Narodno blagostanje

Џтрана 372

iz Švajcarske u 1935 g., tako da ni за te strane ne preti nikakva opasnost.

Ima, naravno, položai švaicarskog, franka i svoje tamne strane. Izvoz je slab. Niegova protivrednost i prihodi od kapitala plasiranih u inostranstvu, ne dolaze u zemlju, jer OVO nasuprot prosečnim godinama nema poverenja u stabilnost šv. franka i zbog toga je platni bilans nepovoljan. Švajcarsko bankarstvo je u velikoj zavisnosti od francuskog. Ali sve te uzroke trenutne slabosti švajcarskog franka mogla bi otkloniti lako švajcarska Narodna banka, pošto raspolaže dovoljnim zlatom i devizama. A ipak je verovatno da bi Ššvajcarski franak sledio francuskom ako bi se taj devalvirao. Oni koji imaju interesa da se franak devalvira, prvenstveno izvoznici i interesenti u hotelskoj i ostaloi turističkoj industriji, vršili bi u tome slučaju jak pritisak na kurs. Niko u zemlji i u inostranstvu ne bi verovao u uspeh odbrane franka na duži rok. Novčaničnoi banci ne bi preostalo ništa drugo, nego da u mesto uzaludne borbe, koja bi prouzrokovala veliki gubitak, pođe eventualnim primerom Francuske. ош о (00 Нове године цене сировина биле су мало попустиле; међутим, у току последњих

— ___ _______ месеци оне су се опет попра-

виле и са 48 (1913—100) опет

скоро достигле највиши, октобарски ниво. Аграрне сиро-

фине, метали и минералије достигле су висину од 58 и још

"су испод нивоа прошле јесени (56); текстилије, коже и ка-

учук држе се сигурно на висини која је постигнута у јесен (89).

Ово побољшање цена има два узрока. Један је пораст потрошње сировина услед све живље привредне детатности у важнијим прерађивачким земљама. Тиме су се смањиле велике залихе и омогућен је повратак нормалнијим приликама на тржишту. С друге стране деловале су повољно на повећање цена националне или међународне ре: стрикције које су у много случајева проузроковале смањење понуде. При томе су, истина, две последње лоше жетве пшенице прикриле неуспех међународног споразума о смањивању засејане површине.

Сировине у свету

__У средишту стварног побољшања и планова за повишење цена стоји развој залиха. Доста је занимљиво бацити поглед на стање сировина с те тачке гледишта. Према стању залиха у годинама високе коњунктуре (1927/29—100) мегу се разликовати три групе сировина, од којих се свака развијала друкчије. Најповољније стоји група метала н

1. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 23

минерала; тако, например, залихе калаја не износе више ни две трећине стања 1927/29, а залихе бакра су опет сасвим нормалне, док их је 1931/32 било више него двоструко према 1927/29. Велики пораст залиха за време кризе у вези је са тадашњим врло осетним опадањем потрошње у индустрији производних средстава, јер се производња сировина није могла тако брзо прилагодити погоршаним приликама. Међутим, када је потрошња почела опет да расте, настало је врло брзо смањивање залиха. За разлику од наглих промена код индустријски произвођених сировина показују сировине пољопривредног порекла много мирнији развој. То долази отуда што њих прерађује индустрија потрошних добара чија је производња и прођа много стабилнија. Али постоји јасна разлика између сировина са вишегодишњим производним периодом, као што су кафа, чај и каучук, и оних са једногодишњим периодом. Код првих је много теже и спорије регулисање производње, а с тиме ин залиха, него ли код других, тако да су неизбежна дуготрајна опадања или повећавања. Зато су сада залихе ових сировина још увек за више него један и по пута веће него ли 1928, иако на највишем свом нивоу нису биле достигле 100% повећање. Изузетак чине залихе чаја које, додуше, нису ни биле претерано велике; оне су се смањиле скоро на нормалну висину, што ће бити последица строгог огра: ничења производње у последње три године. Међу једногодишњим производима најмирнији развој показују пшеница и шећер. Они се троше скоро увек исто; осим тога код њих је нарочито тешко спровести регулисање производе, јер се производе широм целога света. То јасно доказују и неуспеси међународног пшеничног споразума и Чемберновог плана.

Али упркос побољшању које је наступило, залихе су укупно још увек врло велике; шта више, њихов притисак је чак и већи него што показују индексни бројеви, јер је прођа на тржишту знатно мања него раније. Упоређен са светском продајом, притисак залиха још увек је скоро двапут јачи него 1927/29, Из тога произилази да су цене, у обратној пропорцији, данас још увек око 5% оних у 192729 години.

Што се тиче будућег развоја цена, вероватно је, према статистичким подацима, да ће се оне опорављати; то нарочито вреди за цене метала чије се тржиште углавном већ нормализовало. Лањски пораст цена, проузрокован ра: том и политичким приликама, вероватно ће се наставити, али ће свакако бити и извесних сметњи од неизвесности у погледу развоја понуде, нарочито код аграрних сировина, и од валутне ситуације која још увек није пречишћена.

вани

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— »Gospodarska sloga« proširuje svoju akciju. Posle оке, падтса, vune zahvatila je i trgovinu mlekom na taj тасп što je mimimirala cene sa 1 dinar po litri u mestu proizvodnje i 1.40 dinara u mestu prodaje. Istovremeno је Gospodarska sloga poduzela akciju da se ne povećaju cene mleka u gradovima.

— U Buzgarskoi se i ove godine nastavlia proces prelaza sa žitarica na industrijske bilike i voće. Ove godine je zasefaho pšenicom samo 1.06 mil. hektara prema 1.15 mil. u 1934/35 i 1:95. mil. u 1933/34, тад 1634 hilj. hektara prema 168.8 hili. i 211.3 hili. Usled toga biće ovogodišnji žetveni 'Drinos za 190 hilji. tona manji. Ako letina bude dobra, računa 'se sa ukupnim žetvenim prinosom od 1.26 mil. tona, odn. sa

75 hili. tona viška za izvoz. Nezasejanma površina zasađena је najvećim delom duvanom, grahom, konopliom, zemljanim orasima, sezamom i desertnim grožđem.

— Na predlog vojno-hemijskog odelienja Ministarstva vojske, rešila je talijanska Poljoprivredna staleška organizacija da pokuša gajenje kaučukovog drveta u Italiji i u kolonijama. ,

— Међународни пољопривредни институт у Риму сакупио је податке о засејаној површини житом и о стању усева. Од свих држава једино се у Југославији предвиђа боља жетва но прошле године, у Немачкој, Белгији, Луксембургу, Грчкој и Пољској иста као и прошле године, док се у осталим државама од којих су подаци сакупљени предвиђа смањење жетвеног приноса. |