Narodno blagostanje

Страна 432 ·- НАРОДНО

Ciljevi unapređenja domaće proizvodnje ! ипаргеđenja narodne kulture, kao najzad i omogućenje osnivanja privrednih poduzeća na zadružnoj osnovi, davanje stručnih uputa zadrugarima itd. pretstavljaju danas najtipičnije zadatke državne agrarne politike. Uglavnom to radi svugde država. Gde-gde je ona to prenela na poljoprivredne komore, što sa pravne tačke gledišta znači isto što i država. Kao što vidimo, »Sloga« ima za zadatak da vodi ekonomsku politiku koju treba da vodi država.

Očigledno je, da po ovim ciljevima ne može biti ni govora o kakvoj zadružnoj organizaciji.

A u vezi s ovom analizom pravne prirode »Sloge«, možemo reći nekoliko reči i o toj originalnoj pojavi da jedna čisto privatna organizacija stavi sebi u zadatak ono što u celom svetu radi država ili javno-pravna tela. Objašnjenje za tu pojavu je vrlo lako naći; ono leži u poznatoj činjenici dugogodišnje apstinencije naše države od svake agrarne politike. Prirodno {e bilo da su jednoga dana morali krenuti prijatelji seljačkog naroda da mu pruže pomoć u postizavanju izvesnih ciljeva za koje je on sam svojom inicijativom nedovoljan.

Šta sve nije »Gospodarska Sloga«? Spomenuli smo maločas da je ona dobila najfantastičnije komentare. Najčešće se padalo u zabludu u koju su pali i njezini

II DOSADANJA AKCIJA

Ostavljamo na stranu čisto humanu akciju kao što је pomaganje pasivnih krajeva, smeštanje dece, pomaganje stradalnika od elementarnih nepogođa (pogorelca je naknađeno sve što je požarom izgubio). Smatramo za nesrazmerno važniju akciju upravljenu na materijalno stanje seljaka. Ta se akcija može klasificirati u četiri grupe: odbrana od opštinskih dažbina, uticanje na pravac i na formu proizvodnje, na metođe razmene dobara među seliacima i podizanje cena poljoprivrednih proizvoda. Sasvim zasebnu kategoriju čini akcija podizanja nadnica polioprivrednih radnika u čemu »Sloga« veoma uspešno dejstvuje. »Sloga« je postala važnim faktorom jugoslovenskog |avnog života u očima široke javnosti na prve vesti o uspehu u podizanju cena roga– te marve. O tome bi se moglo duže da piše. Mi moramo biti kratki. Poverenici su disciplinirali seljake pri prodaji stoke na nedelinim sajmovima: određivali minimalne cene, ponudu, nadziravali funkcionisanje tržišta i pomagali one koji, usled ograničenja ponude, nisu mogli da prodadu svoju stoku. Nepodeljeno ie mišljenie da je ovde »Sloga« imala veliki uspeh. Stručnjaci tvrde sa prilično prava da su ekonomski uslovi za uspeh ove akcile bili već dani: stoka se kod seljaštva razredila usled jesenašnje rasprodaje (zbog suše), a s druge strane su otpočele baš na hrvatskoj teritoriji kamuflirane kupovine za račun Itali|e. »Gospodarska Sloga« {e uspela da cene udvostruči. I danas ih drži na visini. Ona ie inkasirala celokupno priznanje za to. Uostalom njoj] i pripada priznanje za uspeh, jer |e ona pravilno ocenila situaciju.

Kod podizanja cene mleka postisnut je isto tako veliki uspeh, ali posle vrlo dugog natezanja i.velikkih teškoća. Kod vune је takođe priličan uspeh koji je postignut isključenjem posrednika. . |.

Кад su ocenjivane šanse »Gospodarske Sloge« posle uspeha sa rogatom marvom, većina je bila pesimističkogz gledanja. Sa rogatom marvom moralo je ići lako iz gore pomenutih razloga, govorilo se. Uostalom

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27

osnivači, naime, da je ona zadruga. U mnogobrojnim ·

napisima ona se tretira kao takva, iako, kao što mislimo da smo gore dokazali, ona to nije ni u kom slučaju.

Dosta se često čuo glas da je »Sloga« jedna sindikalna organizacija za odbranu zajedničkih interesa. Tu se obično naslanjalo na francuski zakon o sindikatima od 1884 godine. To je pogrešno. Francuski zakon o sindikatima daje karakter pravnoga lica profesionalnim organizacijama, na prvom mestu radničkim, a zatim i onima slobodnih profesija. To |e kodificiranje nekapitalističkih najamničkih organizacija pošto su se tada i državni činovnici smatrali za istu kategoriju kao i rad= nici. Pošto je zakon o sindikatima od 1884 godine u neku ruku kodeks o udruženiu, to je prirodno da su se na osnovu toga zakona stvarala udruženja i drugih privrednih redova. Ali je tu cili zaštita zajedničkih materijalnih interesa. Međutim, kao što smo videli, kod »Sloge« |e glavna zamisao udruženje ljudi koji stoje iznad ili van seliaštva, kao i samog seljaštva, ali sa čisto karitativnim i vrlo mnogo neekonomskim ciljevima. Skupina koja ima za zadatak da podiže narodnu kulturu, u šta spadaju pesma, igra, muzika, slikarstvo, sport itd. ne može imati nikakve veze sa idejom jednog sindikata uzetogs u najširem smislu reči.

»Sloga« je jedna humana, dobrotvorna, čovekoljubiva organizacija.

»GOSPODARSKE SLOGE« ,

kod rogate marve postoji još jedna vrlo povolina okolnost za uspeh akcije ove vrste: trgovina se obavlja slično berzanskoj trgovini na određenom mestu i u određeno vreme u priličnim razmacima vremena od |ednog do drugog sastanka. Tu su poverenici mogli i imali vremena i mogućnosti da organizuju kartel prodavaca rogate marve i da pred određenim mestom za sajam vrše uflicai i kontrolu. Mnogo teže će ići, govorilo se, sa drugim artiklima koji se dnevno prodaju u malim količinama. Tada se nije ni mislilo na to, da će »Gospodarska Sloga« da se pojavi kao organizator žitnog kartela kao što pokazuju događaji poslednjih dana. Ona je čak išla dotle, da je proglasila da cena žita ne sme biti ispod 120 dinara.

Ne može se poreći da ie zadatak održavanja određene cene artikala u masi kao što ie pšenica, gotovo fantastičan. Pa ipak to za jugoslovenske prilike nije nešto sasvim novo. Mi imamo već dve godine u zemlji jedno regulisanje cena pšenice bez ikakve organizacije seljaka, na osnovu jedne intuitivne kooperacije koju smo mi nazvali »zelenim kartelom«. Fakt je taj da ie naš sel-|-ak doziranim dovozom na tržište održavao cenu pa i nad izvoznim cenama iako je žetva bila čak i malo suficitarna. Izgleda, dakle, da ie [05 utoliko lakše ostvariti tai zadatak kad baza treba da bude jedna organizacija kao što je »Gospodarska Sloga«. Međutim može da se postavi teza da ovako konkretno organizovan kartel gore funkcionira nego Što je intuitivni kartel. Ovde se seliak nije ni na koga пазјапјао, radio |e na osnovu svoje mudrosti i nikoga nije mogao činiti odgovornim za eventualan neuspeh. Ovde se stavlja između seliaka i kupca njegovog proizvoda jedan odgovorni činilac koji može zbog nepregledne mase seljaka i zbog oisustva organizacije »Gospodarske Sloсе« и сејој Jugoslaviji da napravi pometnju.

Ove rezerve u pogledu cene žita ne treba ni u koliko da umanje ogroman značaj »Gospodarske Sloge«