражи акцију за реконструкцију светске трговине и то на систему реципроцитета и на темељу највећег повлашћења противно досадањем систему преференција који води до великих сукоба.

— Pomoćnik nemačkog ministra finansija, д-г Розе, rekao je u jednom predavanju da autarkične težnje treba da idu za ostvarenjem sinteze između snažnog unutarnjeg tržišta i zdrave spoline trgovine. Spolinu trgovinu ne sme se smatrati nužnim zlom, ali se radi njenog unapređenja ne sme služiti ni sumnjivim sredstvima, a naročito ne devalvacijom, koja povećava teret inostranih dugova, poskupljuje život i uništava Osnovu za nadnice, čile održanje baš u Nemačkoj pretstavlia kardinalnu tačku unutrašnjo-privredne politike.

— Трговинско-индустријске коморе одржале су конференцију у Новом Саду на којој су између осталог тражиле: да се не доноси Уредба о снабдевању индустрије домаћим сировинама пољопривредног порекла, да се форси-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 325

рају јавни радови, нарочито у пасивним крајевима, да се што пре изграде силоси и елеватори, да се поред предвиБеног комитета за увоз образује саветодавни одбор, састављен из претставника привредних комора, да се поновно дозволи слободан извоз стоке, да Призад купује пшеницу по тржној дневној цени, а од износа од добивених префе-' ренцијала да се установи засебан фонд за помагање произвођача. С обзиром на важност тих захтева: ми ћемо се на њих још осврнути у једном од наредних бројева.

— Пошто још није закључен нови грчко-чехословачки клириншки уговор, Грчка је приморана да шећер купује на другој страни, углавном у Енглеској. Шећер ће се или плаћати девизама или ће се увоз компензирати извозом грчке робе (ћилимова) у Енглеску.

ТРГОВИНА

— Bugarski izvoz živine stalno raste. 1935 izvezeno је žive i zaklane živine 3714.16 tona u ukupnoj vrednosti od 148 mil. leva (71 mil. din.) prema 2934 tone za 120,5 mil. leva u 1934 i 1890 tona za 28.12 mil. leva u 1983. Najveći deo (85.6%) otpada na zaklane kokoši, ostatak čine najvećim delom zaklane guske, patke i ćurke. Najviše je izvezeno u Italiju (2269 tona prema 1816 tona u 1934), zatim u Nemačku i Englesku,

— Чехословачка је у првом тромесечју 1936 увезла 66,8 хиљ. свиња према 38 хиљ. у истом раздобљу 1935 И 13,9 хиљ. у истим месецима 1934. Према 1935 највише се повећао увоз из Румуније (са 7,3 хиљ. на 28,1 хиљ.), а затим онај из Југославије (са 12,5 хиљ. на 24,3 хиљ.) и Пољске (са 2,5 хиљ. на 4,1 хиљ.). Увоз из Мађарске порастао је сасвим незнатно (са 9 хиљ. на 10,2 хиљ.) У истом раздобљу увезено је 30,1 хиљ. метр. центи масти према 5,8 хиљ. лане. На првом месту међу увозницима стоји и сада Мађарска (9,9 хиљ., према 4,9 хиљ.), али је удео осталих земаља сразмерно много више порастао. Из Југославије је увезено 9,1 хиљ. (према свега 406 митр. центи лане), из С. А. Д. 5 хиљ. (према 427), а из Холандије 46 хиљ. (према 625) У увозу учествује ове године и Румунија (1,1 хиљ.) које лане није било међу добављачима. -

— Turska ie jedan od najvećih izvoznika suvog grožđ u svetu. Prošle godine ona je izvezla 67,6 hiljada tona suvog grožđa. Među kupcima na prvom mestu stoji Nemačka 58 37,2 hiliade tona; zatim Vel. Britanija sa 12,6 hiliada i Francuska sa 8,3 hiliada tona.

— Бугарска је 1935 извезла 125 хиљ кг. свежих јагода (према свега 10 хиљ. у 1934), највише у Аустрију, Чехословачку и Немачку. У Енглеску извезено је око 2000 буради пекмеза од јагода. Како јавља један бугарски лист, купиле су неке стране фирме унапред цео овогодишњи извозни вишак. Уговорене су цене од 4.80—5.50 лева по кгр.

— Стање наших активних клиринга било је 7 0. м. следеће: Немачка 429,8 мил. (11,2 мил. мање него крајем априла), Бугарска 766 хиљ. (38 хиљ. мање), Турска 2,7 мил. (139 хиљ. више), Италија 151,7 мил. (111,7 хиљ. мање).

— Аустрија је од Летоније купила даљих 300 вагона ражи који ће се лиферовати преко Трста.

— Пошто је крајем 1985 год. чехословачка Народна банка забранила извозницима да наплаћују робу, извезену у иностранство, у чехословачким новчаницама, сада је овај начин плаћања скоро престао. Некада је чехословачким крунама плаћано по 40—50 мил. ч. кр. месечно, у фе: бруару 1936 само још 2,7 мил. а у марту и априлу само још 1,5 мил. ч. кр. Највише је на овај начин плаћала

Пољска (70% целог износа). |.

— У Турској је основано монополно друштво за извоз турског дувана, са 1 мил. турских лира капитала, који су по пола уплатиле Иш-банка и Зираат-банка.