Narodno blagostanje

6, јуни 1936. || nim auspicijama. Kao što smo već više puta napomenuli, stanje državnih finansija jie veoma loše. Pošto je Lavalova vlada uspela da smanji državne izdatke za skoro 10 milijardi franaka godišnje, došli su novi vanbudžetski izdaci koji su ponova poremetili ravnotežu (6 milijardi za naoružanje i 4 milijarde za pokriće deficita željezničkih kompanija). A što je najgore, državna se blagajna već odavno služi pozaimicom kod Banque de France. U trenutku kad pišemo ove retke u njezinoj aktivi pod pozicijom »portfeli«, koja će iznositi od prilike 19 milijardi franaka, biće svakako oko 14 milijardi državnih blagajničkih zapisa (pre nedelju dana već je bilo 12). G. Žermen-Marten i veliki broj novih pristalica devalvacile ovako rezonuju:

Porezi se ne mogu povećati; naprotiv očekuje se smanjenje državnih prihoda usled poništenja nekoliko Lavalovih deflatornih dekreta protiv kojih je bila opozicija, koja sada dolazi na vladu. Kako da se pokrije deficit? Unutrašnji zajam ie isključen. Notorna je stvar da u zemlji ima još oko 25 milijardi franaka tezaurirano i da je pobeglo na stranu oko 30 milijardi. Na ovaj se kapital ne može računati. Đogod postoji opasnost devalvacije ne samo da se ovi kapitali neće pojaviti na tržištu već će se povlačenje produžiti. Zajam na strani ije isključen. U Americi već zbog meplaćanja ratnih ди gova, u Engleskoj je tu skoro zaključen zajam od 3 milijarde franaka kratkoročno. U zemlji je kamatna stopa na državne zajmove prešla :6%. To je već smetnja za pokušai apela na domaće tržište. Neozbiline su sve kombinacije o povlačenju novčanica koje su u opticaju, radi izvlačenja iz skrivnice tezauriranoga novca, a još neozbiliniji planovi „da ibi .se putem jednog zajma u zlatu i .davanja amnestije za poreske stvari mogli da privuku pobegli kapitali. Sve bi se to .dalo postići samo pod uslovom povratka poverenja.

Međutim kako da se povrati poverenje kad je državna blagajna upućena ponovo na novčaničnu banku? To je put ka inflaciji. A svi se slažu da je mnogo zdravija hitna .deyvalvacija nego :dugotraina inflacija sa svima svojim krizama. Treba podići kurs engleske funte od 75 na 100 franaka pa je svršena valutna kriza, veli veliki deo mislilaca po ovom pitaniu u zemlji i na strani. Ono čega se najviše boje Francuzi, to je uvođenje deviznih ograničenja, kontrole kretania kapitala preko granice. To je uznemiravanje građana, povreda taine pisama, veksacija svake vrste. Taj sistem pasuje u autoritativne režime a nikako u demokratsku Francusku.

U Francuskoj ima jedini način za povratak kapitala na tržište, a to je povratak poverenja.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 369

To je očarani krug u kome se kreće monetarni problem u Francuskoj. Poslednji broj engleskog »The Ekonomist« upotrebljava za obeleženje stanja u Francuskoj rečenicu koju smo mi upotrebili pre šest meseci da će devalvacija franka doći iz straha od devalvacije, a ne iz kakvog ekonomskog razloga. Ne postoji mogućnost za uništenje toga straha usled stanja državnih finansija. Sve veći broj lica veli da je devalvacija manje zlo :od inflacije i devizne kontrole.

Ali se ipak mora da sumnja u ispravnost gledišta, da bi devalvacija presekla sva zla i vratila u zdravo stanje francusku monetarnu situaciju. Istina da se posle stabilizacije 1926 godine počeo da vraća u Francusku kapital iz inostranstva. Ali mi smo u članku o devalvaciji franka dali izraza mišlieniu da međunarodna politička situacija može da bude uzrok da se pobegli kapital još malo zadrži na strani. Finansiski kroničar »Temps-a« g. Ženi, navodi još dva razloga zbog kojih je lako mogućno, da se posle devalvacije ne pojave ni kapital sa strane ni onaj iz skrivnice. Jedan leži u programu Opšte konfederacije rada, formulisan od g. Žuoa, po kome treba upotrebiti 25 milijardi franaka za javne radove. Drugi leži u strahu od poreske politike dolazeće vlade. Ne može Francuz nikako da veruje da vlada levice neće da udari jače poreze na kapital, vlada u kojoi sede ljudi koji su godinama zastupali gledište drakonskog oporezivanja velikih Dogatstava.

Za g. Bluma je neobično teško da sada pošto se zakleo protiv devalvacije, ipak pristupi istoj. Zbog: toga je vrlo verovatno da će on ostati pri današnjem režimu. Ako ne bi izvršio socijalizaciju Banque de France, on bi izvršio reforme koje bi je potpuno potčinile državi. Ali u oba slučaja on je primoran da zajimi kod Banque de France, a banci neće pasti ni napamet da se protivi tome zahtevu, kao što je to ona radila sto godina. Znači da će se ulaziti polako u inflaciju. Teška industrija ističe da to vodi u kontrolu, a njezina neefikasnost, kao što smo gore već izložili, nesumnjiva je. Produženje ovoga stanja imalo bi za posledicu da devizni kursevi skaču i dalje, da se ukine zamenjivost novčanica za zlato, usled toga da devizni kursevi, dalje skaču a depresijacija je ekonomski isto što i devalvacija. Devalvacija u tom slučaju je samo jedan pravni akt, kojim se sankcioniše depresijacija, na kraju svršenog procesa iste. Došlo bi se dakle na istu tačku, ali kroz jednu periodu velikih i teških valutarnih kriza, koje ne bi ostale bez nepovoljnog dejstva na narodnu privredu.

вава

ДОГАЂАЈИ =o Noovim trgovinskim ugovorom Trgovinski ugovor sa sa Španijom od 15 o. m. nama Španijom su obezbeđeni kontingenti od

62 hili. kubnih metara drva za ovu i 70 hili. za iduću godinu, pored toga za 200 vagona jaja za ovu i 250 vagona za iduću godinu. Nasuprot tome mi smo Španiji obezbedili kontingente za pamučna prediva, pirinač, pomorandže, limune, pluto itd. Gospodin Ministar trgovine „je konstatovao u svojoj iziavi od 23 o. m. da kontingenti koje nam je Španija dala pretstavljaju veliku dobit za našu narodnu privredu. Naročito zbog toga, što je Španija prešla u poslednje vreme na sistem kontingentiranja na celoi liniji. Istina g. Ministar kaže da smo mi to mogli postići zahvaljujući rešenju o kontroli uvoza i da, da njega nije bilo, uopšte ne bismo došli do ovoga tr-

govinskog ugovora. I to je potpuno tačno, samo se nama čini da samo postojanje rešenja o kontroli uvoza ne bi bilo dovoljno za Španiju da nam da ovakve koncesije, jer rešenje sadrži samo mačela pri čijoj primeni može biti vrlo velikih diferencijacija. Mi smo Španiji morali dati kontingente kao što smo i dali, ali ni to nije moglo biti za Špance dovolino. Oni su morali dobiti od nas izvesna obećanja da će ukupni kontingenti biti tako primerni da će Španija moći da iskoristi one koje smo joi dodelili. Uostalom da je takvo jedno obećanje moralo biti učinjeno, makar i usmeno, može se zaključiti i iz raznih saopštenja privilegisanih novinara o planovima. za izvođenje sistema kontrole uvoza. Čitamo u tim novinama da se među artiklima čiji će uvoz biti dirigovan nalaze i pirinač, pamuk, kava itd. koji interesuju Španiju. Pod rezervom da time ne budu oštećeni naši trgovinski