Narodno blagostanje

25. јули 1936. испитивача, јер се држава постарала да себи обезбеди што већи утицај на њих. Гувернер и оба вицегувернера не морају више бити и акционари новчаничне банке, као досада. Пошто су им плате знатно повишене, они ће бити потпуно независни од приватног капитала. Али ни за време свога службовања у банци ни после они не смеју учествовати у приватним предузећима, ни саветодавно ни финансијски. Међутим, то их доводи у потпуну зависност од државе. Не преостаје им, после службовања у банци, ништа друго него да оду у државну службу или да се потпуно повуку из јавног живота. На сличан начин ограничена је и моћ рачуноиспитивача. Остало им је, истина, право да пониште све послове који би се противили правилима и уредбама. У ту сврху они у свако доба могу да прегледају све књиге. Али на седницама Генералног са-

НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 485.

вета који може да мења уредбе како год то буде желела влада, они немају право гласа, него само саветодавну улогу.

Овим преуређењем новчаничне банке влада је себи створила инструмент којим може да задовољи све своје потребе у погледу финансирања дефицита. Додуше, садашњи министар финансија уверава да влада не намерава да предузме никакве инфлационистичке кредитне експерименте. Међутим, чињенице изгледају друкчије него ове речи које никога не обавезују. Влада је не само законом створила инструмент за такав рад, него је почела већ и да се користи њиме, у облику проширених непосредних кредита новчаничне банке министарству финансија. Осим тога, објавила је да ће ускоро изменити и прописе о есконтној политици и о меничном портфељу.

_ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВДЕДА

— Suše, koje poslednjih godina vladaju u Čehoslovačkoj, nagnale su nadležne krugove da se pozabave pitanjem navodnjavanja bezvodnih i sušnih krajeva. Anketa polioprivredne akademije utvrdila je da ima oko 835 hiljada hektara izrazito sušnih krajeva. 'Akademija preporučuje sejanje bilja koje rano sazreva, građenje naprava za zadržavanje zimskih taloga, kao i uređaja za navodnjavanje. Predlaže se i sađenje šuma i šikara, koje bi na zgodnom mestu zadržavale vlagu. Kod poljoprivrednog instituta za ispitivanje Obrazovana je komisija za ispitivanje suše, koja će izraditi katastar sušnih krajeva i plan navodniavania istih.

— Turska poljoprivredna banka dobila je dozvolu da dodeljuje kredite zemljoradničkim zadrugama. Kredit će se odobravati samo onim zadrugama, koje imaju zadatak da pobolišaju metode obrađivanja zemljišta svojih zadrugara. Zadruge moraju imati naimanie 30 članova, od kojih svaki ima da uplati minimalno 20 t. lira na ime udela. Da bi dobio 200 t. lira kredita mora svaki zadrugar imati bar jedan udeo. Zadrugar mora biti sopstvenik zemljišta a ne zakupac, ne sme se baviti trgovinom, pripadati nekoi drugoi zadruzi, biti kažnjen niti pod stečajem.

— Bugarska državna polioprivredna i zadružna banka obrazovala je stručni odbor, koji će se baviti pitanjem proizvodnje proste svile iz otpadaka sirove svile. Predviđena je izgradnja jedne svilare na zadružnoi bazi uz učešće Polioprivredne i zadružne banke.

— U Čehoslovačkoj se očekuje kvalitetna žetva hmelja. Atmosferske prilike delovale su veoma povoljno, pa se stanje zasada označuje: 20% kao vrlo dobro, 40%. dobro do osrednjeg, 40% ispod osrednieg.

— Udruženje mlinske industrije ceni celokupni prinos naše nove pšenice na 25 mil. mtc. Zasejana površina po toj proceni iznosi oko 2 mil. hektara. Nasuprot tome zagrebačka komora procenjuje prinos na 21 mil. mtc.

— Velika Britaniia i dalie pomaže gajenje stoke za dobivanie mesa i masti. Pomoć, koja iznosi godišnje 5 miliona funti sterlinga, davaće se sve dok se ne ustanovi da odgajivači mogu i bez nie uspešno konkurisati uvezenoj stoci. Zemlje britanskog carstva moći će i nadalje bez carine uvoziti stoku u Englesku. |

— U Čehoslovačkoj bilo ie krajem 1935 za 63 hilj. komada krava muzara manje nego u 1934, što znači opadanje proizvodnje mleka za 120 mil. litara godišnje ili proizvodnje butera za 480 vagona. Smanjenje proizvodnje butera je u vezi sa povećanom proizvodnjom veštačkih masti.

— Na konferenciji koju je sazvalo gradsko veće Sombora doneta je rezolucija u kojoj se traži da i Sombor bude uveden u spisak mesta, gde je predviđeno zidanje silosa.

ИНДУСТРИЈА

— Француска влада донела је закон о државном надзору над производњом угља, трговином угљем и ценама. Влада ће одређивати продајне цене у појединим крајевима и према квалитету угља. Она може да образује принудне синдикате и егализационе благајне рудника и трговаца угља у којима ће држава бити стално заступљена. За принудне синдикате и егализационе благајне предвиђена је за сада субвенција од 30 мил. фр., а 600 хиљ. фр. ставља се на расположење за плате нових надзорних органа. Егализационе благајне има да послуже за изравнање трошкова предузећа, јер су мањи и средњи рудници знатно више погођени повишењем надница и новим социјалним теретима него велика. Извоз угља морским путем, најзад, има се убудуће вршити најмање 40% француским · бродовима.

— Роггобпја gume u S.A.D. stalno raste. U julu ove godine dostigla je rekordnu cifru od 59,6 hiliada tona. U prvom polgođu 1936. utrošeno je 282,9 hilji. tona prema 255,8 hili. tona u istom periodu prošle godine.

— Državni savet doneo je rešenje da se oslobođenjem od carina na nove mašine, industrijske aparate i prese koje se ne izrađuju u zemlji mogu koristiti samo fabrike čije je osnivanje odobreno tj. »koje se kao nove tek podižu i Osnivaju«. Ova povlastica ne odnosi se na fabrike koje postoje i rađe,

· — Mađarska tekstilna fabrika Sam. F. Goldberger i sinovi a. d. u Budimpešti ugovorila je saradnju sa engleskom fabrikom Ferguson Brothers Ltd. u Carlisle. Saradnja je tehnička i finansijska. Društva će uzajamno preuzeti 16% svojih glavnica i izmeniće svoje metode fabrikacije. Peštanska fabrika je velika izvoznica u Englesku i u engleske kolonije. Proizvodi mađarske fabrike koji su bili izvoženi u Englesku i kolonije proizvodiće se u buduće u engleskoj fabrici.

— 46.500 akcija austrijske fabrike žižica »Solo« a. d. prešle su iz amerikanskih ponovo u austrijske ruke. Majoritet su dobili ponovo Austrijanci. Akcije će se isplatiti jednim delom u devizama, a drugim inostranim učesnicima bečkog Solo koncerna akcijama praškog Solo a. d., jugoslovenske fabrike Žžižica »Drava« i mađarske fabrike žižica »Szikra«.

— Belgijski rudnici uglja bili su povisili cene ugliu za 11 belg. fr. po toni, ali vlada nije pristala na to, jer bi to značilo nesrazmerno veliko opterećenje industrije. Pod ptri-