Narodno blagostanje

Страна 568

JAVNE FINANSIJE

: — Holandska emisija blagajničkih zapisa u iznosu 25 mil hol. for. preupisana je. Ukupna ponuda iznosi 46,21 mil. hol. for. Tromesečnih blagaijničkih zapisa država je primila 9,04 mil. hol. for. (od upisanih 46,15 mil.),s i to po kursu od 99,965. Blagainičkih zapisa sa šestomesečnim rokom upisano je 6,25 mil., a primljeno svega 2,22 mil., po kursu od 99,245. Sa jednogodišnjim rokom upisano je 18,43 mil, a primljeno 10,10 mil. po 100,127, a na pet godina ponuda iznosi 5,38 ·mil., od čega je primljeno 3,38 mil. al pari.

— Posle devalvacije belge u martu prošle godine belgijska vlada je izvela konverziju državnih hartija od vrednosti, pretvarajući papire sa 6% i preko 6% kamata u jedinstven 4% tip. Od dobitaka na valorizaciji zlata vlada je odvojila 2 mili{iarde franaka i obrazovala regulacioni fond, čiji је zadatak bio da spreči veći pad kurseva državnih obligacija. Ta mera nije urodila plodom; kursevi konvertovanih državnih hartija od vrednosti pali su na 90, iako je regulacioni fond utrošio sva svoja sretstva kupujući hartije od vrednosti. U srazmerno kratkom vremenu, pak, došlo je do preokreta. Izbegli belgijski kapitali vratili su se iz inostranstva 'posle devalvacije, a osim toga počeli su francuski kapitali da pritižu u Belgiju posle krize francuskog franka u maju prošle godine. Ti kapitali plasirani su delimično u državne hartije od vrednosti što je prouzrokovalo porast kursa koji je u ovom mesecu dostigao 99,85. Regulacioni fond dobio je obrnutu ulogu ti. morao je da sprečava prenagli porast kurseva. Stalna prodaja dovela je do nestanka državnih hartija od vrednosti kod regulacionog fonda. Država, videvši veliko interesovanije, odlučila je za sada emisiju novog državnog zajm3 u iznosu od 1 milijarde uz 4% kamate.,

SAOBRAĆAJ

— Turska vlada je naredila da se do kraja budžetske 1936/37 god. dovrši asfaltirani automobilski drum Carigrad dedren. Računa se. da će dotle biti gotov ı nastavak toga druma u Bugarskoi, tako da će Turska imati dobru automobilsku vežu sa Sredniom Evropom.

— Uredba o. izdavaniu dozvola za dostavljanje i prevoz robe motornim vozilima bila je tumačena tako da i svaki trgovac mora imati posebnu dozvolu za dostavljanje robe svojim mušterijama koji stanuju izvan sedišta trgovca. Na tužbu trgovaca Državni savet je presudio da dostavljanje robe motornim vozilima kupcima ne znači obrt ako це (о dostavljanje sporednog značenja u. poslu dotičnog trgovca. Prema tome trgovci mogu svojim mušterijama slobodno dostavljati robu motornim vozilima bez posebne dozvole za to. | — Promet na bugarskim državnim železnicama je u DOrastu. U 1935/36 god. broj putnika je iznosio 4,1 mil. prema 3,7 mil. u 1934/95 god. a promet robe 7,2 mil. prema 6 mil. tona. Robni promet je još uvek manji za 9,9 mil. tona nego

1929/30 god. što se objašnjava sve većim izvozom lakših arti- ,

kala (jaja, živine, grožđa) umesto teških (kukuruza, pšenice).

— Propast parobroda »Wien« primorala je Dunavsko parobrodarsko društvo da izmeni svoj program obnove plovnog parka. Najvažnije je sada da se nadoknadi taj gubitak izgradnjom jednog novog velikog putničkog broda. Ostali program čije je izvođenje sada nešto odloženo predviđa nabavku 13 novih teretnih brodova po 1000 tona i 11 motornih teretnih brodova, i prepravku 97 parobroda za pogon naftom. Cela obnova ima da bude izvršena do 1940 godine.

ŠTRAJKOVI

· — Štraik tekstilnih radnika u fabrikama Najman i Međunarodnoi fkaonici u Čakovcu posle dvomesečnog trajanja prestao je. Sklopljen je, kolektivni 12050 i nadnice su povišene za 6 do 13%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 35

— Pekarski radnici na Sušaku stupili su u štrajk. Traže kolektivni ugovor, povećanje nadnica i smanjenje radnoga vremena.

— Građevinski radnici u Zagrebu stupili su 93 ov. m. u štrajk s motivacijom da poslodavci ne ispunjavaju kolektivni ugovor sklopljen pre izvesnog vremena.

— U Tetovu su rabadžije stupili u štrajk baš u vreme kada veliki broji trgovaca dolazi u Tetovo da kupuje tetovski pasuli. Rabadžije traže povolinije cene za prevoz. —

KRIZA } KONJUNKTURA

— U prvom polgođu o. с. potrošeno je u našoj državi 98.240 hektolitara piva prema 105.400 hl. u istom periodu prošle i 162.835 hl. 1932 god.

— U Beogradu je u prvom polgođu o. g. sazidano 167 novih zgrada raznih veličina u vrednosti od 71 mil. din.

— Prema statistici Mađarskog instituta za proučavanje privrede iznosio је nacionalni dohodak Mađarske u 1934/35 god. 3.666 mil. penga prema 3.588 mil. u 1932/33, 5.776 mil. u 1928/29 i 4.757 mil. u 1924/95. Od toga otpada na industriju 1180 mil. (32,92%) prema 1087, 1622 i 1201 mil., a na polioprivredu 1156 mil. (31,5%), prema 1077, 2288 i 1979 mil. penga. Ostatak od 36,9% otpada na prihod od kiriia (11,4%), trgovinu (9.9%), na indirektne poreze koji su uračunati au cene (7,%) i na domaćinstvo (6,5%). Naimanji su iznosi kod rudarstva (64 mil.), pozorišta i bioskopa (22 mil.) i saobraćaja (11 mil.). Na svakog stanovnika otpada 412 penga, prema 398, 675 i 576. Međutim, raspodela prihoda je vrlo nejednaka. Na 80%. stanovništva (posednike sa ispod 100 јиtara zemlje, poljoprivredne i industrijske radnike i zanatlije) dolazi svega 48,5%, a 56,5% pripada ostaloi petini. Kod prve grupe otpada na jedno lice 290 penga, (kod poljoprivrednih radnika samo 200) a u drugoi 1500.

POTREBNA SU DVA SARADNIKA SA DOBRIM POZNAVANJEM POLITIČKE EKONOMIJE. MOŽE I ZA RAD OD POLA DANA.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akcionarskih društava

29 avgust. — Kontinentalno bauksitno rudokopno i industrijsko d. d. u Zagrebu (redovan). — Prva hrvatska tvornica metala i kefa d. d., Zagreb (redovan). — Destilerija d. d. kemijskih tvornica esencija, voćnih etera i sirćeta u Zagrebu (redovan). — »Doberlin« ugljenokopno i rudarsko d. d. u Zagrebu (redovan). — Zagrebačka dionička tvornica papira (redovan).

31 avgust. — »Titanit« d. d. za kemijsku industriju, Zafreb (redovan). — Berger, d. d. za trgovinu drva, Zagreb (redovan).

6 septembar. —- Fabrika celuloze Drvar a. d. (redovan).

20 septembar. — »Teluria« rudarsko i industriisko d. d: u Zagrebu (redovan). |

21 septembar. — Prva jugoslavenska tvornica ukočenog drveta d. d. u Sušaku (redovan).

28 septembar. — Industriia srpsko-bosanskhkih šljiva a. d. u Beogradu (redovan).

Trgovački registar

Vilhar d. d. u Sušaku, upis članova upravnog odbora g. g.: Stevana Tubića iz Zagreba, Milana Mih. Stefanovića. iz Beograda i Iva Bradetića iz Sušaka. — »Saponia« d. d. u Osijeku, upis člana upravnog odbora ge. Rigla Simona. — Prva. jugoslovenska tkaonica svilene robe d. d. u Osijeku, upis. člana upravnog odbora g. d-ra Pinterovića Milovana iz Osijeka. — Danica d. d. za kemičke proizvode u Koprivnici, upis