Narodno blagostanje
16. мај 1936. |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 327.
1940 закључно Турска ће сваке године 50% анунтета (ско 49,5 мил. фр. фр.) платити у девизама. Ако буде потребво. набавиће се један део овог износа у нафти Ирака у Француској на шта Турска има права. Других 50% исплатиће Турска у турским лирама које ће служити за куповање турске робе. Роба ће се продавати у Француској ван клиринга за рачун поверилаца по зајмовима. Турска ће дати потребне олакшице за куповину и извоз, а Фран: цуска ће одобрити увоз те робе. Куповањем и продајом руководиће нарочита установа која се има основати у ту сврху. Повериоци ће добити о роковима бонове чији номинални износ одговара висини оног дела њиховог пограживања који се не исплаћује у девизама; тим боновима они доказују своја права на принос од продате робе. овај поступак примениће се на плаћања у свима земљама осим Немачке, пошто је тамо турски салдо довољно активан.
— U S. A. MD. emitovano, je u 19935. од. хајтоуа u ukupnom iznosu od 4,72 milijarde dolara, prema 2,21 miliјагде ш 19934. Na nove emisiie otpada 1,44 milijarda (prema 1,39 u 1934, 10,00 u 19929 i 804 u 1928). Veći deo, 8,88 milijarde dolara, otpada na referencije starih državnih i opštinskih zaimova.
— По новој уредби дугови добровољаца и интересената аграрне реформе као и непосредни дугови Савеза аграрних заједница, аграрних заједница и појединих лица, настали из позајмица одобрени и исплаћени из колонизадионог фонда Министарства пољопривреде. до 20 новембра 1985 год. снижавају се отписом и то:
а) На подручју Савеза аграрних задруга у Скопљу са 80%; 6) у Петровграду, Новом Саду, Осијеку и Загребу са 60%. Код позајмица појединих физичких лица горњи отпис ће се извршити до суме од 25 хиљ. динара, а уколико је позајмица већа има се вишак вратити колонизационом фонду у пуном износу. За позајмице Савеза ограрних заједница то ограничење “не важи.
— Конференција виноградара и винара донела је резолуцију У којој тражи: укидање свих врста трошарина, такса и сличних дажбина, да се убудуће вино не сматра луксузним артиклом, да се не проведе намеравани попис вина код виноградара у вези са чл. 32 Финансијског закона и да се у замену за досадашње приходе од трошарине уведе монопол на шпиритус.
— Норвешка влада настоји да добије код великих банака у земљи 41/|d% зајам у износу од 50 мил. круна за финансирање јавних радова.
— Данска емитује у Шведској два зајма у укупном износу од 40 мил. шв. круна. Један је на 20 година по 4%, по курсу од 96,5%, у износу од 25 мил. кр.; други је 3% од 15 мил. кр., по курсу од 98,38, има рок од 5 година и има се после две године отплаћивати у оброцима од 25%.
САОБРАЋАЈ
— U toku prošle godine doputovalo je u naše luke 96,3 Ћи. рагобгода 1 једтепјака за 18,4 mil. tona, a, otplovilo 96,28 hil|. sa 18,44. mil. tona. Od toga na talijanske brodove otpada 5,5 hilj| brodova sa 2,8 mil. tona.
— Увоз моторних возила износио је код нас прошле године: особних аутомобила 914 (1984:340, 1933:182), теретних аутомобила 203 (125100) и мотоцикла 152 (2652), у вредности од 40,6 мил. динара. Највећи део отпада на С. А. Д., Немачку итд.
— Čehoslovačka vlada uvodi u svom saobraćaju sve više motorna kola po naročitom planu. Prvi део оуогоdišnjiih porudžbina dodeljen je društvima Tatra, Škoda i Kenigsfeld i iznosi 20 železničkih autobusa i dvoja motorna kola sa četiri osovine.
— Конференција привредника на Сушаку донела је резолуцију, у којој тражи између осталога; железничку
,
везу Сушак—Мартиншица, слободан царински исечак у сушачкој луци, успоставу редовите теретне пруге са Левантом, увођење повластица за сушачку луку уколико важе и за стране конкурентске луке, увођење полиције у луци, доношење Уредбе о регистровању лучких радника итд.
— У Абисинији су Талијани до сада изградили 3730 километара друмова, и то 2500 км. на северу и 1230 км. на југу. Од тога је 873 км. великих аутомобилских друмова. ЗАДРУГАРСТВО
— Према Уредби о санацији и одлагању плаћања Средишњег савеза хрватских сељачких задруга, издаће се нове 4%-не обвезнице са државном гарантијом за финансијску ликвидацију аграрне реформе на великим поседима. Министар пољопривреде откупиће сретствима Државног резервног фонда од П. А. Б-а 5,365 хиљ. динара тих обвезница по номиналној вредности и тако ликвидирати дуг Савеза, а бан Савске бановине ће откупити од Савеза даљни износ од 35 мил. динара тих обвезница исто тако по номиналној вредности. Остатак обвезница које Савез буде примио преузеће задруге његове чланице за подмиривање својих потраживања по улозима и текућим рачунима.
ТУРИЗАМ
— Прошле године било је у нашој држави 1076 хотела (26 хиљ. соба и 32 хиљ. кревета) који запослују преко 10 хиљ. особа. Према процени хотелијерског савеза уложено је У хотеле преко 1,5 милијарде динара. Укупни њихови дугови износе 325 хиљ. динара.
— U Austriji je 1935 bilo ukupno 18.683 turističkih noćivanja na 367,7 hili. kreveta prema 15.901 па 356,1 И. kreveta u 1934. Na strance otpada 28,7/% noćivanja prema 27,6% и 1934. Radi upoređenja navodimo i brojeve za god. 1928: 19.841 noćivanje za 257,8 hili. kreveta; od toga 43% otpada na strance. U pogledu kapaciteta postoje specijalni po-
· daci za Salcburg koji je od naročitor turističkog značaja zbog
svojih festivala i blizine Grosgloknera. Salzburški hoteli iskoristili su 1928 cod. svoj kapacitet sa 36,7/%, 1934 god., međutim, samo sa 18,7%; 1985 postignut je opet nešto veći procenat, 23,5%. To znači da iskorišćenie kapaciteta lezi ispod granice rentabiliteta (42—46%). Prosečna cena soba bila je u Salcburgu 1933 god. 8,4 šil.. 1934 god. 4,80 šil., a 1985 god. 5,90 šil. Od toga iznosa moralo se u 1935 god. 36,9% (2,17 šil.) upotrebiti za plaćanie hipotekarnih kamata.
— У Букурешту се састала ових дана конференција сталног савета Туристичке Мале Антанте, на којој ће се расправљати питање пропаганде туризма, а нарочито питање туристичког саобраћаја између земаља Мале Антанте. — Између шпанског девизног уреда и Енглеског Трансконтиненталног друштва у Лондону закључен је уговор којим се енглеско предузеће овлашћује да издаје путничке чекове за Шпанију, које стају 10% јевтиније од званичног курса пезете у иностранству. У висини износа издатих чекова друштво може на свој банковни конто У Шпанији да шаље шпанске новчанице које су илегалним путем доспеле у иностранство.
— У летњој сезони о. г. учествују у швајцарском хотелском плану 183 места са 750 хотела, према 82 ме: ста са 376 хотела у 1985. Генерални абономан хотелског плана обухватају сада следећа подручја: Фирвалдштетско језеро, Бернер Оберланд, Женевско језеро и Тесино. Склопљени су и споразуми са железницама у неким другим државама по којима туристи за Швајцарску уживају извесне повластице у ценама.