Narodno blagostanje

2. јуни 1936.

· ukupnog: pomorskog: prometa sa inostramstvom: od 2,2 mil.

tona na izvoz otpada l,7mil. 77%, a na uvoz 500 hilj. tona, 33%. U' prethodnoj godini bio je odnos sličan, izvoz je izmosio: 1,6 mil:, a uvoz 390'hili., 20%. Od celokupnog našeg izvoza morskim putem je išlo 52% prema 53% u 1934 i 54,7% u 1933 godini. Procentualni odnos uvoza nasuprot tome povećao se, sa 44,6% na 47% i 51%.

U izvozu morem najvažniju ulogu igra drvo. U 19835 god. izvezli smo 613 hili. tona drva, to je 98% ukupnog izvoza morem i 62% celokupnog izvoza. drva, prema: 701 hili. tona, 44% i 70%. u prethodnoj godini. Izvoz drva je opao u prošloi godini. Da je celokupni izvoz morem ipak porastao prema 1934 godini ima se pripisati porastu izvoza bauksita sa 91 hili. na 172 hili. tona u 1995 god. ı cementa sa 420 hili. na 489 hili. tona. Naš izvoz bauksita i cementa ide iskliučivo morem.

Poljoprivredni proizvodi skoro su iščezli, zbog: nazadovanja njihovog izvoza u Italiju. U prošloi godini jedino je još izvoz kukuruza i pasulja igrao znatniju ulogu sa 20 hili. i 9 hili. tona.

Najvažniji uvozni artikli morem su kameni ugali i koks sa ukupno 357 hilj. tona prema 269 hili. u prethodnoj godini. Naša industrija na obali i u blizini Jadranskog: mora ie glavni kupac poliskog, engleskog i nemačkog uglja. Ona

je u prošloj godini, sudeći po potrošnii uglia, povećala svoju

proizvodnju. Što se fiče uvozničkih zemalia uglia u prošloj godini Engleska je morala ustupiti svoje mesto Poljskoi koja ie Dila naš najveći liferant kamenog uglja morem. Engleska le ostala maš najveći liferant Roksa. Vrlo veliki deo uvezenih limuna i pomorandži ide preko naših luka; u 1934 g. 6,3 hili. tona polovina: celokupnog uvoza, a u 1935 god. 11,4 hili. tona ceo: naš uvoz. Od ukupnog uvoza kave, od 6,5 :hili. tona, 5,4 hili. tona: došla su morem. U prošloj godini se povećao i uvoz suvog' grožđa iz Grčke: zbog predviđenih kontingenata prošlogodišnjim trgovinskim sporazumom. Važnu ulogu u uvozu igraju još so, fosfat, mašine, prediva, loj i drvene izrade.

Veliki deo frgovine s Italijom ide morskim putem. U 1935 god. 71% našeg izvoza (702 hili. tona) prevezeno je раrobrodima. Od: celokupnog. našeg izvoza morem otpada 32% na izvoz u Itali{. Kod uvoza је odnos još veći: 80% našeg uvoza iz Italije dolazilo ie morem. Osim toga Engleska, Poliska, Grčka, Nemačka igraju još značajniju ulogu u našem pomorskom prometu. Spolina trgovina sa udaljenim zemljama Sredozemnog mora ide skoro isključivo morem, no ukupni promet s ovima nije veliki. To važi ı za prekookeanske zemlje.

U prošloj godini povećao se i prevoz putnika, a takoде је prevaljeno više morskih milja. Domaće linije prevezle su na 1,937 mil. morskih milja 1,36 mil. putnika prema 1,3 mil. milja i 1,3 mil. putnika u 1934 god. Strani brodovi plovili su u našim vodama na 324 hilj. milia i prevezli su 16 hilj. putnika. U 19934 godini prevaljeno je 221 hilji. milia i prevezeno 15 hili. putnika. Povoljan ie znak za naša parobrodarska preduzeća da se povećavaju sa inostranstvom kao i broj prevezenih putnika, dok inostrane linije- nazaduju u tom. poslu. Domaći brodovi na svojim inostranim linijama, na 4310 hilj. milija, prevezli su 70 hili. putnika, dok je broj naših putnika na inostranim prugama stranih brodova iznosio svega 12 hili. na 200 hili. milia. U 1934 god. naši brodovi prevezli su na 260 hilj. milja 49 hilj. putnika, a strani brodovi na 900 hilj. milja 13. hiljada.

Zbog povećanog putničkog i robnog prometa, porastao je i broj brodova sa 237 u 1933 god. na 238 u 1934 i 244 u 1985 godini. Bruto tonaža od 19833 god. u 1934 godini pada

· 52: 3,5 ти. па 3,2 ти, а: ш 1985 g. raste na 3,6 mil. tona. Raspoloživi podaci pokazuju znatan napredak našeg: pomorskog:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна: 401

brodarstva u 1995 god. Prestanak spoljne trgovine sa Italijom pogodiće u prvom: redu italijansko. brodarstvo koje je obavljalo najveći deo naše spoline trgovine s Italijom. и НННЦ_ Боб пет година на дневном је Анархија на тржишту реду питање повећања култу“ уљарица ре уљарица. Концем 1931 у становљен је фонд за унапређивање културе уљаних биљака и донет Правилник о начину прибирања и употребе средстава. Шта је било с тим фондом, колико је у њега уплаћено и на шта су средства употребљена, јавности није познато. Крајем 1982 образован је нарочити саветодавни одбор. После паузе од неколико година, почетком 1985, Министарство пољопривреде израдило је пројект уредбе о оснивању принудног уљарског савеза у коме би били обавезно учлањени произвођачи и прерађивачи уљаног семења. Задатак савеза требало је да буде организовање производње и утврђивање откупних цена. Међутим, овај пројект наишао је на отпор Министра финансија и ствар се свршила тиме, што је уведена делимична забрана увоза уљаног семена, а на извесне уљарице повећање царине. Априла месеца ове године понова су уведене царине на уљане плодове и уљано семење. Али ни тиме питање није

било решено. Сталним инсистирањем Министарста пољо--

привреде, у мају месецу, понова је дошло до састанка са прерађивачима уљаног семена и тада су утврђене откупне цене за овогодишњеи принос уљарица. Али тада се показало; да овај споразум. без: санкција и без ауторитета државе не значи ништа. Прерађивачи нису имали санкције за

оне који би обилазили предвиђене цене. Услед тога дошло.

је до најновије Уредбе о снабдевању индустрије семенског уља уљаним семеном. од 15 0. M.

Главне основе ове Уредбе изгледају овако: утврђују се откупне- цене и то: за уљану репицу 250 д. купусну репицу 260; сунцокретово семе 160, бели мак 300, сезам 350; бундевине коштице 220, лан 275, рицинус 300.. Ове цене важе за робу по берзанским узансима. Откуп врши При: зад: плаћајући. трговцима 5%, а: произвођачима 10% мање од утврђених цена. Увоз уљаних плодова и семена врши се такође преко Призада, који уступа; индустрији по ценама утврђеним. за: откуп домаће производње. Оснива се нарочити: уљарско-семенски фонд чија се средства састоје: из чисте добити: Призада на овоме послу, 5% које уплаћује индустрија уља за количине купљене изван ЏПризада. Најзад, оглашени су за неважеће сви неизвршени уговори о продаји рода 1986 до доношења ове Уредбе у колико су уговорене цене биле ниже. Количине преко потребе унутрашњег тржишта биће извезене помоћу премија.

Овом уредбом требало. је да се дефинитивно регулише производња уљарица и произвођачу обезбеде повољније цене које би га подстакле на већу производњу. Остављајући да другом приликом подвргнемо детаљној анализи поједине одредбе ове уредбе, ми ћемо сада указати на не: колико околности које су изгубљене из вида када је ово питање решавано. Пре свега, Уредба је морала да буде донета пре појаве нове робе. Уместо тога, она се доноси пошто је половина уљане репице отишла из руку произвођача по 1.80—2' дин. Природно је, да су прво продали робу најситнији: произвођачи. Те продаје претстављају извршене уговоре: и: за њих се не предвиђа никаква накнада. То значи, да ови најситнији произвођачи од нове уредбе неће амати никакве користи. За произвођаче је незгодан и пропис према коме предвиђене цене важе само за берзанску робу. Али, велики део производње уљарица у земљи не одговара берзанским узансима (нпр: у Брчком и околини 80% уљане репице). А за осталу робу нису прописане никакве цене, те ће ове убудуће зависити од слободних тр-

| ИЦ | У | ||