Narodno blagostanje
13, јуни 1936.
У. Вајс
Još uvek nam stoji u svežoj uspomeni čistokrvna galska. figura nestora francuskih ekonomista g. Šarla Rista, na tribini kongresa Međunarodne trgovačke komore u Parizu, Maison de chimie, u junu prošle godine. G. Rist ie bio drugi referent po pitanju stabilizacije valuta, posle profesora Gregorija, najvatrenijeg pristalice zlatnog važenja u Engleskoj. G. Šarl Rist, učen profesor političke ekonomije na pariskom Pravnom fakultetu, pravio je sjajnu karijeru. Kad je Poenkare izvodio stabilizaciju francuskog franka, on je postavljen za viceguvernera Francuske banke, da bi mogao sve svoje znanje da stavi u službu te operacije. Zatim se povukao, dobivši titulu honorarnogz viceguvernera, u svoj stan u Versalju, blizu Pariza, postavši u neku ruku pretstavnik službene Francuske na svima međunarodnim ekonomskim konferencilama. U međuvremenu |e postao član upravnih odbora nekolikih velikih kompanija (na pr. Suecki kanal, koja deli tantijemu od 250.000 franaka godišnje). On je bio član komiteta za pitanje zlata kod Društva naroda, gde je zastupao osobno gledište, ali sa vrlo mnogo autoriteta. Nakratko, u zemlji i na strani g. Rist uživa glas najvećeg francuskog ekonomiste, a u aktuelnom топефагnom pitaniu važio |e kao najveći protivnik devalvacije.
Može se zamisliti zaprepašćenje u celoj Francuskoj, kad se početkom ovog meseca pojavio u »Petit Parisien« članak g. Rista, u kome pledira za devalvaciju franka. Posle g. Žermen-Martena, također profesora političke ekonomije i zastupnika francuske teorije stabilnosti novca i u inostranstvu, za francuski narod, koji {e protiv devalvacije, to je bilo i suviše. |
G. Rist veli, da bi se franak mogao da brani ako bi se to htelo. Ali to ne bi trebalo raditi, ier bi dalje podržavanje franka na današniem nivou vodilo u dalje opadanje nacionalne proizvodnje i povećanje nezaposlenosti. U argumentaciji g. Rista nema ničeg novog, što mi nismo već spomenuli u »Narodnom Blagostanju«. Jedan nedeljni finansijski list čak veli, da je članak g. Rista jedan od najgorih, koji je on napisao i da su mnogi i mnogi to gledište bolie razradili.
On veli da su cene u Francuskoj za 20% više no u Engleskoj i Americi. Svet se boji inflacije. Zbog toga је visoka kamatna stopa, što sprečava polet proizvodnje; zbog toga država ne može dobiti zajma, zbog toga francuski izvoz stalno opada itd.
Stručno o pitaniu devalvacije franka ne bismo imali ništa novo da kažemo. Mnogo je interesantnije pitanje, kojim se bavi jedan deo francuske štampe, o motivima ovoga obrta kod g. Rista. Pita se, da li ie mogućno da jedan naučnik na ovakav način promeni svoje gledište. Mislimo da nema nikakve lične spekulacije g. Rista. Niegovo se ime, istina, uvek spominje kad god se govori o 200 porodica, koje imaju finansijsku dik· taturu nad Francuskom, ali ie uopšte teško verovati da g. Rist namerava da se presaldumi u socijalistički logor. Mi mislimo da je takav obrt kod naučnika mo-
gućan. Pitanie devalvacije ima svoje dobre i rđave
strane. Koje će od njih pretegnuti, zavisi od mnogo okolnosti, koje se neprekidno menjaju. G. Rist je, ve-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
· belgijski ili čehoslovački način,
Страна 383
- IZDAJICA RIST
rovatno, prišao devalvacionistima iz ubeđenja da je današnje stanje najgore. Državne finansije u neredu, drгама .za|mi od novčanih banka, zlato i dalje odlazi iz zemlje. Devalvacija je~jedna teška operacija, ali i kraj svima ovim strahotama i čak omogućenje sporazuma međunarodne stabilizacije valuta. I nervi igraju izvesnu ulogu u takvim situacijama. I suviše dugo krvari francuski zlatni stok, tako da liudi ne mogu više mirno da gledaju. Nemci kažu u takvim prilikama: »Besser End
mit Schrecken als Schrecken oliie Бпбе« |
· Jedan od prvih akata с. Bluma, kao. pretsednika vlade, bio je otpuštanje g. Tanrija, guvernera Francu-
ske banke. Čovek mora da se. zapita, kakvi su motivi bili za ovakav postupak. G. Tanri je tu skoro došao za
·guvernera na mesto otpuštenog с. Klemana Morea, koji
je stajao na ortodoksnom gledištu, da država ne može da eskontuje blagainičke zapise kod Francuske banke. Istina, primajući dužnost g. Tanri je odao priznanje g. Moreu, zakleo se u stabilnost valute, ali |e odmah po tome otvorio kase Francuske banke državnej blagajni. To ie čisto inflacionistička politika. Šta se više može tražiti od jednog guvernera? S njim je mogao
'2. Вшт да posvršava sve poslove, kao što će to raditi
i sag. Labeirijem, novim guvernerom. Jer koliko vidi-
· mo, g. Blum namerava da današnji upravni odbor (re-
žans) tako sastavi, da u njemu budu uglavnom pretstavnici države, radhičkih organizacija i sličnih ekonomskih organizama. G. Tanri |e morao ići verovatno zbog velike distance u političkom ubeđenju prema g. Blumu, a verovatno i zbog toga što {e poslednji želeo imati čoveka u koga ima 100%-tno poverenje. Stara |e stvar, da velikim programatskim promenama u dfžavnoj politici prethode velike lične promene.
=
Po našem dubokom uvereniu, g. Blum intimno nema nikakve iluzije o tome, da se franak mora devalvirati. Ako |e francuski nivo cena nad svetskim, a svi se u tome slažu, samo ne u ciframa: (ge. Rist smatra da |e nadvišenje svega 20%) i da je to stvoreno zlatnom deflacijom u toku godina, sigurno ie da g. Blum, svojim socijalnim zakonodavstvom i svojom socijalnom politikom, specijalno 40-časovnom radnom nedeliom 1 паvijanjem u korist štrajkujućih radnika za povećanje
„падтса, пе зато да neće da spusti nivo: cena, уес
da će ga povećati za najmanje 10%. Istina, g. Опој veli da će deficit u državnom budžetu biti sveca dve milijarde; ali mi ne vidimo kako će on to postići, Za sada je u toku inflacija. Povećanje cena, kontinuelna inflacija, sve to vodi u devalvaciju. Mnogo je interesantnije pitanje da li g. Blum namerava to da izvede na t. |. iznenada: i .autonomno, izolovano, ili će prethodno početi pregovore sa Londonom i New Yorkom, da bi tom prilikom postigao tako silno željenu međunarodnu stabilizaciju novca. G. Rist ima u nekoliko pravo kad tvrdi, da bi takav jedan sporazum među trima najvećim zemljama znatno doprineo pojačanju međunarodne trgovine.