Narodno blagostanje

Страна 340 _ đevinskog materijala i građevinskih mašina, dok usled stabilnosti nadnica i porasta cena ovo povećanje zaposlenosti ne dovodi do naročitog oživlienia potrošnie. Ova konjunktura mogla se dosada održavati bez većih teškoća ı štetnih posledica. Ali ipak sve više se čuje mišljienie da је ovakav razvoi nezdrav i da ne može dugo trajati. Tako se npr. časopis »Der deutsche Volkswirt» naročito žali na sadašnje prilike, ističući da pravi cili sve privredne delatnosti treba da bude

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр, 21

obilno snabdevanje dobrima; jednoga dana polet će malaksati usled slabosti dugoročnog razvoja koja se zasada ne primećuje iza trenutne prividne konjunkture. Nemačka je već jednom doživela razočarenje od jednog takvog perioda veštačkog, preteranog investiranja koje nije izazvalo nikakvo povećanjie kupovne snage. Glavna је stvar da dođe do istinskih investicila, ali to je nemoguće, ako se ne poveća kupovna snaga i želia za potrošnjom kod širokih masa.

ваза

ДОГАЂАЈИ

Prema podacima Suzora u februaru mesecu broj osiguranih stavilo se u februaru radnika bio je 552.948 prema mesecu 548.309 u januaru odnosno == 505.384. u februaru 1935, 495.051 u 1934, 485.372 u 1993 i 531.154 u 1932 godini. Prema januaru broi uposlenih u februaru povećao se za 0.8%, a prema istom mesecu u prošloi godini za 9.4%. Kada posmatramo kretanje uposlenosti u februaru mesecu za poslednijh pet godina, vidimo da ova godina pokazuje maksimalan broj. Porast prema januaru dokazuje da se privredno pobolišanje nastavlja i dalie; ono je naročito veliko prema prošloj godini, koja je takođe bila u znaku oživljenja. Uporedni pregled uposlenosti u februaru ove i prošle godine po pojedinim privrednim granama ovako izgleda:

(oran ИДЕЈНИ гнев НЕ ПЕТЕР

Pobolišanje konjiunkture na=

% u 1936

- 1936 1935 ргета 1935

Inaustrija kamena i zemlje 14.206 11.959 + 18.8 Metalurgija. 37.016 32.301 -- 147 Hemiiska ind. 10.480 10.082 == 440) Tekstilna ind. 49.354 45.128 12:19:85 Ind. hartije 4.499 4.317 == | 4.8 Ind. kože i gume 4.342 4.026 3 0.728 Prerada kože 18.562 17.341 + 6.9 Šumska industrija 43.962 39.884 sk 104 Drvodeljska 16.050 13:656 + 18.8 Ind. hrane i pića 34.384 32.663 si 5.9 Gostionice i kavane 21.478 19.640 5 0.3 Ind. odeće i čišćenja 28.531 24.965 55 14.8 Gradnja železnica i puteva 13.189 10.163 + 29.8 Građevinska 9.107 6.585 = 881 Grafička ind. 8.583 8.008 515 79 Higijena 15.811 15.054 +=. 5.0) Opštinski radovi 27.909 24.431 = 14:2 Trgovina 56.659 58.716 SD OJ Novčani zavodi 14.066 14.821 · — 51 Kućna posluga 62.757 61.344 SP 19 0

Iz gornjeg pregleda vidimo, da se kod svih industriiskih grana zapaža snažan porast uposlenosti odnosno ргоizvodnje. U ovome porastu prednjače sve najvažnije grane

naše industrijske proizvodnje, a naročito industrija kamena,

i zemlje i građevinska, metalurgija, tekstilna, prerade kože i gume, šumska, drvodeliska itd. Znatan porast uposlenosti beleže i javni radovi i opštinski poslovi, kao i zanati i usluge.

Ovakvo kretanje uposlenosti nepobitan je dokaz snažnog privrednog pobolišanja skoro u svima privrednim granama. Ono ne obuhvata samo privredne grane, koje rađe isključivo za domaće tržište, već i one koje su upućene na izvoz. Među ovim poslednjim naročito se ističu šumska industrija i industrija hrane i pića. To pokazuje da dejstvo sankcija nije ni iz daleka bilo u onoj meri kako se to očekivalo. Na početku primene sankcija proricano ie, da će one dovesti šumsku industriju u katastrofalan položaj. To se, me-

ПРОБЛЕМИ

đutim, nije desilo. Gubitak talijanskog iržišta nadoknađen le s jedne strane izvozom u druge zemlje, a s druge povećanjem potrošnje na unutrašnjem tržištu. U industriji hrane i pića naiveći porast uposlenosti pokazuje industrija mesa i masti. :

Iz ovoga bismo mogli izvući zaključak, da smo preDrodili sve krize, počev od opšte privredne pa do one Doslednie, koja je pretila da nastupi usled primene sankcija. Ali kriza jedne privredne grane suvereno se razvija već pet godina; to je kriza novčarstva. I danas, dok se u svima granama beleži povećanje uposlenosti, dotle ie novčarstvo prinuđeno da i dalje reducira broj uposlenog osoblja.

U zagrebačkoj štampi izašao je ovih dana predlog o osnivaniu Studentske banke u svrhu omogućavanja studija onima koji za to nemaju sretstava. Predlagač smatra da bi pre svega tu banku trebalo organizovati na komercijalnoj bazi, tako da bi i akcionari mogli računati na primernu dividendu. Studenti koji bi želeli zajam, organizovali bi se u zasebne, veće i manje grupe, tako da bi zajam ležao na svakom sudeoniku zasebno, dok bi se iz bilo kog razloga isplaćeni zajmovi podelili među sve Sudeonike, razmerno prema podignutim zaimovima. Na taj bi se način provela izvesna kolektivna garantija, što bi smanjilo riziko, pa bi se dosledno tome mogla i banka zadovoljiti i manjom kamatnom stopom. Zbog toga predlagač smatra, da bi bile pogodnije manje grupe, uglavnom između studenata koji se međusobno dobro poznaju, a s druge strane, pošto za samu banku manja grupa pretstavlja veći rizik, on smatra, da bi jedan deo mogla garantovati država, banovina ili humana društva. Akcijski kapital banke iznosio bi 10 mil. dinara, podeljenih u akcije koje bi upisali privatnici ili društva željni da pomognu siromašnim studentima.

Ceo plan, kolikogod ie dobronameran, počiva na једnoi posve nemogućnoi kombinaciji profita i humanosti. Gde je jedno, ne postoji drugo, profit i humanost se isključuju. A banka radi sa profitom. Ona nije ništa drugo nego jedna posebna forma trgovine čiji objekat nije roba, nego kapital. Njen je zadatak da neuposlene kapitale štediša i kasene геzerve stavi na raspoloženje proizvodnji. Kreditiranje proizvodnje je zapravo i njen jedini cilj, a sve ostalo su izrasline, zaostaci iz prošlosti kojih treba da se kolikogod ije to moguće reši. Naročito bi pak bila potpuna karikatura bankovnog poslovanja, davanie onakvih konzumtivnih kredita, kako se to predviđa za »studentsku banku«. Ali ne samo to, nego bi to bili i najčišći zajmovi »na zeleno« protivu kojih inače postoji tolika povika. Obavezalo bi se ljude zajmovima u vreme mladosti, sa tim da ih u svom zrelom. dobu vraćaju. Tai »posao« bi uz to nosio i primernu dividendu, a sve bi imalo biti pokriveno velom humanosti! Sumnjamo da bi se ijedan zaista human čovek upustio G takav posao. Kao što konačno uopšte ne verujemo da bi se studenti, tu naravno

»Studentska banka«