Narodno blagostanje

Страна 326 У НАРОДНО

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— На иницијативу љубљанског тржног надзорништва одлучили су љубљански пекари да снизе цене хлеба које су били подигли у јануару, за 25 пара по кг. за све врсте.

— Паритетни одбор пољопривредних радника и послодаваца у Старом Бечеју одредио је следеће наднице: 15 динара са храном и 20 динара без хране у време од ! јануара до 31 марта. Радно време је од 6 сати ујутро до 5 после подне. За време од 1 априла до 1 јула надница је одређена са 25 односно 30 динара, а радно време 12 сати, од 1 јула до 1 октобра са 35 и 40 динара, а радни дан исто тако 12 сати. Од 1 октобра до 31 децембра надница ће износити 12 односно 15 динара. Осим тога се за обраду кукуруза и жетву предвиђа награда у натури. Слични споразуми склопљени су у општинама: Бачко Градиште, Србобран и Бачко Петрово Село.

— У Енглеској (са Шкотском и Северном Ирском) било је 1935 год. укупно 553 штрајка и локаута у којима је учествовало 278,6 хиљ. радника и изгубљено 1,92 мил. радних дана. Највећи број сукоба био је у рудницима угља (45,7%); још је већи удео рудара у броју штрајкача (71,5%), и у броју изгубљених радних дана (69,2%).

НОВЧАРСТВО

— У Немачкој се спрема преуређење заложних завода. На првом месту реформе стоји изједначење накнада за трошкове које су до сада нарочито код општинских установа биле врло различите, а скоро свуда превисоке. Код приватних завода рачунаће се отсада чисте камате одвојено од трошкова за лагеровање и администрацију залога. Каматна стопа износиће 6% годишње, а осим ње наплаћиваће се накнада трошкова.

— Француска банка повисила је 6 маја есконтну стопу са 5% на 6%, стопу за 30-дневни новац такође са5 на 6%, стопу за зајмове по ломбарду ефеката са 6 на 8%, а по ломбарду злата са 7 на 9%.

=— Од 20 о. м. Главна државна благајна као и све пореске управе замењиваће новчанице којима је рок за замену истекао 4 0. м. т.ј. од 1000 динара (са доштампаном резервом) издање 30 новембра 1920, затим од 10 динара (црвенкасте) од 26 маја 1926 и од 10 динара. (црвенкасте) од 1 децембра 1929. За замену је потребно да подносилац новчаница састави списак новчаница и да га потпише уз ознаку своје адресе.

— У прошлој години износила су укупна потраживања 135 новчаних завода у Војводини 926 мил. динара. Од тога отпада на дужнике земљораднике 416,7 мил. Улога на штедњу код тих банака било је 723,5 мил. динара. Број улагача је износио 67,8 хиљада, од чега 30% са улогом до 500 динара.

— Почетком 1936 износио је удео иностраног капитала у 1431 пољском акционарском друштву 1603 мил. злотија према 1491 мил. у 1931, 46,8% укупног капитала према 47,2% почетком 1985 и 446% почетком 1931. Најјаче је учешће иностранства у индустрији нафте (88,2%), електричној индустрији (79,8%), рударству (73,9%), електротехничкој (54%) и хемијској индустрији (51%). Највише је инвестирано француског капитала (25,8% целокупног иностраног капитала, према 244% у 1931), америчког (21,9% према 21,3%), немачког (19,3% према 25%) и белгијског (11% према 9,4%). Мање има енглеског (5,1% према 4,8%), швајцарског (4,5% према 2,8%) и холандског капитала (3,1% према 1,8%). 90,8% иностраног капитала инвестирано је тако да се већина акцијског капитала дотичних друштава налази у његовим рукама.

— Према мишљењу „Газете пољске" увођење режима девиза значи само повремено одлагање, јер ће се на-

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

кон тога влада морати одлучити било за појачану дефлационистичку политику или девалвацију, код чега се с обзиром на садању привредну политику владе може пре очекивати ово последње. Насупрот томе објављује влада да неће предузети никакву промену своје досадање валутне политике, па ни после повлачења претседника Народне банке Коца који је уосталом своју оставку поднео већ пре увођења девизног режима.

| = Банка за међународна плабања утврђује у свом годишњем извештају да је у највећем делу света помоћу политике новчаничних банака ирегуларизационих фондова, успостављена извесна стабилност валута, која међутим ипак није била довољна да доведе до правога поверења. То допази нарочито до изражаја у даљњој тезауризацији злата, У спекулацији са валутама каои у стагнацији међународног промета капитала. Ипак је дошло до извесног смањења постојећег међународног задужења, краткорочног као и дугорочног. Смањење првога у прошлој години не може се тачно одредити због бегства капитала који је углавном преко Лондона ишао у Њујорк. Код дугорочних су међутим амортизације и репатријације нарочито европских доларских зајмова знатно напредовале. Побољшање конјунктуре дошло је нарочито до изражаја у повећању цена које долази више од повећања тражње потрошача — која је углавном вештачки произведена инфлационистичком финансијском политиком влада — него вештачким смањењем понуде. Будући развитак привреде не може се предвидети, јер политички развој може бити одлучнији од самих привредних услова.

— „internationale Wirtschaft" (MeceuHHK међународне трговачке коморе) сматра да су досадашња искуства у земљама девалвационистичким најбољи доказ да су стабилни валутни односи основ за оздрављење привреде. Лоше последице које су противници девалвације од ње очекивали нису, наиме, ради тога наступиле, јер је одмах након девалвације дошло до великог блока са стабилним међусобним валутним односима и јер су некоје земље након девалвације у ствари успеле да одрже стабилност валуте.

— Чехословачки Министарски савет донео је уредбу о ограничењу трговине златом. Златом и дукатима моћи ће трговати само оне фирме које добију засебно одобрење од Народне банке. Трговина златом биће организована на сличан начин као и трговина девизама код банака. Легални посао, у првом реду набављање злата у занатске сврхе, неће бити ограничен. |

— Мако је Холандска банка 8 маја изгубила око 4—5 мил. хол фор. злата, сматра се ипак да за сада нема опасности за форинту. Банка наставља нормално свој рад

— Гувернер Пољске банке, пуковник Коц, дао је оставку, јер се не слаже са увођењем девизног режима. Ко долази место њега, још се не зна.

— Златне залихе у С. А. Д. повећале су се у првој недељи маја за 27 мил. на 10.248 мил. долара. Злато је већином дошло из Француске, а једним малом делом из Енглеске.

— Удружење банака у Београду одржаће своју редовну скупштину на дан 21 јуна о. г. У 10 часова пре подне у сали Извозне банке.

— Пошто се у Швајцарској рачуна са инфлацијом или девалвацијом у Француској, што би имало врло великог утицаја на швајцарску валуту, појављује се у тој земљи све јаче интересовање за реалитете. Иначе постоји велика тражња за фунтом, доларом и белгијским девизама.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Између Турске и Француске склопљен је уговор о уређењу службе турских јавних дугова из год. 19831985 (трију 7:/2% зајмова и откупних анунтета пристанишних друштава у Цариграду и Смирни). Од 1936 до