Narodno blagostanje

6. јуни 1930,

ponude na inostranim tržištima. Koliko bi to, međutim, malo pomoglo irgovini svežim voćem dovolino . je napomenuti, da hiperprodukcija nije isključivo naša, već opšta pojava i da veličina ponude na inostranim pijacama ne zaVisi Samo od nas, već i od drugih zemalja izvoznica. Ako bi se želelo da ova mera bude efikasna onda bi o ograničenju ponude morao da postoji sporazum između svih važnijih zemalja koje izvoze na jedno određeno tržište.

Uostalom, sa gledišta trgovaca njihov je predlog razumljiv, ler su oni vodili računa o svojoj koži. Po njihovom predlogu dovoz na domaća i izvoz ma strana tržišta bio bi doziran prema stanju tražnje. Ako bi to bilo izvodljivo onda u tome slučaju ne bi uopšte bilo mesta za trgovce. Celokupan posao mogla bi da obavlja jedna ruka, jer bi više ruku moglo da unosi pometnju i dovodi u pitanje dirigovanje.

Prema predlogu trgovaca mi bismo imali dirigovanu

trgovinu bez obzira na proizvođače. Između ovih nastala bi.

prava borba za tržište, jer ne bi bilo nikakvog načina da se svima proizvođačima obezbedi srazmerno učešće u unovčenju. To bi, u krainjoj liniji, odvelo kontingentiranju izvoza. A u ovome slučaju, u periodu hiperprodukcije, javilo bi se pitanje kako podeliti izvozni višak i kontingente na pojedine krajeve i proizvođače. Ta nemogućnost bila bi izvor mnogobroinih i stalnih sukoba, koji bi sigurno paralisali dirigovanu trgovinu i uneli još veću pometnju, a sve na štetu proizvVođača. Međutim, proizvođači su mnogo interesantniji od #геоvaca. Jedna ovakva mera ne bi se mogla zavesti bez obzira na njih; utoliko pre što voćarstvo pretstavlia u mnogim kraјеушта zemlje značajan izvor kupovne snage sela.

Iz ovoga izlazi da za rešenje pitanja naše voćarske privrede postoje dve alternative. Ili da država uzme u svoje ruke staranie za unovčavanje pa reguliše ne samo proizvodnju ili da se trgovina svežim voćem prepusti i dalje slobodnoj inicijativi trgovaca pa da petljaju kaa što je slučaj i sa ostalim branšama u celome svetu. Drugim rečima to znači: ili dirigovana voćarska privreda (kako trgovina tako i proizvodnia) ili slobodna trgovina koja ne isključuje državnu kontrolu kvaliteta!

После истека рока за замену хиљадарки с ликом Св. Ђорђа у нашој дневној штампи забележено је, да је највећи број новчаница поднет за замену од стране земљорадника. Истиче се као карактеристичан случај, да је у Србији само један земљорадник за: менио 120 комада.

Из ове вести намеће се закључак да сељаци имају највише пара и да су највише тезаурисали. То међутим, није тачно. Пољопривредна криза која траје већ неколико година то искључује. Сигурно је да има и таквих сељака који располажу већим сумама. Зло би било да није тако. Али то не даје право на закључак да би код сељака било највише пара.

Из твојих устију У Божије уши2

a Ama emir pruge ura ram) : · ___непен--__-------_- == Ширрајко јел левално средство

Особеност штрајкова у радништва у природној те-

1936 години жњи за што већом надницом и што бољим условима рада. И послодавци имају право да се удруже и бране. А држава бди над свима и опходи се према радничким конфликтима онако како сматра да јој налажу највиши интереси. Обично владе будно бде над штрајковима и чувају да се не повреди ни један интерес који се сматра за саставни део постојећег система. Правило је да се штрајкови воде уз пуну заштиту личности, права својине и самоопредељења појединих радника. Тако је то било, али није тако више.

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 371

Нову француску владу дочекују радници са врло хучним и обимним штрајковима. Они су мислили да је дошло њихово време. На то је хитно одговорио г. Блум, да није дошло време социјалиста, јер нису они победили на изборима, већ народски фронт. Међутим штрајкови у Франдуској се данас воде сасвим другојаче него што је то до сада био случај. Радници су, наиме, посели фабрике у којима су радили до штрајка. Штампа деснице са запрепашћењем пита г. Сароа, претседника владе, под којим режимом се налази Француска, да ли је она постала Русија и да ли је прокламовала крај капиталиста. |

Док г. Саро ћути, г. Блум говори. Он даје једно до сада непознато објашњење за оправданост радничке оку: пације фабрика. Данас, вели он, при овој великој незапослености, подузетници би могли лако наћи друге раднике и тиме оставити штрајкаче на улици. То значи да патрони “ случају штрајка немају права која имају радници. Ови могу отићи у другу фабрику, али патрони не смеју узети друге раднике. Време ће показати да ли је то само један

изговор у неприлици или нов режим штрајка. «

У Шпанији штрајкови имају још много већи значај. Иако су већим делом помагани и политиком, ипак је основа чисто социјална. Под режимом реакције наднице су биле веома ниске. Велики број надница је у међувремену повећан, где-где у великим размерама, и не би било ништа нео» бично ако би један део тих штрајкова био вођен за надницу која премаша платежну снагу патрона. Али су шпански штрајкови праћени још необичнијим појавама. Влада је наредила послодавцима да накнадно даду радницима сву надницу која им је изостала због тога што су учествовали у револуцији октобра 1934 године. По другој једној наредби владиној послодавци имају отпустити све штрајкбрехере из тога времена. Због тога се показује код послодаваца замореност и резигнација. У Мадриду затворене су све велике кафане у главним улицама. Све је већи број фабрика које се затварају. Али врхунац тога душевног стања код послодаваца је, да се све чешће одлучују, да предаду предузеће радницима. Кад су пре 14 година радници у Италији заузели фабрике сматрало се да је то крај капитализма и свршетак благостања Италије. Данас послодавци нуде фабрике радницима на експлоатацију, а ови их одбијају јер им је исувише комплицирано да обављају све оне радње које мора да обавља послодавац. Неће нико више фабрике.

Naš urednik je u broju 20 i Mogućnost devalvacije švaj- 21 analizovao deviznu i trgo-

carskog franka? vinsku političku situaciju Francuske i Nemačke, postavljajući pitanje verovatnostii eVentualne devalvacije jedne ili druge valute. Verovatnoća devalvacije francuskog franka uslovljena je jakim odlivom zlata, a opasnost za marku leži u teškoćama izvoza Zbog previsokih unutrašnjih cena.

I švajcarski franak izložen je međunarodnoj špekulaciji a la baisse, stoga će biti od interesa kratak prikaz njegovog položaja. Ima činjenica koje govore za mogućnost održavanja stabiliteta švaicarskog: franka i za slučaj devalvacije francuskog i ima takvih koje govore protiv toga. Prvo da vidimo razloge koje idu u prilog švaicarskog franka. Švaicarska je u prvoj polovini maja, za vreme najžešćeg napada na franak, izgubila svega za 9 mil. franaka zlata. To je neznatno prema gubicima od 700 mil. za prvih pet meseci 1935 god. Izveštaj Švajcarske Narodne banke od 15 maja o. g. ni u jednoj stavci ne pruža dokaz da postoji bekstvo iz franka. Švajcarske štediše, naprotiv, tezaurišu novčanice, što je najbolji dokaz da imaju poverenje.u svoi novac, za razliku od francuskih koji tezaurišu zlato. Putujući međunarodni kapital otišao je već