Narodno blagostanje

Страна 384

Sve se više akreditira mišljenje da će г. Вшт да počne sa zabranom izvoza zlata. Mi smo o tome rekli svoje mišljenje. U Francuskoi to ne ide, kao što uostalom pokazuju današnje prilike, od kako su banke dobrovoljno: počele da vrše restrikciju izvoza zlata. Svi znaju šta treba da se uradi u Francuskoj; naime, da se

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

povrati poverenje u zemlji. Pitanje |e samo koja su sretstva. Ako bi se to postiglo, u Francuskoj bi potekli ponovo med i mleko odnosno opet bi se moglo da kaže za Francusku ono, što je nemački novinar g. Sieburg stavio kao naslov svoje knjige o Francuskoj, koja ie izišla pre 4 godine, »Bog stanuje u Francuskoj«.

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

о шешнннетшететеетенеЕшНо | невни листови су већ опширно информисали јавност о догађајима у вези са фабриком целулозе у Дрвару. Крајем маја долетела је ави: оном једна група швајцарских капиталиста под воћством господина генералног конзула Милана Савића и отпочела преговоре са двојицом главних акционара фабрике, наиме, са државом и Швајцарцем г. Симониусом, ради радикалне реконструкције предузећа. Та је фабрика важила за једно нерентабилно предузеће без икакве наде на репризу. Према томе намеће се питање откуда одједном тако велики интерес иностранства за фабрику која производи један артикал који је до скора био у великој кризи због хиперпродукције. На то је дао одговор г. Улмански, генерални директор Шипада у „Времену“, тврдећи да је у последње време цена целулозе јако скочила. То је тачно, али то је само симптом друге једне појаве коју смо ми већ забележили својевремено у обавештајној служби, наиме, остварења међународног картела целулозе, који је наравно успео да јој знатно подигне цену. Целулоза се употребљава не само за производњу хартије, већ је у последње време постала и јака текстилна сировина, а тражња за њом се по: јачала на оба сектора. Не само да је услед тежње за еманципацијом од преко-океанске текстилне сировине све већа тражња за текстилом од дрвета, већ је и услед демокративације писмености и новина све већа тражња за хартијом. Осим тога је Северна Америка одвукла гро канадске производње целулозе за своје потребе; околност која је знатно допринела образовању картела, јер је европска индустрија недовољна да подмири сву потребу. Тражећи наслон на богате шуме, принудно је било да су се интересенти морали задржати на Југославији; а специјално Босни, која има највише услова за то.

| Индустрија. хартије у Југославији

Интересантно је да наша дневна штампа није дала никаквих ближи детаља о „швајцарским“ капиталистима који су се ових дана авионом вратили у Цирих заједно са г. генералним конзулом Миланом Савићем, а куда је оти: шао и г. Улмански, да финализирају ствар, пошто је споразум постигнут и пошто су меродавни фактори дали по: требно одобрење.

Према нашим аутентичним информацијама међу „Швајцарцима“ било је и таквих који никако не би могли доказати своју швајцарску припадност. Зна се да је био и директор једне велике немачке фабрике целулозе. Не знамо да ли је био и који Швеђанин, али су сви знаци да се овде радило о претставницима картела целулозе који желе да искористе садању коњунктуру, да се не би после појавио нови аутсајдер с којим би се морало поновно преговарати. Ради се о веома моћним капиталистима који желе да на дрварској бази Босне изграде не само нову фабрику целулозе, већ још и много гранднознију фабрику хартије, а'нешто доцније и фабрику вештачке свиле. Мако је цена целулозе скочила, не мисли се трајно на њен извоз, јер су подвозни трошкови врло велики. Крајњи циљ ic прерада

целулозе на лицу места и то пре свега у виду једне велике фабрике хартије која би по могућности радила и за извоз.

Изгледи су, дакле, да наш национални индустријски инвентар буде обогаћен једним опсежним индустријским уређајем.

=C====-==-=-=--=-=-==_ povodom naših analiza kretaJoš jednom o dejstvu sankcija na jugoslovensku drvnu

privredu | II Ij IC

ritoriji Dravske banovine slovenački listovi objavili su nekoliko napisa u kojima se 15čuđavaju našim »izmišljienim« tvrđenjima i preporučuju nam da »ostavimo na miru pesmu o slovenačkom blagostanju« (Trgovski list od 14 maja t. g.). Na drugom mestu vele, da ne razumemo statistiku Ouzda, jer je u prvom tromesečju ove godine prestalo da radi 48 trgovina drvetom, te prema tome »sankcije uništavaju slovenačku privredu i ubijaju slovenačku trgovinu«. (Trgovski list od 20 maja). A pretsednik udruženja · trgovaca. drvom u Liubliani u napisu »Da li је drvna industrija u poletu?« (Industrijska odbrana br. 10 od 6 juna) na osnovu palih cena tvrdi da ie »naša celokupna privreda u katastrofalnoi krizi«; da u statistici Ouzda koja ie »dosta povoljna« nisu uzeti u obzir mali šumski posednici i vozači drveta; da su nameštenici osigurani iako ne primaju više nikakve plate i t. d.

Pre svega, podaci o kretanju osiguranih radnika u celome svetu pretstavljaju najdragoceniji podatak o stanju konkurencije u jednoj privredi. Oni stoje na čelu svih podataka, sem onih o proizvodnji kojima raspolaže mali broji država. O kretahju industrije kod nas mi nemamo nikakvih podataka, sem ovih o osiguranim radnicima. A to ie ujedno i najbolja indicija konjunkture. Nažalost, takvim detalinim podacima raspolažemo samo za Dravsku banovinu i zato su oni stalno predmet naših analiza. Mi bismo želeli da nam takve podatke pružaju i drugi Uredi pa bi, u tome slučaju, i njih analizirali. Valjda nam se neće zameriti što kao ekonomski časopis polažemo važnost na ove podatke! .

Što se tiče primedbe o padu cena mi iznete cene ne možemo smatrati tačnim sve doile dok ih ne bismo dobili sa iednog službenog mesta. Uostalom, pad cena ne znači uvek katastrofu. Po zakonu privatno-privredne delatnosti kada se iedan posao ne rentira onda se kod malog preduzeća prestaje sa radom, a kod velikog, usled znatnih investicija kapitala, ograničava se rad. To se, međutim, ne vidi iz podataka ибЦапзког Ouzda. Broj uposlenih u šumskoj industriji u prvim mesecima ove godine, u poređenju s istim periodom prošle, pao je za nešto preko 1500. To, međutim, nije tako ve-

liki pad kada se uzme u obzir ono šta se očekivalo uoči pri-.

mene sankcija. U. vezi s tim, kaže nam se, da smo pri tome izgubili iz vida sitne posednike i vozače. To, međutim, ne može da utiče na statistiku, jer ih ona ni ranije nije uzimala u obzir. Isto tako ne može se primiti ni tvrđenie da je neko lud da plaća osiguranje za radnike koji su prestali da rade!

„Ni u jednom našem napisu, na koje ·Slovenci reagiraju, nije bilo reči o blagostanju, već isključivo ,o dejstvu sank-

nja osiguranih radnika na te-