Narodno blagostanje

23. мај 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 341

mislimo na one zrelije, služili tim načinom izdržavanja za vreme svoga školovanja. Oni koji bi ozbilino pomišljali na vraćanje takvog zajma, sigurno bi se libili preuzimanja garantije za svoje kolege, a na pomoć onima drugima sigurno nije ni predlagač mislio.

No kada bi se sve te teškoće i mogle obići, mi još uvek smatramo da bi taj način opterećivanja prvih godina posle školovanja pretistavliao za ijednog mladog čoveka i suviše velik teret. Naročito u slučaiu — neizbežnom uostalom — da on. mora vraćati zajmove koje iz bilo kojih razloga (smrt, nezavršeno školovanje, nemanje nameštenia itd.) nisu mogli platiti niegove bivše kolege.

Siromašnim studentima, naročito onim boljim, treba omogućiti školovanje, samo što u tu svrhu ne može da služi banka, nego jedino studentski domovi. A brigu za njih može da snose samo država ili druga iavno-pravna tela, pa eventualno jednim delom i pojedinci koji će iz osećanja humanosti dati u tu svrhu jedan deo svog dohotka, ili svoie imovine, ne očekujući od toga ne samo nikakav profit, nego ni samo vraćanje.

KG БА 500 Нови енглески буџет који !е

Повећање пореза у недавно објављен и образЕнглеској ради на- ложен од Министарства фиоружања нансија, сав је у знаку на-

оружања. Већ досадашњи планови за наоружање захтевају у буџету војске, а нарочито код авијације, допунске издатке у висини од 214 мил. фунти. Уз то долази сада и неспецификовани први оброк по Уајт Пепер-програму, у износу од око 20 мил. фунти. Министарство финансија, очекујући даље побољшање привреде и повећање државних прихода, рачуна са допунским приходима од 23,7 мил. фунти који би стајали на расположењу за покриће наведених издатака. Од тога отпада на порезе на доходак 13,4 мил. а на трошарину н царине 10,6 мил. Према томе, влада је имала задатак да покриће остатка у висини од око 18 мил. фунти потражи на другој страни.

Из излагања Министра финансија види се да ће се велики издаци од око 300 мил. фунти, који су предвиђени за наоружање у току следеће три године, финансирати по пола зајмовима и из редовних пореских средстава. Не узима се у обзир као средство за то инфлација која би у неку руку претстављала комбинацију ових мера и коју Немачка врло спретно примењује за финансирање пролук“ тивног сузбијања незапослености, односно наоружања. Вишак издатака у новој буџетској години има се у целини покрити пореским средствима, и то повишењем пореза на доходак, царине на чај, употребом једног дела фонда за одржавање друмова и строжијим мерама против пореске утаје.

Поред приговора појачаној употреби средстава спе: цијалних фондова у опште сврхе, критика се нарочито оборила на повишење царине на чај. Према речима Мини. стра финансија ова мера има сврху да се материјалне жртве за наоружање расподеле на што шире слојеве. У ствари, међутим, царина на чај претставља доста осетно оптеређење сиромашнијих код којих је потрошња чаја и релативно и апсолутно од већег значаја. Оптерећење је тим озбиљније што су на сличан начин већ раније, од 1931 на даље, сталним повишавањем трошарина и царина све више погоршаве животне прилике, и што се сада неће спровести ни очекивано снижење царина на производе главних индустријских грана. Поред овога социјално-по-· литичког дејства треба истаћи и значај ове мере за спољну трговину. Пошто се подједнако за 2 пенија пови-

сују и досадашња нормална царина од 4 пенија по либри

а преференцијална од 2 пенија за земље Империје, излази.

да је преференцијал снижен са 50% на 33:/3%. Земље Империје које су досада са 90% учествовале у увозу чаја, вероватно ће не само осетити апсолутно смањење потрошње, него ће доћи и у тежак положај према јевтинијој конкуренцији, нарочито кинеској.

Нама се, међутим, чини важније повишење пореза на доходак које је наишло на опште одобравање у земљи. Порез на доходак је повишен са 416 шил. на 419, т. ј. са 92,5% на 23,75%, али је уједно извршено и извесно сокијално уравнотежење повећањем слободне квоте дохотка за жену и децу. Главни терет поднеће дакле, поред нежења, пре свега богаташи и друштва. По нашем мишљењу овакво најјаче оптерећивање стваралаца капитала имаће за последицу и опадање акцијских и рентних курсева, јер се смањује чисти добитак од инвестираног капитала, као што је обратно снижење у 1934 оживело берзу. То ће у првом реду проузроковати извесну опасност за државну политику јевтиног новца, а затим и за целокупни коњунктурни развој. У прво време, истина, коњунктура се не би много изменила, јер на место успорене приватне привреде ступа наоружање које финансира држава. Али доцније ће ово потискивање приватне иницијативе државном сигурно бити од штете. Најбољи доказ за то претстављају напори немачке владе да подржавање коњункту: ре у привреди опет преда у руке приватника.

Kao što smo već u br. 5 od 1 Velike nemačke banke opet lebruara pisali, nemačke su

plaćaju diviđenđu Danke definitivno prebrodile krizu iz god. 1931, što je sada našlo i javna izraza u DONnOVnom plaćanju dividende. Ni Drezdner Bank ne čini izuzetak, iako je ona u proleće 19932 morala da dobije najveću pomoć, time što ioj je država stavila na raspoloženje 200 mil. maraka blagajničkih zapisa, dok se ona obavezala da će svake godine 15% čistog dobitka dati državi.

Poslovni izveštaj ove banke daje punu sliku razvoja nemačkog kreditnog poslovanja koji se već nazirao po pojedinim mesečnim izveštajima. Ovaj razvoj je uglavnom rezultat državnih privrednih mera. I u bilansu i u računu dobitka i gubitka izražena je orijentacija privrede i novčarstva ka unutrašnjoj privredi i državnoj konjunkturi. Sye veće ozdravVljenje privrednih prilika dovelo je do povećanja tuđih sretstava preko računa poverilaca u zemlji i novih kredita privredi. Poverioci su se ukupno smaniili, jer su inostrani DOverioci vrlo znatno smanjeni; samo kod obaveza pod moratorijumom smanjenje iznosi 50 mil. maraka. Poverioci u zemlji i štedni ulozi, naprotiv, pokazuju porast koji je doneo 100 mil. »pravih uloga«. I ukupni iznos dužnika se smanjio, i to uglavnom zbog povoline likvidacije starih zamrznutih potraživanja. Sami novi poslovi pokazuju izvesno povećanje; naročito su prerađivačkoj industriji stavljeni na raspoloženje veliki krediti koji služe proširenju domaće sirovinske osnove.

" Poslovi u zemlji razvijali su se povoljno; otplaćena stara potraživanja veća su od novo podeljenih kredita. To je posledica povećanog likviditeta industriiskih preduzeća koji počiva na sve većem iskorišćenju kapaciteta i sve većoj Zaradi. Banka je ta sredstva upotrebila za plaćanje inostranih dugova; međutim, glavni deo uložen je u zakonom propisane vrednosti koje se lako mogu likvidirati. Pri tome je naročito potpomagano finansiranje javnih radova. Menični portfeli se povećao na 410 mil. maraka, od čega 116 mil. otpada na menice za produktivno suzbijanje nezaposlenosti. Stok hartija