Narodno blagostanje

Страна 600. 1

čekovnom prometu bilo je krajem avgusta” 1.104,8 mil. din. prema 1.045,2 mil. i 1.070,9 mil. u prethodnim тезестта. Saldo чедпос рготефа iznosio je 930,9 mil. prema 921,1 mil. i 0 mil. O 0 ро štednji i Ne čekovnim računima u

— Narodna banka snizila је Бена сени zlata od 3 о: т. за 51 din: na 50 din. ža 1 gram 303,na, 9290 та пароleohdor, 179 na 172 za mali dukat, 317 ha 304.50 Žža austrijskč zlatnike od 20 kruna, 344 па 330 za turšku-ifu, 371,50 na 858 22.20. ŽI- maraka, 78 па 75, 20. za zlatni amerikafiski dolar i 379/50 na 365,50 za Soverenj.

— Ministarstvo trgovine i industrije odobrilo je ošnivajne gradske štedionice u Virovitici.

— Na čehoslovačkomi novčanom tržištu bila je krajem avčusta vrlo živa tražnja državnih blagajničkih Žapisa, a naročito onih sa najkraćim rokom, {Pi 5%, 4% 74 1 п09. 0: 5, i to po kursu od 99,95—100,95 одп. 101—101, 05.

— Glavnica pet naivećih engleskih banaka iznosi 204,8 mil. fanti sterlinga, od čega je uplaćeno svega 64,7 mil. Samo

kod Barclays Bank uplaćena је cela glavnica od 15,9: mil.

Sopstvena sretstva uključivši 1 rezerve iznose 1122 mil. Prema.

Visini depozita od 1,9 milijarde funti one se odnose kao 1: 17 dok je pre rata u Engleskoj važio odnos 1:10 kao normalan. — U vezi sa preuređenjem kreditne organizacije za srednia i mala trgovačka i industrijska preduzeća, Francuska. тада патегауа да sprovede i _definitivnu _ Sanačiju Кгеvereništva. O udeli iznose 165 mil. fr. potraživanja po zaimovima oko 600 mil., a ulozi na štednju oko 1 milijardu franaka. Prve mere za saniranje ovih zavoda preduзе[е su još u 1999, osnivanjem Sindikalne komore kao nadžOTnog organa. Početkom 1934 ovlašćenja ove komore su znaino proširena i ona je dobila zadatak da pomoću državnoz kredita kreditnim zadrugama u iznošu od 136 mil. fr. izvrši sanaciju tih zavoda. Kako se, međutim, ovaj iznos pokazao nedovoljnim, sadašnia vlada predlaže da se Sindikalnoj komori da još jedan kredit u iznosu od 9200 mil. fr. Ujedno bi se uvele ı strožije državne kontrolne mere i odredio tačan plan za amortizaciju, да bi se obežbedila isplata dugova.

— Bugarska Državna poljoprivredna i zadružna banka isplatila je inostranim poveriocima i poslednji obrok kupovne sume za akcije bugarske Hipotekarne banke. Poljoprivredna i zadružna banka ima sada 80% akčija ovoga zavoda; 10% је neposredno u državnim rukama, a ostatak od 10% drže domaća osiguravajuća društva i privatnici. Polovinom o. m. Poljoprivredna banka preuzeće upravu Hipotekarne banke.

JAVNE FINANSIJE |

— Zagrebačka gradska uprava osnovala je »gradsku gruntovnicu« u koju će se beležiti sve obaveze Koje terete jednu parcćlu, kao što su doprinos za cestu i trotoar, kanalizaćiju, rekonstrukciju cesta itd., a zatim i obaveze koje potiču iz drugih naslova (komasacije, aproprijacije itd.).

— Amierički ministar finansija Morgentau objavio je da će S.A.D. oVoŽ mašeća, pored kohVećrzijće 514 mil. dolara blagainičkih zapiša, emitovati i nove blagajničke zapise u iznošu od 400 mil. dolara. Obrazložio je emišiju' nesigurnošću prilika u Evfopi koje pritioravaju Uniju da čuVa svoju gOtovinu i da je ne upotrebliava za tekuće potrebe: S druge strane, тедшт); бије 56 да ом blagajnički zapiši treba da pošluže ža pokrivajije defićita u posledijetr tromesečjh 1936.

— Švaićarska vlada emituje 3% zdjalh za naoruždfijć u iznosu od 285 mil. šV. fr. PrVa traša izneće 80 mil. Kurš 16 100%, ако se uplaćuje u 10 mesečnih obroka, a 98,75% kod uplate u gotoVu:. Zajam je oslobođen tdkde, AmrHioflizoуасе se počevši od treće godiie po upisi u 10 jediakih go: dišnijih obroka, ·

НАРОДНО ВЛАПОСТАЊЕ =

_Бр, 31

| — Čehoslovačkog zajma za zemaljisku odbranu upisano је ртеко 4 milijarde o kr. U поуси је upišano _25 milijarde, a ostatak upisaće 5е па taj način Šo će država 10—15% svojih nabavaka гаепог materijala Đlaćati liferantima obvezničama Ovog zajma.

SAOBRAĆAJ

= Nakon "uvođenja nove politike aniženih tarifa Drihodi bagarskih železnica se povećavaju. Za prvih 7 meseci ove godinč iznose 990,5 mil. leva prema 206 т. 1935 од.

JAVNI RADOVI

— Započeto je psrađehje velikog vodovoda za bezvodnu Belu Krajinu, na međi Dravške i Savškć banovine. Vodovod će snabdevati 51 naselje sa 11 hili. štanovnika, među njima i varoš Metliku čiji će se postojeći vodovod priključiti novoj mfeži. Vodovođ će imati 28 rezervoara sa ukupnim kapacitetom od 1 mil. litara dnevno. Dužina cevi iznosiće Sl kilometar. Izgradnia će stati 13.83 mil. dinara.

— Data je u rad rekonštrukcija državnog puta Sveti Jakov—Kraljevica. Rađovi će stati 4 mil. dinara. Za izgradnju državno# puta Podsused—RHRakitje—Sveta Nedjelja —Samobor predviđen je izdatak od 8,34 mil. din.

ZANATSTVO

— Ргета апКке т podacima iz 1933 g. u Bušarskoij ima 69. 188 zanatskih radnji u kojima je uposleno 131.648 lića ili 2,00% celokupnog stanovništva zemlje. 42.650 radnji sa 66.089 lica rade na selu a 26.532 sa 65.553 zanatlije, pomoćnika i šegrta nalaze se po gradovima.

TURIZAM

— Posleđnjih neđelia je priliv deviza kod austrijske Narodne banke iznosio dnevno oko 1 mil. šil., što je posledica turističke sežone.

ŠTRAJKOVI

— Gradski odbor Zagreba pristao je da poveća čistačkim radnicima, koji su već deset dana u štrajku, nadnicu za 10%, time da najmanja nadnica bude 30 din. Radnici šu prihvatili odluku Gradskog odbora i vratiće se na Dosao.

— Molerski radnici a Skoplju stupili su u štrajk. Oni traže osmočasovno radno vreme i povišenje nadnica.

— 800 Krojačkih pomoćnika u Zagrebu stupilo je u štrajk, tražeći povišicu plata i kolektivan ugovor.

— U Osijeku je ižmeđu pretstavnika Hrvatskog radničkoP Sšaveža i upraVa Fabrike četaka Siva d. d., i Prve slavonsko-hrvatske fabrike šećera a. d. zaključen sporazum prema kome je sa radništvom, koje ie bilo dve nedelje u štrajku, Рова kolektivni итоуот 1 роукбепе ти падтшее.

— U Vezi sa štrajkom čistačkih fadnika. u Žagrebu, gradsko: poglavarstvo заор о ЈЕ мати падшсе, која зе kreće od. 21—26 „din, да radnice i 26—36 din. za radnike. Radno vreme iznosi osam časova.

— Između sindikata drvodkljskih radnika i poslodavaca došlo je do zaključenja Rkolektivnoz ugovora koji predvida povećanje nadhice ža 10—15% prema predašnjem ugovoru čiji je rok istekao. Radhičima su priznati osmočasovni radni dan ı proslava prvog maja. Zaključeniem kolektivno# ugovora sprečen je štrajk..

— Fabrika Arko u Zagrebu sklopila ie које у ugoVor sa sVojim radnicima. Radnici su postigli povećanje падт са

— Mariborski tekstilni radnici stupili su u Štrajk, tražeći kolektivan uPOVOF. Iddustrijalći su рочје pregovora sa o radhika izjavili da pristaju na sklapanje Ко-

jji bi važio za celu Dravsku banovinu, ali sii postavili Rdo uslov. da se. fadniči odmah, 6: 3' зер-

ни равна ако

5: 15