Narodno blagostanje

-- 5; септембар 1936. ЕЛ ______________ _ Od početka jula sve više je štraikova u S.A.D. Ali brzo se pokazalo da su u stvari ti štrajkovi samo propaganda za sindikate. Oni bi zato već odavno prestali da budu zanimliivi, da s njima nije skopčan interesantan preobražai samih sindikata.

Štraikove ne sprovodi, naime, toliko Američka Federacija Rada (American Federation of Labour) pod vođstvom Grina, koliko jedna posebna grupa te Federacije, koju vodi Luis. Potpomognut od desetine sindikata koji obuhvataju oko četvrtinu članstva Federacije, Luis je osnovao Komitet za industrijsku organizaciju (Committee for Industrial Organišation). Federacija ovu organizaciju još nije priznala, ali je nije ni odbila.

Borba ove nove grupe protiv poduzetnika na oko se ni po čemu ne razlikuie od metoda i zahteva koje je poslednjih godina zastupala Federacija. Na prvom mestu traži se povišenje nadnica, na koje poduzetnici, uostalom, pristaju bez ikakvog protivljenja. Ali u pozadini borbe stoji zahtev »closed shop«-a, t.i. da se poduzetnici obavežu da će zaposljavati samo članove sindikata. Ovaj zahtev igra sada veliku ulogu u borbi protiv čelične industrije. Međutim, оп је za poduzetnike postao mnogo opasniji otkako ga zastupa Luis, jer njegovi sindikati imaju mnogo veće polje dejstva. Sindikati Federacije počivaju na načelu udruživanja prema strukama radnika (craft union); oni obuhvataju sve radnike iste struke, bez obzira na to u kojoj privrednoj grani rade. Luis, naprotiv, hoće da preuredi organizaciju i traži sindikate po strukama preduzeća (industrial union), t.j. udruživanje svih radnika jedne industrijske grane u jedan sindikat, bez obzira kojoj struci lično pripadaju. Do sada je sindikat zastupao uvek

Dublji uzrok radničkih štraikova u S. A. D.

KG KK рата она

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 581

зато jedan deo kvalifikovanih radnika u preduzeću, novi sindikati, međutim, organizuju protiv poduzetnika celokupno radništvo preduzeća. To je za poduzetnike vrlo nezgodno, jer su sada sindikati obuhvatili i nekvalifikovane radnike koji su se do sada udruživali u posebna, poduzetnicima nakloniena udruženja (company unions) na koja: su poduzetnici imali jak uticali.

Tako se sada u S.A.D. odigrava ono što se već mnogo ranije desilo u drugim zemliama, a naročito u kolevci sindikata, u Engleskoj. Uz sindikate radnika po strukama dolaze sindikati po pojedinim industriiskim granama. Svaki pokret za organizovanje sindikata počinje uglavnom sa udruživanjem radnika prema njihovim strukama. Samo dobro plaćeni kvalifikovani radnici koji su svesni svoje lične vrednosti i svoga privrednog monopola, u stanju su da se udruže radi odbrane stečenih prava ili radi postizania opravdanih zahteva. Uvek je mnogo teži zadatak udružiti siromašni, neuki proletarijat koji nema nikakve tradicije i koji se uvek bez daljiega može zameniti drugom radnom snagom. Pa i ako se on udruži, to je većinom sa prolazno-revolucionarnim ciliem. Međutim, baš te mase odlučuju. Njihovo organizovanje uspelo je svuda mnogo docnije, pod utiskom uspeha stručnih sindikata i na

temelju klasne borbe. Oni su uvek organizovani po industrij-

skim granama. Tek posle je između obih grupa sindikata dolazilo do zajednice, bilo u kom obliku.

Moguće je, prema tome, da će se ovo preuređenije izvesti potpuno mirmim putem u krilu Američke Federacije Rada, a može se desiti i da dođe do rascepa. U prvom slučaju bi položai sindikata postao, naravno, mnogo jači, a to bi povolino uticalo i na položai Ruzvelta koji se prijateliski zalaže za obe grupe.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖВА

POLJOPRIVREDA

— Uprava francuskog Pšeničnog ureda odredila ie cene pšenici, i to 139 fr. po metričnoj centi za avgust. Od sepfembra 1936 do januara 1937 ova cena se povećava mesečno Za |] fr. a od februara do јша 1987 za po 1,5 гг. Оуа сепа „Važi za pšenicu specifične težine od 72 kg. po hektolitru. Ako je težina veća nego 73 kg., cena se srazmerno povećava, a ako je manja nego 71,5 kg., smanjuje se. Pšenica lakša od 67 kg. ne smatra se upotrebljivom za trgovinu. Odluka je donesena iednoglasno. Međutim, nekoliko dana docnije, . pretsednik organizacije francuskih proizvođača pšenice, Poantie, istupio je iz uprave Pšeničnog ureda, |er smatra da ovaj ne zastupa interese seljaka, iako bi, prema izbornim parolama, imao da vodi računa o njima. Po Poantjeovom mišljeniu je utvrđena cena neopravdana i pretstavnici seliaka su na nju pristali samo pod pritiskom ostalih članova uprave. Minimalna cena koja bi odgovarala potrebama poljoprivrede, bila bi 165 franaka po metričkoi centi.

— Господарска слога је на конференцији делегата у Вировитици одредила откупне цене кромпира. За кромпир са садржином скроба до 15% 45 дин. по мтц. за онај са 15% до 22% минимална цена је 50 до 52 дин., а крупни кромпир за јело неће се продавати испод 55 дин за 1 мтц.

INDUSTRIJA

— Једна чехословачка група оснива у Винер-Најштату код Беча велику предионицу памука са 20 хиљ. вретена. Фабрика ће производити пређу која се до сада увозила из Чехословачке.

— Цене угља у Француској повишене су за 10,25%, за колико су порасли властити трошкови рудника.

— Јапански свилари су решили да са 50% вретена пређу на производњу вештачке свиле. 33% вретена већ је 1930 год. обуставило рад, када су почеле да падају цене свили и свиленој пређи.

SOCIJALNA POLITIKA

— Месарско-кобасичарски радници у Петровграду траже радно време од 10 часова, а за шегрте и малолетно особље од 8 часова; забрану рада недељом, о највећим празницима и на 1 мај, с тим да се тих дана рад, ако је неопходно потребан, плаћа 100% више. Плате би имале да буду 400—800 дин. месечно са храном за млађе помоћнике, према годинама рада, а за старије помоћнике, пословође и секаче 1000—1200 дин. са храном. Шегрти би прве године имали само опскрбу, друге године поред тога и 50 дин, а треће 100 дин. месечно. Плате парчетара у кланици имале би да се крећу од 3 динара за свако заклано јагње до 20 за свако говече. Поред обезбеђења хигијенских услова рада и поштовања социјално-политичких прописа тражи се да послодавци примају раднике само преко секције месарскокобасичарских радника у Петровграду.

— Кројачко-конфекцијски радници у Загребу траже повишицу надница од 50% и колективни уговор. Том приликом је изнето да је досадашња надница конфекцијских радника износила 100—150 дин. недељно.

— Између грађевинских радника и послодаваца У Бјеловару закључен је колективан уговор. Најмања надни-

ца износи 30 дин., а ако рад буде трајао преко одређеног

времена, 20% више.