Narodno blagostanje

Страна 486

tiskom vlade rudnici su sada smanjili cene za 7 belg. fr. po toni kod industrijskog uglja i na 9 belg. fr. kod uglja za kućnu potrošnju.

— Francuskom senatu DOD. je VON O ORO O zaštiti domaće industrije. Po tom predlogu imala bi se uvesti naročita carina na svu jnostranu robu, koja. je, zajedno. sa dosadašniom carinom, bila za 10% јеуџтја од domaće. robe. Tako će se postupiti i sa robom..ko.jja usled subvencija i premija u zemlji porekla ima u Francuskoj nižu cenu nego u zemlji, gde ie proizvedena. Ove. posebne carine PIO se i na uVoz iz zemalja sa devalviranim valutama.

— Francuska industrija kalija. povoljno se izražava о internacionalnom sporazumu proizvođača kalija, koji je. izazvao povećanje cena. Prodaja u inostranstvo je opala u prošloj godini za 15 hili. tona na 175. hili. tona čistog kalija, premda je svetska potrošnja dostigla rekordnu cifru od 2 miliona tona. Opadanje izvoza je prouzrokovala pojava novih proizvođača na svetskom tržištu. Francuska potrošnja kalija sa 160 hilj. tona godišnje stoji ioš uvek ispod količine njenog godišnjeg izvoza. |

— Rusko preduzeće »Turkstroj« dobilo je nalog да izgradi drugi turski tekstilni kombinat u Nasiliu. Izgradnja je već u toku. Prvu tekstilnu | DTI u Turskoj izgradili su Sovieti kod Kaisaria. |

= Сепе гуоХда и Francuskoj povećane su za 70 fr. po toni na 620—6830 fr. za nosšsače i poluge, za 85 fr. na 735 fr. za trake i trake za izradu cevi, a za 90 fr. na 790 fr. za grubi i srednji lim. Računa se da će u septembru doći do novog povišenja cena.

— Društvo borskih rudnika podiže u Boru i fabriku za elektrolizu bakra, čiji bi kapacitet u prvo vreme iznosio 12 hili. tona godišnje, i povećao bi se na 20 :hili, tona. Sa radovima na podizanju fabrike počeće se odmah. |

— Proizvodnja automobila u Engleskoj stalno raste. U maju mesecu ove godine proizvedeno je 28% kola više nego u istom mesecu prošle godine. Od početka prodajne sezone ti. od 1 oktobra 1985 do 1 juna 1936 proizvedeno је 248,6 hili. kola prema 217,5 hilj. u istom periodu prošle sezone.

— U Poliskoi je za prva 4 meseca 1936 proizvedeno 165 hilj. tona cementa prema 110 hili. u istom periodu 1935, a prodato 188 hilj. tona prema: 117 hilj.

— Engleske fabrike čelika pristupile sa konačno Sindikatu sirovog čelika kome će za sada pripadati do 1940. U pogledu kontingenata još nije došlo do sporazuma. Ugovor ima da stupi na snagu 8 avgusta.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Мађарска влада повисила је, с обзиром на стање на светском тржишту, минималне цене пшенице“ 'за следеђу кампању за 40 филира по метр. центи;

— Novi francusko-poliski trgovinski i plaini ugovor osnovan je na načelu uslovnog najvećeg povlašćenja. Poliska ne daje najveće povlašćenje za francusku raž, kukuruz, jaja, šećer od trske, ugljen, platno, konoplju.i дг., а Егапсизка је izuzela jaja, voće, platinu, grafit, aluminium, gvozdenu. rudu, kalai, nikl i dr. Najveće povlašćenje ne, odnosi se ni na DoO·'Vlastice u pograničnom prometu, na ·posebne koristi od, carinskih saveza, na posebni režim. između: Nemačke i poliske Gornje Šleske niti na francuske „preferencijale · koloniiama. Radi plaćanja svoga. uvoza Poljska stavlja па газројоХепје Dotpuni iznos prinosa od izvoza robe u Francusku, višak зуоga izvoza u francuske. kolonije i kamate „od svojih. zaliha francuskih državnih hartija, ЕгапсизК т уробтадуапјипа. и Poljskoj koja se пе mogu. transferisati,. omogućiće se inVesticija u poljske industrijske objekte, kuće, hartije od vrednosti i robu, ili trošenje u furističke svrhe. |

__ HAPO/IHO BJU

.rogatoi marvi.

M Бр. 30

"O U ПОЛИТИКА

== Помоћно особље у нашим угоститељским радња ма тражило је преко својих организација да се од гостију у име награде наплаћује 10% односно 15% од износа рачуна сваког госта а бакшиш да се укине. Даље, траже примерну плату, стан и храну, регулисање радног времена и нова као и укидање кауције и завођење „ревир систе:

ма" у место „обер. система".

= Београдски пекарски радници поднели. су својим послодавцима предлог колективног уговора о чему су поведени преговори. .

"— ХакЦисеп. је. јел ugovor između Saveza gratičkih preduzeća u Zagrebu i Saveza grafičkih radnika. Predviđeno je plaćanje praznika i godišnjih otsustava kao i овтаničenje broja šegrta.

— Građevinski radnici u Karlovcu stupili su u štrajk tražeći veće nadnice i kolektivni ugovor.

— Dok su u Pragu još 1930 najviše traženi Савом od tri вође, danas je najveća tražnia za onim od dve sobe kojih, međutim, ima vrlo malo. 68% svih stanova u Pragu imaju svega jednu sobu i kuhinju, a 19% nema ni kuhinje.

ТРГОВИНА

— Мађарска влада је изјавила да ове године неће дозволити терминске послове шшеницом, а и доцније ће за ове послове бити потребна нарочита дозвола од државних власти. У берзанским круговима сматрају се ове мере повредом самосталности берзе.

— Бугарски извоз качкаваља порастао је са 1,108 хиљ. кг. у 1988 г. на 1,576 хиљ. кг у 1935 год. Још већи пораст је код белог сира (са 61 хиљ на 3838 хиљ.), бутера (са 14 хиљ. на 144 хиљ. кг. 1985 год.

_ — Вредност бугарског извоза у прошлој години износила је 3.008 мил. лева према 2.247 мил. лева у год. 1984, а извоз 3.253 мил. према 2.534 мил. Прво место у извозу и увозу заузима Немачка са 1.610 мил. лева или 53% целокупног увоза и 1.562 мил. или 48% целокупног извоза.

— Turska je uvela kontrolu cena na veliko. Cene na veliko biće objavljivane i svako prekoračenje maksimalnih cena kazniće se zatvorom do godinu dana i novčano do 5 hilj. turskih lira.

— Banska uprava Savske banovine rešila je да u Zagrebu i bližoj okolici tržnice, mesarske i kobasičarske radnje i radnje sa životnim namirnicama, koje se brzo kvare, moraju biti zatvorene nedeljom i praznicima. Izuzimaju se mlekarske i mesarske radnje, i prodavnice peciva koje mogu biti otvoтепе до 9 зан, а суесагзке гадпје до 10 sati pre podne.

— U junu o. g. na nemačkim tržištima stoke bio je dogon rogate marve vrlo slab i iznosio je 46 hilj. kom. prema 60,3 hilj. u prethodnom mesecu i 69,5 hilj. u istom mesecu prethodne godine. Nasuprot tome povećao se dogon svinja na rekodnu cifru od 606 hili. kom. prema 540 hilj. i 461 hili. Usled velike ponude svinja ne oseća se jako oskudica u Uzrok ovoj jakoj proizvodnji debelih svinja su povoljniji uslovi za snabdevanje hranom koja je potrebna

.za uzgoj svinja u proleće o. g. sa ciljem da se izbegne slab·ljenje ponude. “u letnjim mesecima.

— Ministarstvo finansija izdalo je rešenje, da ovlašćeni

„zavodi mogu izdati izuzetno uverenje o obezbeđenju valuta »komisionarima i izvoznicima hmelia koji su naši državljani 1 koji kupuju i izvoze hmeli na račun stranaca. Komisionariizvoznici neće biti dužni kao dosada da uvezu protivrednost „hmelja unapred u zemlju, nego će se pravdanje valute izvr. Šitij.kao i kod drugih. izvoznika na vlastiti račun 5 Нт да гртонугедпоз!. 1туегепог ћтеја komisionar-izvoznik ima рп-

mati na svoje ime. Oni komisionari-izvoznici koji nisu naši

„državljani moraće i u buduće protivrednost izvezenog:hmelja „unositi unapred; .. ; i :