Narodno blagostanje

Страна 670.

ших папира на последњем састанку пре. девалвације и на првом после ње били су следећи. |

25-IX. 2-X 4% 1895 129— 151 5% 1902 134— 159.41. 0% 1906. 124.50 150.41] % 1909 125.— 150.41) % 1910 139.— 153.41] % 1911 131.— 153.5% 1913 130.50 156.7% 1931 197.50 219.Фундинг 1983 108 — 130.—

Према последњим вестима наставио се скок наших папира. Тако је #% зајам из 1895 скочио према курсу, означеном у таблици, за 4 поена, 7% из 1931 за 7 поена, 5% из 1902 за 10 поена, а 41.0 из 1906 и 5% из 1913 за по -3 поена.

Најјаче је порастао 4:/,% зајам од 1913 год. и 5% од 1913 год. за по 25,50, први на 150 а други на 156.—.

За 25 поена на 159 скочио је 5% зајам од 1902 год. и.

41]. % од 1909 год. на 150. Пораст код осталих папира је мањи и износи 21—22 поена код следећих папира: 4% зајма од 1895 на 151, 47,% од 1910 на 158, #,% од 1911 на 158, 7% од 1981 на 21,50 и Фундинг обвезнице на 180.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Девизна берза је окарактерисана ове недеље падом динара који се огледа у скоку фунте на 950 динара. Скочиле су чак и клириншке девизе: марке, шилинзи, као што ће се мало доцније видети. Постоји извесна узнемиреност међу имаоцима динара. То је психолошки сасвим разумљиво. Чак узнемиреност и није тако велика кад се има у виду, шта је било са динаром пре пет година кад је фунта пала: Свет се не разбира много у монетарним проблемима али он види да се срозавају велике валуте једна за другом, па вели доћи ће и на нашу ред. Ми смо у трећем чланку данашњег броја показали да је та бојазан потпуно неоснована, али мора проћи неко време док се публика смири. Узнемиреност нарочито се огледа у курсу златника на слободном тржишту, који је достигао висину од 350— динара. Велики је диспаритет између овога курса и службеног курса Народне банке. Али се не може рећи да је фунта скочила само из ових психолошких разлога. Напротив њен скок је резултат одређене политике наших девизних фактора. Сматрало се“ да је пад фунте на 234 био једна омашка и да је много природнији курс од 250.—, Наши се девизни фактори не везују за овај курс и за случај да фунта почне да се колеба. Ми смо се до сада наслањали на швајцарски франак, он међутим још није стабилизиран. Али се зато не наслањамо на фунту стерлинга која је данас најстабилнија. валута поред долара и која се налази на челу читаве једне валутне војске. Али ће свакако фунта бити мање или више меродавна за интервалутарну вредност динара.

Као што се види, марка је јако у скоку. Последњег дана. је нешто попустила. Тенденција је чврста и нама се чини. да смо већ на прагу периоде сталне чврстине немачке марке, како смо ми то предвидели пре неколико

недеља.

ул извештајној недељи курсеви су били следећи;

Грчки

Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид бонови

2-Х 235,50 1368,25 895,64 — — 295

5-Х 1884,33 842,50 — — 28,75

6-Х 250.— 1402,75 83250. == <= === 29,90

7-X 250.— 1430,70 840,35 сте: === рат _8-X | ~ 250. 14383;88 — —;

832,50.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

30,75.

Бр. 41

На циришкој берзи курсеви су на новом нивоу прилично стабилни. Фунта је мало попустила, док су долар и француски франак скочили; тако да се диспаритет између ових девиза још нешто повећао.

Курсеви су били следећи:

29-IV 98-V 25-VI 16-IX 1-X 8-Х Амстердам 208.30 20915 207.90 208.325 - 231.Лондон 15.610, 15425 1542 15 54 |, 21.481), 21.98 Њујорк 30848 8097. 90725 907. ~ 494. 434.50 Берлин 193.35 12450 199260 12345. 178— 174Париз 20215) 20.377, 20.267], 90.208 —— 20,2875 Праг 16.69 12.80 12172 12.70 17.75 Београд 7— 7— 7— 7.— —— 10.—

На београдском приватном девизном тржишту робе није било много. Фунта је нотирала 250, за швајцарски франак нуђено је 11,65, за француски 235 а за долар 30,75.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Пишеница. — На светском тржишту иу овој недељи владала је чврста тенденција. Између понуде и тражње повећала се несразмера, те су услед тога курсеви порасли на свима терминским берзама. Из подунавских земаља није било никаквих понуда, а многи извозници покушавају да сторнирају своје раније закључке, јер не желе да сносе губитке услед девалвације коју сматрају „вишом силом“. Канада, која је остала једини понуђач на светском тржишту, такође се устеже од већих понуда. Најтежи је положај земаља, које настоје да набаве пшеницу путем клиринга или компензације; у не мање тешком положају су и земље увознице, које су извршиле девалвацију, нарочито Италија и Швајцарска. Услед строгих законских мера противу повећања цена у ове земље престао је скоро сваки увоз предмета исхране и сировина. Увозници ових земаља такође су сторнирали већи део закључака у иностранству, желећи да на тај начин принуде владе да од ових мера изузму увозне производе.

Цене су половином недеље нотирале: у Ротердзму 7,60 холандских форинти за квинтал, у Ливерпулу 8, шил. за 100 либри, у Чикагу 113 центи за бушел,

_ На домаћем тржишту, према прошлој недељи, ситуација је остала непромењена. Произвођачи су се потпуно повукли са тржишта, те се понуда ограничава на другу руку, али је и ова уздржљива очекујући даљи пораст цене. Тиса је већ достигла 160 динара за 100 кг, а и остале провенијенције раде се између 140 и 156 динара. Призад, који се већ неколико недеља повукао са тржишта, јер су слободне цене знатно прешишале дириговане, понова се појавио на пијаци. Овога пута по овлашћењу Министарства трговине и индустрије Призад до даљега купује пшеницу по дневним ценама, а у циљу искоришћења контингената, које ужива наша земља. Ово куповање Призада по дневним ценама претставља његов комерцијални посао и нема везе са његовом интервенционистичком улогом. Услед појаве Призада на тржишту очекује се да ђе цене још нешто скочити, јер друга рука има разлог више да буде уздржљива. Према Ливерпулу наш паритет средином недеље био је 168 динара, а према Ротердаму 149 динара. Пада у очи велика разлика између цене у Ливерпулу и оне у Ротердаму, док је до пре неколико недеља било обрнуто тј. курс у Ротердаму био је већи од онога

"у Ливерпулу. У једном од ранијих бројева ми смо иста-

кли, да разлог овој појави треба тражити у тежњи Холандије да од Румуније и Југославије купи што повољније потребне количине пшенице. После девалвације, ме-

ђЂутим, ова је разлика још више порасла, јер курсеви нису

у