Narodno blagostanje

Страна 336.

банке, д-р Бринкман, који је у исто време референт у Министарству привреде, казао да су субвенције један најпоштенији начин фаворизирања извоза. Тиме се не обарају извозне цене; Немачка не баца робу на тржиште; субвенције се узимају из вишка због полета у привреди, а Немачка данас калкулира једнако као и пре тога.

Не верујемо, да ће ови аргументи убедити иностранство. Субвенције фактички смањују цене, а исто је тако тачно и тврђење, да се субвенцијама не смањује ниво цена у земљи, него чак и повећава. Међутим то не шкоди ништа положају Немачке на светском тржишту, пошто се смањују цене извозних артикала помоћу тих субвенција. Субвенције претстављају свакако један врло деликатан инструмент фаворизирања извоза при одржавању високог нивоа цена. Засада у Немачкој он добро функционира. Да ли ће то трајно моћи да буде, технички и економски, питање је.

_ Противници субвенција сугерирају девалвацију као много савршеније и сигурније сретство за фаворизирање извоза. Она своди цео ниво цена у земљи према иностранству на један нижи ниво, тако да се ни у ком случају не би Немачкој могло

| да пребаци да прави демпинг.

На примедбу противника девалвације, да би она од иностранства била схваћена као демпинг, као што је то већ било са неколико случајева, одговара вођ покрета девалвационистичког, д-р Албрехт Форстман, у свом великом делу „Борба за међународну трговину ') да нико нема права да пребаци Немачкој за девалвацију марке, јер би то у ствари било само равнање немачке марке према новоствореном фронту валута после девалвације у маси у свету. Немачка има право да изравна своје цене са онима у земљама које су девалвирале. Даље вели д-р Форстман, да је он уверен, да нико не би вршио репресалије према Немачкој у случају девалвације, већ да се напротив од Немачке очекује да приступи тој мери, као што је то скоро казао проф. Касел, да би се омогућила светска стабилизација валута.

Ш ОПШТИ АРГУМЕНТ

Главни аргумент против девалвације видели смо већ у чланку о Француској, наиме, да извозу не сметају високе цене, већ разне забране и контингенти, а против њих цене немају никакво деј» ство. Мали део немачког извоза иде на слободно тржиште, а тамо би само могле да се изазову репресалије, те да се и то изгуби. Дакле, док се код извоза не може да очекује никакво знатније

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ · Бр. 21

На примедбу противника девалвације, да је златна и девизна резерва Немачке тако мала, да не би била у стању да послужи као материјал за маневар одмах после девалвације, пошто би након тога настало узбуђење у земљи и бекство из марке и напад на исту са стране шпекулације (чиме би била компромитована стабилност девалвиране марке), д-р Форстман вели, да то није потребно. Девалвацију треба извршити брзо, изненада и

"енергично. Треба направити свршен чин у правом

смислу те речи. Уосталом, вели он даље, није немачки народ толико осетљив на нестабилност марке на страним берзама, као што се то мисли од стране антидевалвациониста; а за доказ тога наводи потпуну мирноћу Немаца пред чињеницом, да је Немачка већ дуго времена тако рећи без златног стока. Али, додаје даље д-р Форстман, он и не мисли да се врши девалвација под либералним девизним режимом. Он рачуна, пре свега, са режимом, који данас постоји у Немачкој, а који је најстрожији у свету. Овај искључује и бекство капиTama из Немачке и шпекулацију марком на девизном тржишту. Уосталом он сматра да ни то није доста. Треба пре свега појачати планску привреду у Немачкој. Треба влада да има у рукама цене свију добара исто тако, као што има девизе у рукама. Она треба да има могућности, да утиче на цене онако, како она нађе за сходно. Јер, вели он даље, девалвација је пролазна мера. Она дејствује за извесно време. Онда почиње опет ниво цена да скаче. Према томе држава мора да има у рукама ниво цена, па да се не компензирају користи од девалвације. Да напоменемо узгред, да д-р Форстман сматра, да марку треба девалвирати на 50% њене садашње вредности. Полазећи од тога, да је ниво цена у Немачкој за 35% већи, изводи он закључак, да треба смањити марку за 50%, па да се спусти ниво цена, јер на ниво цена у Немачкој утиче иностранство само са 12,5%. Да би се спустиле и унутрашње немачке цене, потребно је обарање марке за 50%. Тиме би ниво цена Немачке био изједначен са оним на светском тржишту.

ПРОТИВ ДЕВАЛВАЦИЈЕ

побољшање, као што показује искуство других држава, дотле се не би могле да спрече штетне последице девалвације. Економисти, који стоје близу г. д-р Шахта, веле да би се на тај начин дејство девалвације свело на поскупљење сировина увезених са стране и отежање плаћања дугова на страни.

ТУ СПЕЦИЈАЛНИ НЕМАЧКИ АРГУМЕНТ ПРОТИВ ДЕВАЛВАЦИЈЕ

Видели смо да Немачка има и сувише висок ниво цена. То је увек једна незгода. Незгода, која се данас можда мање осећа, а која се сутра може јаче да осети. Ван сваке је сумње, да се та незгода мање осећа данас из разлога, што се 60% немачке спољне трговине обавља путем клиринга и ком-

1) Albrecht Forstmann, Der Kampf um den internationalen Handel, Hauke & Spenersche Buchhandlunge Мах Раschke, Berlin, Verlag: fir Wirschaftswissenschaft, 1935.

пензације. Код оба ова метода спољне трговине

цене појединих артикала играју много мању улогу. Нарочито код клиринга. То се најбоље може да посматра на југословенско-немачком клирингу. Позната је ствар, да Немачка плаћа извесне артикле у Југославији преко њихове тржишне цене. То је један сигуран начин, да се повећа извоз Југославије у Немачку (премда би према нашој трговинско-политичкој ситуацији и при нижим ценама тај

извоз у Немачку и иначе напредовао — при чему.

бисмо само друкчије морали да манипулишемо

зе

пена: