Narodno blagostanje

6. јуни 1936.

ИНДУСТРИЈА |

— Prema proceni »Američkog zavoda za gvožđe i čelike izdaće američka čelična industrija u 1936 oko 200 mil. dolara za proširenje i modđernizovanje svojih tvornica, tj. za 60 mil. dolara više nego lane.

— Удео синтетичног каучука у укупној потрошњи руског комбината гуме у Јарослављу износио је у првом тромесечју 1936 год. 58,9%; за мај било је предвиђено повећање овог удела на 77,3%, а у другом полугодишту он, према плану, има да достигне 91,7% целокупне потрошње сировина. Један од главних проблема је. сада, поред повећања капацитета појединих радионица, снижење производних трошкова који су за сада једнаки трошковима за регенерацију каучука.

— Јужноафрички рудници злата снизили су у мају цену злата са 140 шил. 6 пенија по унци на 139 шил. 6 пенија. То је носле новембра 1934 први пут да је цена одреЂена иснод 7 фунти стерлинга по унци.

— Индустријска комора у Новом Јужном Уелсу (Аустралија) испитује могућност пресељавања индустријских предузећа из Енглеске у Аустралију; истовремено би се преселио и потребан број енглеских индустријских радника. ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Ministar trgovine i industrije razrešio je dužnosti sve većnike i pretsedništvo Komore za trgovinu, obrt i industriju u Ljubljani. Za komesara Komore postavlien je inspektor banske uprave Franc Logar.

— Rumunski Ministar trgovine, d-r KMostinesku, izjavio je da je Rumunija u prva četiri meseca 1936, dakle posle uvođenja novog režima u spolinoj trgovini, postigla višak izvoza od 959 mil. leja. U prometu sa zemljama sa zdravom VAalutom Rumunija je ove godine, za razliku od lanjske, skoro svuda aktivna. To je jedan od povolinih rezultata ukidanja izvoznih premija krajem 1935 god. Pošto su, naime, u 1935 од. izvozne premije plaćane po vrstama robe, bez obzira u koju se zemlju izvozi, nastala su vrlo velika potraživanja od zemalja sa slabom valutom, dok u prometu sa državama sa zdravom valutom salda u korist Rumunije skoro nije ni bilo. Zato je vlada krajem 1935 sistem premija zamenila slobodnom trgovinom та slabe devize i premijom od 38% za zdrave devize koje se moraju ustupiti Narodnoi banci po zvaničnom kursu. Ministar je istakao da je ovo delimično ukidanie deviznog režima prvi korak ka potpuno slobodnom deviznom prometu, koji nije više daleko. Što se tiče buduće trgovinske politike Rumunije, d-r Kostinesku je rekao da će vlada težiti za što većim aktivnim saldom trgovinskog bilansa. Putem kompenzacija unapređivaće se izvoz onih rumu!rnskih proizvoda čija je prođa u inostranstvu slaba ili nikakva, osvajaće se nova tržišta za rumunsku robu, i olakšavaće se uvoz sirovina za rumunsku industriju koje bi, usled oskudice u devizama, bilo teško nabavliati na običan način.

— Talijanski Ministar finansija, Taon di Revel, iziavio je da se u fašističkom režimu spolina trgovina ima smatrati državnom funkcijom pod nadzorom i upravom Vlade. Trgovačke organizacije dužne su da se podvrgnu kolektivnoj disciplini, izraženoi u određivanju uvoznih kontingenata ili maksimiranju cena ili u propisima o poreklu robe koja se UVOZI.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Štrajk radnika u šumskom preduzeću u Slanim Vodama traje već G nedelja. Radnici, niih oko 400, traže po'većanje plata za 4 na 15 dinara po kubnom metru seče i za 4 na 10 dinara po vagonu utovara. Poslodavci, naprotiv, nude ·povećanje od 1] dinara.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373

— Nakon dve nedelje štraika soboslikara i ličilaca u Zagrebu, posredstvom Banske uprave, došlo je do sporazuma, po kome je zaključen kolektivni ugovor. Plate će iznositi 6 dinara na sat za mlade izučene pomoćnike, 8 din. za pomoćnike koji rade duže od jedne godine i 9 do 10 din. za one radnike koji mogu potpuno samostalno da rade.

— Štrajk stolarskih radnika u Subotici još nije ZaVIšen i pored intervencije novosadske Radničke komore. Radnici traže povišenje nadnica za 20—40%.

— Ministar šuma i ruda doneo je odluku da se u svrhu sanacije Penzione blagajne kod Glavne bratimske blagajne u Sarajevu povise ulozi sa 8 na 10%, od čega otpada polovina na osiguranike a polovina na poslodavce. Ovo povišenije stupa na snagu od 1 jula.

— Međunarodna konferencija rada održaće se ovih dana u Ženevi. Raspravljaće se pitanja: povećanje otsustVa, skraćenje radnog vremena od javnih radova preduzetih ili subvencioniranih od države, skraćenje radnog vremena u idustriji gvožđa, čelika, u uglienicima i tekstinoj industriji, o propisima o osiguranju u građevinskoj industriji itd.

— Чланови стручног савеза помораца тражили су на својој скупштини у Сплиту: ревизију Уредбе о уређењу услова рада на бродовима, успоставу уреда за намештење помораца, успоставу поморске инспекције рада, увођење урнуса на бродовима, склапање колективног уговора и доношење правилника о квалификацијама.

— По новој Уредби о ограничењу ноћног рада у пекарницама, забрањен је за помоћно особље сваки рад почев од 3 сата поподне до 3 сата ујутро, ако се ради са једном сменом, односно од 7 поподне до 3 ујутро са две смене. Рад на табли не може почети пре 3 сата ујутро, а припремни радови могу почети најраније 3 сата пре нормалног рада, а никако пре 12 ноћу.

— Мариборска текстилна индустрија Хутер увела је у споразум са својим радницима осигурање радника за старост. У фонд плаћају радници 5% од својих надница, а предузеће исто толико. Сваки радник након 10 година стиче право на 50% просечне зараде, а након сваке даљне године за 2% више, тако да након 35 година радници стичу право на 100 посто својих надница.

— Грчка влада намерава да донесе закон према коме ће се спорови између послодаваца и радника моћи решавати и пресудом од стране државе, обавезном за обе странке. Закон се доноси због великих губитака које је претрпела грчка привреда последњим генеларним штрајком. — У Швајцарској се, како пише „Франкфуртер Цајтунг“, све више јавља расположење за увођење радне обавезе и логора за добровољне раднике по немачком узору, и то чак у оним круговима који не показују много симпатија за националсоцијалистичку Немачку. Уосталом, каже лист, све до јесени 1935 овакви покушаји нису ни могли имати успеха у Швајцарској, јер праве, опасне незапослености није било. Тек када је услед кризе на тржишту капитала преко 20 хиљ. грађевинских радника остало без посла, постало је ово питање актуелно.

— Аустралијска влада ублажила је одредбе о усељавању за сроднике лица која су већ настањена у земљи, ако се зајамчи да неће пасти на терет друштву или држа ви. Сваки усељеник мора да је квалификован за неки занат или занимање које не иде на штету домаћих радника, и мора при ступању на аустралијско тло да располаже са 50 фунти готовине. Ако усељеник не може да да поменуту гарантију, дозволиће му се усељавање само онда, ако поред тражених квалификација има 200 (досада 500) фунти готовог новца. Нежељеним лицима, међутим, може се усељавање забранити у сваком случају.