Narodno blagostanje
Страна 666
Manje bismo se složili .s nilm u njegovom objašnjenju sloma konjunkture u Americi i Engleskoj. Po njemu, slom je došao usled inflacije žiralnog novca (koji on naziva falšifikovanim hovcem). Kad je usled obrta konjunkture u Americi narod zatražio uloške od banaka, koje su ove, po 2: ГаVvefnju, upotrebile za konstruisanje jedne visoke zgrade na žiralnom novcu, Zgrada se morala srušiti. Drugi uzrok роoštrenia depresile od 1999 godine leži u autarkiziranju sveta.
Lavernja ie pretstavio publici e. Dr. Žujović, profesor univerziteta jednom kratkom biografskom i bibliografskom skicom, a publika je veoma pažljivo saslušala ovo vrlo stručno, ali i vrlo jasno predavanje. |
27 oktobra izlažu se јаупој prodaji obligacije Jugoslavije, Rumunije, Mađarske, Nemačke i Letonije. Te su obligacije dale odnosne države Krigeru za zaimove koje su od njega dobile. To nisu bili prosti zaimovi već istovremeno ugovori o monopolu žižica. To će biti razlog što se s imaocima ovih obligacija nije mogao postići nikakav sporazum. Verovatno su sve države tražile veće koncesije. Ni mi nismo mogli da pristanemo na uslove, koje su tražili imaoci obligacija, a koji su trebali da budu identični sa uslovima koje smo dali ostalim porterima. Mi dugujemo glavnice 22 miliona dolara i nagomilane kamate 5 miliona, svega 27 miliona dolara. To je velika suma. Prema raznim novinarskim vestima usklikna cena naših obligacila je 13% od nominalne vrednosti. Za 100 dolara 13 dolara. To zbilja nije skupo!
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 41
Postavlja se pitanje, da li bi bilo celishodno da država kupi te obligaciie. Svakako da ona nema za to slobodne valute, ali izgleda da postoje razne kombinacije kredita. Ne znamo šta bi taj kredit koštao i da li bi bili ioš kakvi sporedni uslovi uz to, ali svakako kupiti natrag sopstvene obligacije za 1/5 vrednosti nije neinteresantno ni za državu ni za privatnika. Naravno pravni položai države kao dužnika je drugojačiji nego privatnika. Država ne mora da plaća kad neće. To je danas pravilo. Država od toga nema nikakve štete. Jedina sankcija za neplaćanje od strane države je gubitak kredita. Niega i inače međinarodno više nema. Pišući o ovom originalnom finansiiskom događaju sećamo se jednog interesantnog momenta iz naše finansijske istorije, o kome se s vremena na vreme piše u našoj štampi. Beograd, prestonica Jugoslavije, koja izvodi javne radove Za stotine miliona dinara, morao je da pribegne stranom kapitalu za podizanje električne centrale (iako je jednu već imao). Koncesija električne centrale strancima bila je uslov za dobijanje zaima. A zajam je bio potreban da bi se mogao da plati drugi iedan zajam, kome je istekao rok, jer se smatralo da pre treba dižava da propadne, no što će dopustiti da se obligacija niezine prestonice od tri miliona dolara prodaje па doboš u New-Yorku. Danas se prodaje državna obligaciia od 22 miliona dolara na doboš u istom New-Yorku i za sada još ničiji obrazi nisu crveniji no što su pre toga bili, ni kod nas, ni u drugim zemljama u čijem se otmenom društvu ı mi nalazimo. Ili su se vremena promenila za ovo kratko vreme ili nisu imali pravo oni, koji su strahovali od bruke. Mi smo pak onda zastupali gledište, da do prodaje neće doći, iako ne plaćamo o roku.
ОБАВЕ
POLJOPRIVREDA
— Бугарско министарство пољопривреде намерава да још ове јесени прошири површину под индустријским биљкама за 25%, на рачун површине под житарицама. У првом реду садиће се дуван, памук и сунцокрет.
— У Бугарској је у 1985 произведено 2,5 мил. кг сира и 920. хиљ. кг кашкаваља. У 1936 рачуна се са про-
изводњом од 31 мил. кг сира и 700 хиљ. кг кашкаваља. Највише се извози у Египат и Палестину. Постоји намера да се у Александрији и Тел-Авиву подигну нарочите хладњаче за смештај бугарских млечних производа. Транспорт би се вршио бродовима снабдевеним такође хладњачама. i — У Грчкој је у 1985 произведено 126,54 мил. комада. лимунова (према 89,33 мил. у 1984), 18467 мил. поморанџи (према. 160,34 мил) и 88,3 мил. мандарина (према 86,84 мил). Смокава свежих било је у 1935 год, 125,8 хиљ. метр. центи (према 71,56 хиљ.) а сушених 281 хиљ. (према 114,68 хиљ.); јабука 119,98: хиљ. метр. центи (према 263,25. хиљ.), крушака 129,37 хиљ. (према 218 XHV5.), кестења 63,21 хиљ. (npeMa 70,47 xWP.), ораха 58 хиљ. (према 2,16 хиљ.), лешника 3,3 хиљ. (према 348,55 хиљ.) бадема 59,86 хиљ. (према 55,77 хиљ.) а рогача 192,83 хиљ. (према 821,75 хиљ.).
INDUSTRIJA
__— U Jugoslaviji je u avgustu proizvedeno uglja ROD. no 397,6 hili. tona prema 398,4 hili. u julu i 851,7 hili. u .avgustu 1985.. Суохдепе. киде proizvedeno ie 35,9 hilj. tona (prema 19,5 hili. u avgustu 1935), hromove rude 6 hilj. tona
ТАЈНА СЛУЖБА
~
(prema 5,5. hili.), bakrene rude 51,7 hili. tona (prema 50,5 hili.), pirita 10,7 hili. (prema 5,67 hili.), & bauksita 88,9 hili. (prema 28,9 hili.), cinkove rude 65 hili. (prema 66,77 hili.), a soli 3,6 hili. (prema 3,73 ћи]. tona).
— U avgustu su jugoslovenske topionice proizvele 3,6 hili. tona gvožđa (prema 4,8 hili. u avgustu 1985), 4 hili. tona bakra (prema 49,65 hili.) 586 tona olova (prema 314 tona), 370 tona cinka (prema 498), 47,83 kg zlata (prema 46,59 kg), 8,42 kg srebra (prema 7,83 kg), i 5 tona antimona (prema 9 tona).
TRGOVINA
— Hrvatski Dnevnik donosi da se sarajevski trgovci tuže na visoku kaldrminu koja је prouzrokovala prelaz mušterija u Beograd. Pretstavnici sarajevske Trgovinsko-industrijske komore tražiće izjednačenje trošarine u celoj. državi. »Narodno blagostanje« je kao prvo ukazalo u članku »Ministar gradi, opštine razgradđuje« u br. Z o. e. na nesnosno stanje stvoreno trošarinskom politikom bojčdinih gradskih 0рština. — \Ugsled. zabrane izvoza zlata iz Holandije nastupio је potpun zastoj u belgijskoj trgovini dijamantima. Iz Engleske i Južne Afrike stigla su, međutim, obaveštenja da. će cene dijamanata u funtama ostati nepromenijene i da se. u osnove trgovine dijamantima neće dirati.
— U Beogradu počeli su pregovori. izmedu АЕ delegacije i naših eksperata o načinu likvidacije . našeg aktivnog salda s jedne i mađarskih potraživanja kod nas s druge
„sirane. 'Nenaplaćena ·potraživanja. jugoslovenskih. izvoznika u
Mađarskoj i iznose 90 mil. dinara.