Narodno blagostanje

__ Страна 638 _

“> тржиште деликатно и још увек неговано и да би без неге

" курсеви били још неповољнији тако да бисмо имали рен-, табилитет може бити и преко 10%' и да свака нова продукција мора имати за дејство попуштање курса. с 06зиром на деликатност тржишта.

Поводом овога нашег писања неке новине пишу _ како су берзијанци противни томе да се нови папири који .

се имају издати на бази нове Уредбе о земљорадничким дуговима, пусте на берзу. Лепше би и лојалније било да је писац тога написа казао да „Народно благостање“ то | тврди. Израз „берзијанци“ је овде тотално погрешно употребљен. Берзијанац није рентијер —- премда је он то у великој мери код нас изузетно. Он је посредник. Цео његов капитал треба да буде обртни капитал за одављање налога његових комитената. Нису папири у рукама бер-

зијанаца већ У оним широких маса штедиша и капитали- —

ста у земљи. Немају сви берзијанци заједно може бити ни 30 милиона динара у хартијама од вредности, а народ има „скоро. милијарду дин. номиналне те робе. Нигде се др- жава не брине о томе, како је пријатно берзијанцима, већ „Kako је пријатно оним људима у народу. који су своју уштеду ставили у државне хартије место у непокретности и улоге на штедњу. Берзијанци су само: труба кроз. коју говори велики број ималаца државних хартија од. вредности. Ако је овима свеједно хоће ли курс скочити _или пасти, берзијанцима сигурно може бити свеједно, јер

=они могу да зараде и кад курс падне. „Народно благоста- · у свом извештају говори о ефектном тржишту као

«с

ње таквом, а не о берзијанцима.

Ни држави која се ове године тако обилно и тако.

успешно служи тржиштем капитала, не може бити право. · да курсеви попуштају. Поред емисије нових папира крат„корочних, држава продуцира стално још папире по разним прописима о аграрној реформи. Све је то ресорбовало наше тржиште уз систематско побољшање курсева за последње три године. По себи се разуме, да се код - оваквог стања не може очекивати да се курсеви одрже, ако би се појавио већи износ нових хартија. Најбољи до_ каз за то лежи у чињеници да је под притиском долар-'

ских папира курс истих попустио, тако да су ови a.

: релативно најнижи од свију државних папира.

· После летњег затишја обрт се први пут приближио | нормалном и износио је 478 мил. дин. према 2 мил. и 2,9 мил. у двема претходним недељама. Обрт у појединим папирима био је следећи: у Ратној штети 1,9 мил. према 796 хиљ. 7% Инвестиц. зајму 90 хиљ. према 171 хиљ. 6% Беглуцима 1,04 мил. према 432 хиљ. 6%:' Далматинцима 144 хиљ. према 140 хиљ, 7% Блеру 571 хиљ. према 321 хиљ., 8% Блеру 80 хиљ., према 32 хиљ. и Привилегованој аграрној банци 572 хиљ. (од чега 120 хиљ. термин) према 74 хиљ. |

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку је био: 18-1Х 48,5316; 21-1Х 43,5316; 22:1Х 48,5316; 28-IX -485495; 24-1Х. 43,5495. - пе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ и

„били следећи:

. попустила.

· осталих двеју. златних девиза.

акцијама Народне банке 249 хиљ. |

Бр. 39

126 и 4:ј2% од 1910: исто за 4 поена на 130. Курсеви су

8 | 150 16% 170 18Х -4% -1895 год. 130.—. :- 12850. _ 130— 12652%. 1909: год. | 184.— 135.—K 135. . · 189412%: 1906 год. 194 | 25:50 :124.50 129.4:12%:. 1909. год. 130.— 129:75..130— 130.50 4120 1910 rom; - 484—. :184—-130— · 74:/2% 1911 год: 181— 126.— 130—> _132.5% 1918 год. 182. — 134.50 134— 134.50 7%...1939 год - 175— 1#75:— 176— 176.50 По 1933 109.— 108.50 · 109.— 110.—

| Hami папири на њујоршкој берзи били су: | 195 Блер 3%! Блер 7% Селигман | 25%. 2834 261J> 28 29—32

"ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ У извештајној недељи био је Берлин чврст. Роба је

23 септ.

·_ постала ретка а курс је скочио за округло 38 поена. Увоз-

НИЦИ. услед поскупљења промпт робе почели су се покривати у терминској, која је бележила за 30 септ. 1340 и за 15 окт. 1332.71. Грчки бонови су попустили услед обилне

појаве робе. Остали курсеви били су стабилни.

Обрт. је био 26 мил. према 3,11 мил. Лондон је рађен за 13 мил. према 14 мил. Берлин за 7,4 мил. према 47 мил.,. Беч 3,3 мил. према 8,4 мил., Пешта 764 хиљ. према 9,2 мил: дин. итд; |

Међународно девизно тржиште и даље стоји у знаку пада француског и швајцарског франка према долару и фунти; У: Цириху фунта је мало јаче порасла од долара. У извештајној недељи је и холандска форинта такође Није вероватно да би у случају девалвације француског и швајцарског франка она као једина задржала златни паритет, па сасвим природно следи пад и

16-IX

, 29910. 98-V 95-VI 34Х 24-IX

Амстердам 908.930 : 209.15 ' 207.90 „20839 208.395 207.75

· Лондон 15.611, 15.425. 19:42 | 15:44: 75,54" 15.503 SEFByJODK : 808.48. 309. 307.95 306.95 '307— 3971, "Верлини 199.90. 124. 50 192.60: 128.357 12845: 123.30 -Мариз“ -: "20.215 20.877 | 20.267 5. 20:20 "20.208 /4 "20.218.

и Врата 12:69. 19:80. 19.791 12674 | |P.707 12:68 i: Beorpans" о | ој | 7.0 7.— 7—

НАШИ ПАПИРИ НА: СТРАНИМ БЕРЗАМА“

Већина наших папира била је чврста на. париској“ берзи. 5% зајам од 1902 порастао је за 5 поена на 189, 4:1% од 1906 год. исто за 5 поена на 129, 41, % од 1911 за 1 поен на 132, 5% од 1918 за 2,50 повна на 134.50, 7% од 1931 за 1,5 поена на: 176.50“ и " Фундинг · обвезнице за 1 поен на 110. Попустио је 4% aajaM од 1895. за | поена на.

Амгло-Чехословачка = WO реса. кредитна Бање, · фрерилијала У БЕОГРАДУ

Ра Поштанске штедионице, Београд 51005.

Прима улоге на штедњу но најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и нностранству Издаје сефове под закуп,

- франак рађен je Ho 5.00

о - Курсеви на приватном девизном тржишту у Београду - попустити су изузев фунту која нотира непромењено“ 234." "Француски" франак бележи свега“ 303,50 док је за првих "шест. месеци '0. г' Грађен са просечно 1584 Швајцарски и он је попустио али далеко мање него француски франак. Курс долара“ био је. 46,05.

| Његов“ се 05 550 OD Dee ca оним Фул.

= пошт: фах 17: Телефон 23402, 23403, 23404, 23405, 23406.