Narodno blagostanje

~ 10. октобар 1936.

има под изговором девалвације валуте. Ми сматрамо да овде нема другог излаза до или лиферовати (ако се има рачуна) или не извршити уговор.

У Западној Европи се уговори извршују. У милијарде. динара иду износи које имају да добију или да изгубе немачки поданици у својим пословним и кредитним односима са девалвационим земљама. Немци и не мисле да не лиферују. Они ће лиферовати све по уговору и сад већ резервишу губитке у својим билансима. С друге стране огромне ће зараде постићи велика немачка друштва која су зајмила последњих година у девалвационим земљама. Она се сад већ спремају да покажу добитак у билансу. Влада не мисли да интервенише у овим односима, јер је принцип да стране валутне пертурбације не може да ис-

правља друга држава, а прва неће.

Према томе и код нас се поставља питање, као што рекосмо: извршити уговоре или не извршити, јер трећег излаза нема. Ми мислимо да је најприродније не извршити. Неморално би било да купци наше робе постижу по 30% зараде на штету својих лифераната. Који купац има иоле мало моралног осећаја, тај ће разумети да се сада уговор не може да изврши. Нико није луд да изврши економско самоубиство.

Наши приватници немају много обавеза у земљама које су девалвирале. А уколико их имају, постићи ће велику зараду уколико те обавезе нису постале пре депресијације динара, јер у том случају се само успоставља првобитна равнотежа између чинидбе и противчинидбе у даном кредитном односу. Највећу добит ће постићи наша држава која дугује много у француским и мање у швајцарским францима. Чујемо да ће Општина београдска постићи добит од 10 милиона динара годишње. Наравно да онде где је златна клаузула, а то је код највећег дела државних уговора, о каквој добити на валути не може бити ни говора. Али држава има обавеза гласећих на франке. Ту ће постићи добит, свакако у току времена у размерама у којима буде плаћала. То би био теоријски једини могућан фонд за обезбеђење оних који губе. Али се овде појављује питање могућности злоупотребе, и друго, не може ни наша земља ићи другим путем но оним којим иду друге земље. Свуда интересенти имају губитке и добитке услед ове масене девалвације, али се нигде не појављује никакав покрет за компензацију између корисника и оштећених.

Наша држава уосталом имаће великих губитака на клиринзима. Чеси ће зарадити на клирингу са нама, пошто су у потраживању; али су велики губитци на клирингу у Мталији. Ми потражујемо око 70милиона лира по талијанском клирингу. Мањи део су потраживања приватника, а већи део је већ прешао у руке Народне банке услед откупа. Губитак на овоме гарантовала је држава Народној банци.

То је ново проклетство клиринга, Народна банка је била стално нервозна кадгод су се нагомилавала потраживања по клирингу, страхујући од девалвације која је делом наступила, Потраживање по талијанском клирингу је потпуно замрзнуто. По скоро постигнутом споразуму са Талијанима један део тог клиринга ће држава да исцрпи поруџбинама. Губитци ће бити много мањи, ако те поруџбине уследе одмах. Уколико доцније дођу утолико ће бити већа штета услед скока цена у Италији. Због тога је потребно да се по немачком клирингу врше поРруџбине у мери у којој је то за државу резервисано. Цене у Немачкој не могу много скочити, али су оне сад већ врло високе. Али ако би Немачка девалвирала — у што ми за сада не верујемо — онда би наступиле штете. Та-

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 665

лијански клиринг ће делимично бити амортизиран компензацијом извесних потраживања Талијана у нашој земљи, која су делом скадирала, а која делом тек имају да се појаве. Код ових других биће губитка, Али су све то мале суме. Исто тако ни туризам неће моћи много да смањи тај салдо. Остају државне поруџбине као главно средство за уништење салда у Италији. То баш није тако просто са финансијске тачке гледишта. То важи за поруџбине и у Немачкој. Само пред дилемом да се изгуби 30—40% од потраживања могу да се бране и необични путеви за набавку средстава.

Исто тако смо се заглавили у клирингу са Мађарском. Потражујемо 90 милиона динара. Баш се ових дана воде преговори са Мађарима о ликвидацији. Све нам се чини да ће се и ту свршити са државним поруџбинама.

Из свега овога излази да је клиринг још нешто горе но што се то сматрало пре две године. Под оваквим условима се не да трговати. Нити може држава да врши поруџбине у земљама, у којима она то не би радила, само због тога што су се заглавили капитали извозника, нити могу извозници трговати под условима који им не дају могућности да се штите од грдних валутних штета. Досадање искуство налаже нашим извозницима једно средство за одбрану — продају за динар. — Колико је могуће предвидети, динар се неће даље депресирати, те претставља релативно још најздравију валуту. Наравно уколико је то сад изводљиво, јер на то треба да пристане и друга

страна.

U klubu Prijatelja Francuske Psihološko potrošačka te- Održao je g. Lavernj, profesor orija krize profesora La- Političke ekonomije iz Lila

vernja jedno interesantno predavanje, u kome je izložio svoju teoriju o krizi.

Polazeći od utvrđene činjenice da se faza poleta odlikuje sve obilnijim investicijama i sve većim skokom cena, i on obeležava obrt u cenama na niže kao obrt u konjunkturi. Originalnost njegove teorije leži u objašnjenju uzroka prestanka hose i početka pada cena. Smatrajući za sasvim Dpravilno da je ukupna kupovna snaga ravna ukupnosti troškova proizvodnje, on veli, da kriza ne dolazi usled otsustva Киpovne snage već zbog svesne odluke publike da umanji svoja kupovania. To čini ona u trenutku kad nađe, da su cene i suviše visoke. Od toga momenta počinje ona jedan deo svog dohotka da pretvara u štedniu. Drugim rečima, potrošač počinje da štrajkuje. To naravno Izaziva potrebu smanjenja proizvodnje, nerentabilnost pojedinih pređuzeća, padove, i prouzrokuje utoliko teže posledice što u kapitalističkoj privredi podizanje fabrike traje često 3—4 godine, dok ni faza poleta u iednom konjunkturnom ciklusu ne traje duže.

Ovom teorijom g. Laverni se približuje teoriji engleskog profesora Kenza, samo s tom razlikom, što kod ovoga kriza dolazi usled disproporcije između proizvodnje potrošnih i proizvodnih dobara u korist poslednjih, koja izazivaju upućivanje sve većeg dela dohotka u štedniu, koju banke opet daju na kredit za investicije. Kooperativista i liberal u tradiciji svog profesora Šarla Žida, smatra g. Lavernj da uzrok krize leži u svesnoj akciji potrošača.

I obrt dolazi takođe iz istih psiholoških i ekonomskih razloga. Ekonomski leži u posledicama uzdržavanja od kupovine, povećano. potrebi, a psihološki u smanjenim cenama, koje daju potstrek za kupovanje.

Što je kriza od 1999 godine bila oštrija no i jedna do sada, profesor Lavernj objašnjava susretom dvaju besističkih faktora: pada cena u dugogodišnjem trendu i depresione periode u cikličkom (kružnom) kretanju. Dakle dvostrukog pritiska na cene.