Narodno blagostanje
Страна 566. ___HABOJUIO
У
јануара 1936, који је. продуживан све до краја о. м., није решио питање ликвидирања „наших "блокираних потраживања и. шире употребе | компензационих бонова, док смо. успели да повећамо удео девиза са 20% | на 35%, а трипартитни клиринг_ је избачен. |
Провизорно обележје прошлогодишњег допунског споразума. показало је да проблеми нису били решени. С, друге стране, пак, из дугог трајања преговора за садашњи споразум, видело се. да се они не могу лако ни решити. Нови платни споразум,. иако није решио. сва спорна питања између Грчке и. нас, претставља један корак напред. У погледу платног промета, истина, остало је све по старом, што ће се 35% нашег извоза у. Грчку плаћати, девизама, а. 65% компензационим боновима. Али док, је У, прошлом споразуму био предвиђен изузетак само. “за. пшеницу, OBOTOJIHIHHH ra предвиђа, осим код пшенице,_ која ће се плаћати 90% девизама и само 10% компензационим . боновима, и за кукуруз са 80% плаћања девизама и 20% компензационим боновима, јечам и овас 70% . и. 30% и најзад. за кудељу и даске за сандуке 60% и 40%. Употреба компензационих бонова у туристичке сврхе и за трошкове снабдевања наших бродова повећана је са 12 мил. на 36 мил. драхми у години. Осим тога Управа. државних | монопола поручиће 25 хиљ. тона морске соли У Грчкој, што. ће допринети смањењу компензационих девиза.
И У погледу ликвидирања наших блокираних потраживања постигнуто је ефикасно решење. Она су издвојена из редовног платног. промета за робу и њихова
ликвидација поверена. је Народној банци која је и њи-
хов ималац. У преговорима са Грчком банком постигнут 16 начелан споразум; блокирана потраживања ликвидираће се пребијањем интерним динарима који су у грчком поседу, грчким консуларним приходима, а употребиће се и за плаћање трошкова наше слободне зоне у Солуну итд.
| У. ужој области трговинске политике ми смо постигли контингент за. 700 хиљ. ком. говеда, 5 хиљ. тона пасуља и 300 тона усољене рибе. За спровођење политике
максимиране цене уљарица у земљи било је потребно да
Грчка пристане на укидање везане царине у корист грч-
кор памучног уља, што је и учинила.
Грци су добили могућност да извезу у нашу земљу без царине контингент од 6 хиљ. тона сувог грожђа који ће служити за производњу трошаринског алкохола, затим су добили царинске повластице на суве смокве, маслинке и тепихе.
Нерешив проблем наших трговинских односа са
Грчком јесте да Грци имају да купе од нас много што
шта, али немају робе која би“ нама требала, нити нам могу платити у девизама. Ове тешкоће није могао да отклони: ни нови трговински и платни споразум, пошто
POLJOPRIVREDA II . | — Na austrijska tržišta svinja. " дофегапо је 1 prvom
polugodištu 1936 god, svega 84 „8 Ћи. komada НЕ тође
prema 146,8 hilj. u istom |
— HexOCNO dKH XMebaDH су решили да од Ладе за-
траже доношење Ур дбе
- монополу. трговине хмељом,
БЛАОСТАЊЕ ________| ер
5
| ||
је природа тих тешкоћа! таква да не могу бити отклоњени уговорима. .
i Pre kratkog vremena objavljen Američka politika srebra је rezultat američko-kineskih ipak je odnela pobedu pregovora o valutnim pitanjima, a naročito o pitanju sre777 те bra. Američka vlada ie pristala da od Kine. kupi znatnu količinu srebra za dolare radi stabilizacije kineske valute. Kina se obavezala da će održavati dovoljno pokriće novčaničnog opticaja u zlatu, devizama i srebru; poslednje najmanie 25% novčaničnog opticaja.
Time je za Kinu za sada završen period nestabilnosti valute. Mi smo u svoje vreme izneli, kako se Kina, zahvaliujući: svome srebrnom važenju, koristila opštim padom cena, јег је ! сепа srebra srazmerno pala, tako da nije bilo potrebno snižavanje cena u srebru. Ali kada su S. A. D. u avgustu 1934 počele da kupuju srebro, prilike su se potpuno izmenile. Cena srebra je do leta 1935 skočila za·' oko 40%, dok su ostale cene ostale stabilne. Prodaja robe vrlo je otežana, ali je zato izvoz srebra iz Kine uzeo ogromne гагmere. Kineska vlada jie na to napustila srebrno važenje. Istovremeno je Japan nudio podršku kineskoi valuti, sa engleskim privrednim sfručniakom Leith-Rossom vođeni su рге"govori o zaimu i počelo se sa kupovanjem zlata. Bila je sva prilika da će američki srebrni eksperiment oterati Kinu u sferu jena ili funte, a možda čak i u zlatno važenje.
Ali sada se vidi da se Kina, istina, oslobodila japanskog i engleskog uticaja, ali da je zato došla u veliku zavisnost od trećeg interesenta u Istočnoj Aziji, od S. A. D. Obavezavši se na držanje delimične srebrne podloge, Kina se donekle vezala za cenu srebra, kojom potpuno vladaju S. A. D. One su nagomilale ogromne stokove srebra, u mogućnosti su da ga prodaju bez ikakve kontrole, i još uvek ga kupuju u znatnim iznosima. Na taj način ije tržište srebra potpuno u američkim rukama. Spekulacija Americi ioš i pomaže, ako izaziva velika kolebania cena. Jer čim dođe do promena u ceni srebra, Kina mora da reguliše valutu onako kako to žele S. A. D., i primorana je da svoju valutnu politiku uvek vodi u sporazumu s njima. | |
Naizanimljivije kod celog ovog razvoja ie to da se nešumnjivi uspeh američke vlade sastoji u nečem sasvim drugom nego što su mislili teoretičari i praktičari politike srebra. U pozadini cele akciie bili su, naime, američki proizvođači srebra koji su tražili da se vrati stara stabilna cena srebra, 1.29 dolara po unci. Njih su pomagali zaduženi Dpolioprivrednici, nadajući se od uspostave srebrnog važenja inflacionističkom skoku cena koji bi im relativno smanjio teret dugova. Pobornici bimetalizma, naizad, nadali su se povećanju kupovne snage u zemljama srebrnog važenja i ublaženja oskudice zlata, što bi imalo da dovede do ponovnog oživlienja svetske privrede.
INDUSTRIJA
| — U Poliskoi su Dosli meseca pale pod stečai dye. šećerane, iako je, od oktobra: 1935·potrošnja šećera u zemlji porasla za 11%. Šećerna industrila 'krivi za ovakvo stanje utvrđene cene, smatrajući ih preniskim. M
— Turska namerava da osnuje dve državne fabrike ribljih konzervi. Osim toga poručiće u inostranstvu za transрог| шђе“ уакопе | motorne čamce sa ћадпјасата,