Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ — ______ Bp, 30

У“ ОГРАНИЧЕЊЕ ПРОИЗВОДЊЕ ИЛИ СВЕ ВЕЋЕ ЖРТВЕ ДРЖАВЕ

Из овога су јасне конзеквенце које би требало да извуче наша опијумска политика. Прво што треба учинити, то је да се сведе производња на могућности стварне про: даје са минималним: вишком, који би се стокирао за слунај рђавих година. Колико је нама познато, о овоме се размишљало и на надлежним местима. Конкретно за ову годину на: пример ограничење производње замишљено је на тај начин да. се. искористи само семе а опијум остави на њивама: до пропадне, уз: извесно обештећење произвођача ·од: стране: државе. По другом“ предлогу откупну цену требало је за ову годину утврдити на 10 дин. за јединицу морфина. (Првобитна откупна цена откако држава узима опијум, за време 1933 г. била је 360—400 дин. кг. према садржини морфина; у 1934 цена је снижена на 25 дин. за јединицу морфина, а прошле и ове године износи 20 дин. Ми сматрамо да ни један ни други предлог не би користио циљу. Први случај не би спречио произвођаче да идуће године не засеју исту површину, а у другом случају били би погођени, сви произ-

вођачи без разлике, иако производња за известан мањи број може да буде и даље врло рентабилна, док остали могу прећи на друге културе. Будући да наш сток већ сада износи око 100.000 кг. (према садашњим извозним могућностима то је довољно. за три године), а до конца откупа овогодишње бербе он ће се још увећати, питање ограничења производње за нас је постало врло актуелно. Ограниченост подручја за културу опијума велика је техничка олакшица за извођење ограничења. То би се дало постићи контингентирањем засејане површине, која би се, ради компензације осталих произвођача, могла померати, јер: се опијум, онако на једном истом земљишту сади сваке друге године. Исто тако Закон о опојним дрогама требало би прилагодити садашњем откупном принципу тј. непосредно од произвођача. А да би се пак произвођачима могао обезбедити потребан обртни. капитал и они ослободили продаје на зелено, треба рећзити и питање кредита, што не би било тешко, јер за смањену производњу у питању је само неколико милиона динара.

М. Bajkić

М O

_ “Radi se nova uredba o seliačkim dugovima. Odlučeno je da se lavnosti ne saopštava ništa dok projekt ne bude zotov. Prateći našu štampu dobili smo utisak da se zbilia nema ni Jedan pozitivan podatak o osnovima nove uredbe. Mi ćemo pokušati deduktivnim putem da učinimo nekoliko hipoteza, kao što je onaj Jevrejin koji je izgubio naočare, pomoću 1oке došao do Ua da se naočari nalaze u njegovoj desnoi ruci.

· Seljački dugovi su poslednji put regulisani uredbom od oktobra 1935 godine. Prema tome ta uredba je baza na ko10]. зе mogu vršiti izmene.

"Ти imamo pre svega pitanje roka. Po postojećoi uredbi normalan rok je 12 godina, počev od 15 novembra 1936 godme (a postoje rokovi i od 6 pa sve do 25 godina u iZVesnim slučajevima koji su manje važni). Mi mislimo da se u roku neće ništa da menja. Iz praktičnih razloga rokovi se ne mogu skratiti; a ne postoji nikakva naročita potreba da se produžuju. 12 do 15 godina je dovolino da se isplate obaveze, koje su bile većinom Rkratkoročne — ako je dužnik uopšte solventian. Tu dakle ne očekujemo nikakvih promena.

U današnjoi uredbi kamata ije utvrđena па 4:/2% za banke, a 1% za ostale poverioce. 1% je i suviše niska kamata i pravično bi bilo: da se poveća. Međutimni, iz istih razloga iž kojih se ne bi mogao rok da skrati, moglo bi se doći do zaključka da je teško povećati ovu kamatu. Pa ipak mi mislimo da je lako moguće da se ova kamata poveća. Što Se tiče kamate od 41J-% za banke, mislimo da se ona neće reducirati. Kod bankarskih kredita kamata ima centralni značaj. Zbog toga” mi pretpostavljamo da će зе kamata kretati око 41}5%. |

Ostaje pilanje glavnice. Današnja uredba predviđa ргм put mogućnost otpisa glavnice. To је slučaj uvek kad duРОМ] prelaze polovinu vrednosti imovine dužnikove.

„ Ома odredba ne bi trebala da ostane u novo, uredbi. Ona де па, „паје yori način rešila pitanje glavnice. U stvari, bez gubitka.na glavnici ne. može da se svrši pitanje seljiačkih du:gova. Ono što dužnik пета, лета ni car pravo na „to, kaže nemačka poslovica. Što je izgubljeno, izgubljeno је. То što dužnjk ne može da plati, ima da se olpiše i po, principima

VA FAZA PITANJA SELJAČKIH DUGOVA

našege današnjegz obligacionog prava. Otpis glavnice u OVO. formi bio bi mnogo prirodniji i privlačniji. Po današnjem našem obligacionom pravu solventnost dužnika se utvrđuje tek po egzekuciji; ali je isto tako pravno moguće da se ona utvrdi i u početku likvidacije. Takav postupak bi dao u samom početku jedan mnogo manji iznos dugova no što sad pokazuje statistika. Ostali bi dugovi koj se mogu platiti.

Posle toga bi bilo pitanje procedure. Individualni роstupak је neizbežan.

Ali danas imamo da računamo sa iednom novom okolnošću koia može da bude vrlo važna za celo pitanje. To ie uvlačenje Agrarne banke u ovai problem. Sledstveno, nameće se pitanje: kakvu ulogu može imati Agrarna banka u likvidaciji seliačkih dugova? Odgovor nije težak. Njen zadatak može se sastojati u tome da se supstituiše na mesto seljaka dužnika za ceo iznos ili za jedan deo samo. Drugim rečima, uvlačenje Agrarne banke može imati jedini cili, da seljaci postanu njezini dužnici, a da ona postane dužnik seljačkih poverilaca. Kakav motiv može biti za ovakvu ijednu odluku? Ovo može ležati isključivo u želji da. se poveriocima dadu povoliniji uslovi no što se traže od dužnika. Agrarna banka bi, kao, banka, trebalo da pruži Veću. sigurnost poveriocima i da omogući veći „likviditet. .

Može se lako zamisliti Ккотђтасца, да dižava, реше iedan deo. seljačkih. dugova i da postane dužnikom prema Agrarnoij banci, a da ova ostane dužnica Za ceo iZnOS DIVObitnim. poveriocima. Može se zamisliti situacija, da: u doba depresije Agrarna banka. bude i suviše blaga prema svojim seljačkim dužnicima, i da, zato država priskoči i „omogući da vrši tačno svoje obaveze prema poveriocima. Nakratko, uglavljivanje Agrarne banke. između poverilaca i dužnika treba da ima za cili da pribavi tražbinama od seljaka bankarski karakter Еле Каа ogarantuje tačno ispunjavanje tih obaveza kodje sad prelaze na banku. Jer ma kako „se mislilo o. Agrarпој banci — а пазе је mišljenje о пјој poznato — пе тоге зе zamisliti da ona o roku ne odgovara svojim. obavezama.

Veliki gubitci na seliačkim dugovima zadani. su poveriocima dosadanjim zakonodavstvom po. tom pitanju. Мом! veći - gubitci ne mogu. se „više očekiyati. Nova. uredba. može

4 |

Jrsjebikasi