Narodno blagostanje

Hil | |

(Страна 44 | IJ

Нико жив неће оспорити вредност школске медицине, као што нико неће тражити да све људе лече природни лекари, али с обзиром на то што је прва за претежан део људи неприступачна, не може се људима забранити да се лече код оних других. Из тога разлога сматрамо да је забрана сваке друге праксе сем школованих лекара, као што је то код нас случај, напад на народно здравље.

=: Тим више, што ниједна земља није према природним ле""карима толико нетолерантна као наша. Код нас су за т.зв.

надрилекарство предвиђене теже казне него за много антисоцијалнија дела. Па ипак упркос тим тешким казнама, које погађају лекаре као и болеснике, може се слобод-

„но „рећи, да се највећи део нашега народа лечи природним

лековима и код природних лекара.

5 То доказује да се на тај начин проблем не може решитињ. За то постоје само два пута: или да се школска медицина учини приступачна целом народу, а за то је између осталога потребно да се јевтини природни лекови употребљавају. у свим оним случајевима где је то могуће, или да се онима који нису у стању да се обрате школованим лекарима дозволи лечење код природних лекара.

Како је прво засада готово потнуно немогуће, то остаје само други пут. Тим више што су то учиниле и друге, цивилизованије земље, где је то уосталом било и мање потребно него код нас.

ве Posle deset godina proučavaNovi zakon o regulisanju nja dobila je sada Turska zaradnih odnosa u Turskoj. kon o radu koji je svestraniji od sličnih zakona u drugim zemljama. U tome pogledu on nadmašuje čak i novi nemački zakon o radu.

Turski zakon se odnosi ı na fizičke i na intelektualne radnike, ali obuhvata samo preduzeća sa najmanje 10 nameštenika. Javne ustanove ne potpadaju pod ovai zakon. Ugovori O radu za vreme duže od 30 dana moraju biti pismeni i sastavlieni tačno po propisima, naročito ako su kolektivni. Za raskidanje ugovora potreban ije otkaz, i to petnaestodnevni kod ugovora sa neodređenom važnošću ugovora a inače mesec dana pre isteka ugovorenog roka. U slučaju prevremenog otkaza kod ugovorenih rokova od strane poslodavca radnik ima prava na otštetu u iznosu jedne trećine plate koju Di Još imao da primi, a naimanje u visini jednomesečne Zarade. Plaćanje je mesečno; nameštenik ima prava na predujmove do visine od tri četvrtine mesečne zarade. Plaćanje robom u ma kom obliku zabranjeno je, ali se to, razume se, ne odnosi na dopunske sporazume o stanu, hrani i sredstvima potrebnim za rad. U svakom preduzeću ima se na vidnom mestu istaknuti radni red koji mora biti potvrđen od vlasti. Radno vreme obuhvata načelno 8 časova, ali na OsnOVu Dposebnih zakona može se u izvesnim preduzećima dozvoliti i kraće odnosno duže vreme, najviše 12 časova. Prekovremeni rad plaća se 50%-тт dodatkom. O zaposlenju maloletnih lica i žena predviđeni su naročiti propisi na osnovu odredaba zakona o čuvanju narodnog zdravlia. -

Naročit odeljak zakona bavi se sporovima po ugovoru o radu. Lokaut i štraik su zabranjeni i strogo se kažnjavaju, naročito ako im ie svrha pritisak na vladu ili na bilo koje organe vlasti. Ali zato zakon predviđa postupak za izravnjavanje sporova koji mogu pokrenuti upravnik preduzeća ili ledna petina radništva, ali najmanje desetorica. Prva instanca je paritetni odbor u kome učestvuju i najviši pretstavnici vlasti dotične provincije. Ako u mestu postoje radničke i preduzetničke organizacije, mogu i one učestvovati sa po dva pretstavnika. Protiv odluke paritetnog odbora može se uložiti priziv kod vlade koja u tome slučaju saziva jedan viši paritetni odbor, sastavljen od najviših pretstavnika vlasti i pravnih stručniaka. Protiv odluke ovoga odbora. nema pri-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о | 58. 50

živa, ona je obavezna. Prema tome је normalno uređenje radnih odnosa prepušteno privatnim ugovornim stranama, u okviru zakonskih propisa, dok sporove rešava vlast. Zakonom je određen maksimum radnog vremena, ali nema odgovarajuće utvrđene minimalne nadnice što je iz privrednih razloga razumljivo. Ovo uredenje imaće za posledicu da se neće dalje razvijati udruživanje, bilo radnika bilo poslodavaca, koje je, uostalom, i do sada bilo slabo razvijeno, jer je država uzela sve u svoje ruke. Prema tome ne postoje prepreke da se docnije organizuje privreda po preduzećima, kao u Nemačkoj. Turski paritetni odbori stvoreni su i inače uglavnom po ugledu na nemačka radna povereništva (Arbeitstreuhšnder). Za stalni opšti nadzor nad preduzećima stvoreno je jedno državno nadleštvo čija je dužnost da vrši redovnu kontrolu nad socijalnim odnosima po preduzećima.

Zakon sadrži i odredbe o osiguranju za slučaj nesreće, bolesti i nezaposlenosti i o ličnim i porodičnim penzijama nameštenika. Celo ovo osiguranje sprovodi država. Pošto još ne postoji nijedna od ovih ustanova, osnovaće se najpre Središnji ured za osiguranje radnika koji ima da počne s radom kroz godinu dana. On će imati i odeljienja za profesionalne bolesti i za materinstvo, za koja će važiti posebni, za sada još neobjavljeni zakoni.

Ovim zakonom o radnim odnosima dobila je turska privredno-zakonodavna politika davno očekivani završni beočug, jer su preduzimački odnosi u pogledu proizvodnje i međusobne konkurencije kako u poljoprivredi, tako i u industriji i saobraćaju, već poslednjih godina reformisani celim jednim nizom zakona i uredaba.

======<=ZC-----C----- — "x рранцуска влада је обистинила своју изборну паролу о „борби против 200 породи-

ца“: издала је закон о проте тј реп мени правила Франц. банке.

Превласт државе у Француској банци

Према владиној изјави закон има да унесе у банку демократски дух. Зато је укинута одредба, према којој су само 200 најкрупнијих акционара имали право да бирају управни одбор од 15 чланова и рачуноиспитиваче. Од сада ће право гласа имати сви акционари (без обзира колико акција поседују, њих 40. хиљада. Ово преуређење изгледа заиста врло демократски, али у ствари је врло платонског карактера. Овако проширена главна скупштина имаће, наиме, много мање права него досадашња, јер ће моћи да бира само рачуноиспитиваче.

Тиме је извршен први велики напад на приватнопривредни карактер новчаничне банке. А и осталим повластицама, које су дате држави, истргнута је банка потпуно из руку приватне привреде и банкара. Само у погледу капитала банка и даље остаје приватна. Акционарима се капитал не одузима и они и даље имају права на. дивиденду. Али управа банке толико је сада у државним рукама да је то практично скоро што и национализација. То се најбоље види по саставу Генералног савета који је уведен место Управног одбора. Савет се састоји од 26 чланова, који ће већином бити државни чиновници. Гувернера, оба вицегувернера и по пет претставника привреде и банкарства именује министар финансија. Уз то долазе још 10 претставника надлештава и јавних интересената, међу којима се налазе ех осјо претставници министарства финансија, пољопривреде, привреде и колонија, и директори разних државних надлештава и банака. Акционаре заступају само три рачуноиспитивача. Од чланова које именује влада, сваке године једна трећина испада, и улазе нови. За свршавање текућих послова постоји сталан одбор од 8 саветника, од којих, међутим, четворица морају бити државни чиновници.

Врло занимљив је положај гувернера и рачуно-

\ |

;