Narodno blagostanje

23. мај 1930,

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

марком). Противредност целокупне извезене робе из Југославије претставља везану куповну снагу наше земље у Немачкој. Ми је морамо употребити у Немачкој или оставити неупотребљену, односно поклонити Немцима. Ми морамо купити робе од Немачке за салдо нашег клириншког потраживања, све и кад би цене биле за. 50% веће но што су. Ако би можда приватна иницијатива од тога бежала, држава би била приморана да је натера на немачко тржиште путем манипулације спољном трговином (за које је код нас већ створена база познатим решењем Министра финансија о контроли увоза) или куповином од стране саме државе за сопствени рачун. Према томе код клиринга, било да је Немачка по природи односа са дотичном државом у робном промету пасивна, било да она потпомаже ту пасивност, има она за 60% сво-

У ПРИВАТНИ КЛИРИНГ

Чудновато да се у Немачкој не удара довољно гласом на ову околност клиринга и компензације. Али је то питање у другом облику увучено у дискусију између девалвациониста и њихових противника. Постоји од пре годину дана један покрет против политике г. д-р Шахта, оличене у његовом Т. зв. „Новом плану". Читаоцима је познат тај план: њега је копирало наше решење о контроли увоза, иако не потпуно. По новом плану не може нико ништа да увезе у Немачку, ако не добије претходно одобрење и обећање девиза. Тиме је створен један планско-привредни систем пар екселанс. Целокупна спољна трговина односно увоз је сјурен у државне канцеларије (извоз је та већ одавно). Међутим, како Немачка није још довољно планско-привредно организована, то апарат за нови план не функционира како треба. Жале се увозници да и сувише дуго чекају на решење својих молби и да бирократија третира на равној нози молбе са великим износима као и оне са минималним. Појавио се покрет против бирократизма, против спутавања трговине и изродио се у захтев, да се нови план укине и да се на његово место уведе систем т. зв. приватног клиринга, тј. система плаћања који постоји н. пр. између Југославије и Енглеске, Југославије и Аустрије, Југославије и Мађарске итд. Да остане двострани билатерални систем плаћања, али да се не доде-

Страна 337

га извоза осигурана тржишта без обзира на цене. Исто је то случај с компензацијама. Уколико је роба луксузнија и обилнија на светском тржишту, утолико ће пре ступити њени продавци у компензацију с Немачком и уз врло високу цену немачких производа. Према томе може се рећи да за 60% немачке спољне трговине. цена не игра готово никакву улогу. Истина, Немачка фаворизира свој извоз субвенцијама и у дотичне земље. Нарочито у оне које допуштају себи луксуз великог активног салда у клирингу. Али трајно то не може да буде.

Остају још 40% немачке спољне трговине који доносе девизе и које је утолико лакше помагати субвенцијама уколико им је волумен мањи.

НАМЕСТО ДЕВАЛВАЦИЈЕ

љују девизе од стране власти већ да се њима тргује на берзама. Тиме би се, веле присталице овог гледишта, престало са нееластичностима курса немачке марке; она би према појединим земљама пала и тиме фаворизирала извоз. Тиме би се постигло исто, што и девалвацијом. Наравно делимично само, према појединим земљама. Али би се целокупан пословни свет ослободио контроле бирократије и сувише спорог функционирања новог плана.

Г. д-р Шахт је отсудно противан овом из следећих разлога: због тога што би марка одмах лала услед појачаног увоза и тиме би скочиле цене увозних производа и био поремећен цео систем цена у земљи. Услед тога курсеви би флуктуирали и унели несигурност у. привреду. Не може Немачка никако да одустане од захтева, да се држави лиферују све извозне девизе да би могла да контролише увоз. Јер при безизгледности да се повећа извоз, један део девиза би био употребљен за увоз робе која није тако потребна, јер уколико је роба луксузнија, утолико и лакше подноси ажију која би се појавила на марки. Поред тога то би отежало контролу над бекством капитала, а не треба заборавити, да у Немачкој има 20 милијарди јеврејског капитала који би радо отишао из земље.

УГ ЗАКЉУЧАК

Видели смо да вероватност девалвације 38 Француску лежи у опасности од депресијације франка услед одлива злата из Француске банке. И ако је сток Француске банке највећи у Европи, иако је Немачка скоро без икакве златне резерве, ипак марка није изложена опасности депресијације на исти начин како је то случај са француским франком. Бар не у ближој будућности. Разлог

лежи у великом успеху немачке планске привреде _

у области спољне трговине и девиза. Француска практикује потпуну слободу у обема областима; а ако би покушала да пође путем Немачке, не би успела. Друго је политичко уређење тамо и други свет.

Па ипак девалвација марке није искључена. Човек мора да се диви функционирању новог плана г. д-р Шахта. Мало их је било у земљи и на

страни који су веровали да ће Немачка моћи тим планом да покрије сав свој дефицит у сировинама и животним намирницама. Међутим, она успева у томе потпуно већ пуне две године. Шта више, она све више извози робу која се производи из увезених сировина; снабдевање животним намирницама са стране иде савршено, а и наоружање које захтева много артикала са стране, напредује пуном паром.

Али је, као што смо видели, велико незадовољство у извесним привредним круговима против стеге плана г. д-р Шахта. Наименовање г. Геринга за диктатора сировина и девиза, дало је повода претпоставци да је то почетак свршетка политике г. д-р Шахта. Из Немачке се тај догађај коментарише као потреба, да се појача ауторитет г. д-р Шахта као носиоца те политике. И то може да

А 4