Narodno blagostanje

5; септембар 1939.

може добити на кредит. Како произвођачи у вељини случајева не располажу потребним обртним капиталом, то су они још за време трајања вегетације културе упућени на задуживање. Према томе, до почетка бербе, сав принос опијума на газдинствима која не располажу обртним ка-

1 НАРОДЕКО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 577 питалом, већ је продат. На томе послу откупљивачи опијума на зелено зарађују баснословне суме. То је право наличје опијумског питања. Међутим, оно има и своје лица, које не изгледа онако како га приказују интересенти Југа, изузев произвођача који се уопште не чује.

Ш ПРАЗНИНА НАШЕГ ОПИЈУМСКОГ ЗАКОНОДАВСТВА

Проблем се састоји у нескладу између опијумске политике и законодавства с једне стране и све већој диспропорцији између производње и могућности извоза с друге.

Женевска конвенција од 9 фебруара 1925 год. донета је са циљем ограничења производње опијума и увођења контроле над производњом и прометом сировине и опијата. Наша држава, као и Турска, није потписала ову конвенцију и то из разлога, што њу нису потписале све земље које производе опијум. Али, и поред тога ми смо испунили све обавезе Женевске конвенције доносећи Закон о опојним дрогама, који је ступио на снагу 1 јануара 1932 године. Овим законом држава је прогласила монопол извоза опијума и својим монополом за себе резервисала откуп. Међутим, унутрашњи промет остао је под режимом новог закона слободан. У чл. 14 поменутог закона, између осталога, каже се, да изузетно сирови опијум могу држати и продавати на велико: пријављени произвођачи и трговачке фирме које се пријаве за трговину опијумом. Трговцима је, према томе, дозвољено да купују опијум ради препродаје у земљи. На другој страни код откупа, статуиран је принцип преузимања робе искључиво од произвођача да би, на тај начин, овај дошао до пуне цене коју држава одређује и плаћа за опијум. У чл. 1 Правилника за откуп опијума каже се: „Југословенски завод за извоз опијума (Јузоп) куповаће од произвођача опијумске зоне Вардарске бановине опијум који они сами произво-

де..." Из појма „произвођач“ изрично су искључени закупци, који закупљено земљиште обрађују најамним радом, као и лица која закупљују макова поља на зелено. Из овога се јасно види несагласност, која постоји између закона о опојним дрогама, који дозвољава трговцима куповину опијума ради препродаје у унутрашњем промету, и Правилника о откупу, који прописује да ће држава, која има монопол извоза, куповати опијум једино од произвођача. Та контрадикција могла се отклонити на два начина; или је откупни принцип требало прилагодити Закону о опојним дрогама тј. откупљивати опијум и од произвођача и од трговаца, или изменити Закон о опојним дрогама у смислу откупног принципа што би практично значило проширење монопола и на унутрашњу трговину. Није учињено ни једно ни друго. И данас ситуација изгледа овако: поред Јузопа знатне количине, наравно по нижој цени од оне коју је одредила држава, купују и трговци; за трговце је главни проблем како ће своју робу, под фирмом произвођача, протурити Јузоповим повереницима који вр: ше откуп и, мора се рећи, они налазе начина. У легалном унутрашњем промету могу продати једва око 1000 килограма, а то је ситница према количинама које пролазе кроз њихове руке. Под оваквим околностима државна интервенција, сасвим природно, не може да буде ни довољно ефикасна ни искључива у корист произвођача.

МУ ИШЧЕЗАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТРЖИШТА

На другој страни између могућности продаје (из: воза) и производње јавља се, последњих година, све већа несразмера, што има за последицу гомилање стокова. Европски и амерички увоз опијума за справљање алкалоида последњих година знатно је опао. У 1929 Европа је увезла 489.300 кг., а САД. 68.472 кг. То је био највиши увоз који је после рата достигнут. Од тада, међутим, увоз стално опада. Европски увоз се систематски, из године у годину, смањивао сишавши прошле године на око 125.000 кграма. Према 1929 години то претставља опадање за скоро 75%. Амерички увоз одржао се нешто боље: у прошлој години увезено је око 54.000 кг. што према 1929 претставља смањење од непуних 40%. Извесну количину увози Јапан. Према томе, целокупна европска и америчка потреба опијума износи данас око 180.000 кг. За подмирење ове потребе долазе у обзир наша земља, Турска, Персија и Русија. До пре неколико година наш и турски опијум били су скоро. искључиви снабдевачи Европе и Америке. Индијска и персијска производња ишле су за пушење у земље Далеког Истока. Од неког времена, међутим, на ев„ропском и америчком тржишту почиње да се јавља и Персија, а претстоји ускоро и појава Русије. У таквој ситуацији сигурно се може предвидети даље ограничење могућности извоза.

Просечна годишња производња код нас износи око

80.000 кг., а у Турској око 300.000 кг. Наша производња последњих година остаје релативно стабилна, благодарећи приличној откупној цени при којој опијум претставља најрентабилнију пољопривредну културу у данашњици „ према расходу по хектару; без земљишне ренте, преду-

зетничке добити и камата на позајмљени обртни капитал од око 3200 динара стоји бруто приход од око 5.0006.000 динара. Рачуна се да приход од уновчења семена покрива све трошкове производње. Од турске производње треба одбити 50.000 кг. који иду као „сафт' (опијум за пушење). Према томе, наша и турска производња износе укупно око 330.000 кг. према увозној потреби Европе и Америке од око 180:000 кг. Из овога излази да би нам још увек годишње остајао вишак од неких 150.000 кг. када бисмо успели да покријемо целокупну потребу Европе и Сједињених Америчких Држава, што је практично немогуће. Последица тога може да буде бесконачно гомилање стокова. *

Поред ограничења могућности извоза продаја нашег опијума ограничена је и Турско-југословенским споразумом о извозу опијума којим је наша квота утврђена на 25%, а турска на 75%. Последњом изменом ми смо добили и квоту од 14% код опијума за пушење. Тиме су могућности нашег извоза, према садањем стању европског и америчког увоза, сведене на 30—935.000 кг. годишње. На тај начин ми долазимо у положај да све више гомиламо стокове. При томе треба имати на уму и покушаје који иду за тим да пронађу нов начин добијања опијума. Један од тих претставља екстракција алкалоида непосредно из зелене макове биљке. Исто тако све више успеха показују и покушаји за екстракцију морфина из макових стабљика и корења. Све ово, нарочито данас у времену неограничене аутаркијске политике, може омогућити увозничким земљама да се ослободе увоза опијума.