Narodno blagostanje

Страна 402 6 жишних фактора. Уредба прописује да трговци могу плаћати произвођачима 10% мање од предвиђених цена, а они ће од Призада добијати 5% мање, што значи да им 32 покриће трошкова и зараду остаје 5% односно 12.50 дин. на 100 кг. С овом сумом трговац може да покрије прометну порезу, трошкове решетања, утовара, манипулационе трошкове итд. О каквој заради не може бити ни речи. На тај: начин, можда и нехотице, Уредба искључује посреднике. Што се тиче Призада њему је изненада наметнут још један нов посао за који не само што не располаже неопходном организацијом, него му нису додата ни потребна средства. Најзад, уредба је створила немогућу ситуацију и на тржишту. Трговци не знају шта ће с робом коју имају у рукама, јер су све продаје обављене пре уредбе проглашене за неважеће. Уљаре немају потребу за већим купо: винама, јер је цена јединствена за целу кампању. По истим ценама оне се могу снабдевати у свако доба. На тај начин тржиште олајне репице остало је без купаца. У понедељак на Брчанску пијацу произвођачи су дотерали 15 ва: гона репице и морали су све да врате!

Овакве мере које у економском погледу проузрокују огромне пертурбације, у стању су да убију веру у социјалне и моралне основе наше економске политике.

uuu: IA Iman nus | гајеш шезеса оКторра ргозје Ipak je moralo biti onako godine poveli su pretstavnici

kako smo mi predvideli Irgovinsko-industrijske komore | i zaiteresovanih udruženja 1 organizacija u Zagrebu akciju za protezanie potpunog nedeljnog počinka i na tržište. Glavni razlog tome traženju bio je u tome što su trgovci smatrali da im tržišni prodavači u nedelju kada su njihove radnje zatvorene oduzimaju veliki broj mušterija, a argumenat ije lako nađen. Zagreb bez nedelinog počinka ne daje utisak kulturnog grada. Celokupna, naročito zagrebačka štampa prihvatila je to stanovište, tako da је konačno Banska Uprava u Zagrebu pre otprilike tri meseca uvela u Zagrebu potpun nedelini počinak.

Koliko se sećamo mi smo tada bili jedini koji smo upozorili na preteranost toga zahteva. Upozorili smo da je provođenje toga odmora potpuno nemoguće naročito leti, jer kod: nas frižidera gotovo i nema, a i led se tek izuzetno upotrebljava u našim kućama. Upozorili smo dalie da će takvo rešenje pretstavliati ne samo veliku nepriliku za potrošače, nego i znatnu štetu za seljake koji su kod nas još uvek glavni liferanti životnih namirnica. A zna se da kod seljaka ima sezona u kojima on pored svoga posla ne dospe u radne dane na tržište nego za to iskoristi nedelju.

·Uprkos svih tih razloga, koji uostalom nisu nikakovo otkrovenje, staleške organizacije su uspele da stvore raspoloženje u kome je donesena odluka o nedeljnom počinku koja je :obuhvatila ne samo Zagreb nego i okrug od 15 khm oko njega.

Sada, međutim, iako još pravo leto nije ni nastupilo počinje se YVeć uviđati kolika je to bila besmislica. lako se onda tvrdilo da preko 90% zagrebačkih „domaćica kupuje meso već u subotu, u što mi nismo nikako mogli da verujemo, sada se tvrdi otprilike obratno da se domaćice zbog nedelinog počinka ustežu od potrošnje mueSa. Zbog toga se traži da mesarsko-kobasičarske radnie rade i nedeljom.

___I potpuno prirodno, sada oni isti listovi, kojima je ioš pre tri meseca ležao na srcu kulturni izgled Zagreba (koji uzgred budi rečeno nema nikakve veze sa nedelinim počinkom, ier ga na primer ni Pariz ne poštuje), nalaze da bi se ipak morala dozvoliti prodaja mesa i mleka u nedelju, a osim toga da određivanje топе од 15 Кт пета заугзепо nikakvoga smisla.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ПБ SN

· Ovo je još jedan primer na kome se naibolje vidi kako t. zV. srednje-staleške organizacije uspevaju da deluju na naše javno mišljenje pa i na merodavne, čak i onda kada su njihovi zahtevi u očitoi protivnosti sa interesima svih ostalih privrednih redova.

S RC У мају месецу, на територији Паље повећавање запосле- Дравске бановине било је ности у Дравској 87.428 осигураних радника.

бановини Према априлу месецу број и упослених повећао се за 4.057 или 4.9%, а према мају 1985 г. за 6.861 или 8.0%. За последњих осам месеци број упослених кретао се овако:

Промене према прошлој години

Број осигураних + или — % Октобар 1935 82.562 — 269 0.4 Новембар 82.109 E 589 0.7 Децембар 78.695 += 961 12 Јануар 1936 75.087 => 2.399 8.9 Фебруар 76.551 4.136 ___57 Mapr 79.447 +5.429 7.4 Април 83.371 +5.959 7.6 Мај 87.428 +6.861 8.5

Као што видимо из горњих података побољшање коњунктуре у Словеначкој наставило се и у мају месецу. За првих пет месеци просечни број осигураних био је 80.377 али 4.995 односно 6.6% више него ли у истом периоду прошле године. Према истом периоду 1934 г. просечни број упослених повећао се за 9.593 или 13.5%.

Прилике на радном тржишту у мају месецу такође показују даље побољшање. Пораст броја упослених, према мају 1985, отпада углавном на мушке (5.134). Номинална надница први пут у мају месецу показује извесан пораст, док је до сада стално опадала. Кретање номиналне наднице и смањење према одговарајућем месецу у прошлој години изгледају овако:

Дин. + или— %

Јануар 22.33 —0.10. Фебруар 22.18 —0.17 Mapr 22.18 —0.14 Април 2235 —0.08 Mai 99.47 +0.04

Карактеристично је, да је у мају месецу порасла номинална надница женских (0.07%), док је она мушких опа: ла за 0.11%.

Укупна дневна осигурања упослених радника у мају, према истом месецу у прошлој години, повећала се за Дин. 156.821. — на Дин. 1,964.231.— према априлу месецу повећање износи Дин. 0.1 мил.

раемвеееуннсввиавериииверутраивркицранншнивалвееј Ерин че 5 ЕН Прговци су на свом конгресу

Конгрес трговаца н разду“ претресли врло много пита-

жење сељака ња. Главно међу њима а свакако и најинтересантније за трговце било је питање ду“ гова. Свој став по овом. питању формулисали су они у деветој тачци резолуције изјаснивши се за индивидуално раздужење. Тим су трговци прихватили гледиште, које је „Народно благостање“ заузело од почетка.

1) „Народно благостање“ било је против линеарног раздужења, за индивидуално. ИМндивидуално раздужење спровело би се устројством судова ад хок, који би испитали сваки конкретни случај. . :

9) У погледу спошења штете „Народно благостање“ је било за њено социјализовање, и колективно подношење

вени ава аннитвАЕвннорарнеа Пана reni