Narodno blagostanje
10. октобар 1936.
V. Bajkić
SVETSKA PRIVREL
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Страна 659
Ба Па
| DVA SUPROTNA GLEDIŠTA O STABILIZACIJI VALUTA
| Poslednje tri godine u svetskoj privfedi mogu se. obeležiti oštrom i uporaom borbom: između Francuske
ii Engleske po pitanju stabilizacije. Francuska je smatrala da ie izlaz iz haosa, u kom se nalazi svetska pri da, međusobna stabilizacija valuta. Sasvim |e St пог gledišta bila Engleska —- iz više razlo9a, Pre ga novac nije sam sebi cilj, već. Sredstvo Bb službi
р
vrede. On služi plaćanju. Narodi koji su se uputili pu- ои: nom parom u autarkiju, nemaju potrebe ni za kakvom je 1G valutom, ier neće biti nikakvih plaćanja. Sledstveno, go-
vorili su dalje Englezi, ko hoće da vrati svet prosperitetu, tai ima prvenstveno da obrati pažnju pitanju međunarodnog prometa robe, odnosno ogromnim 1 тпогоbroinim zaprekama uvozu robe, koje podižu i podržavaju sve države. Prosperitet može doći samo od povratka relativne slobode prometa dobara među narodima, kao što nam fo pokazuje istorija XIX veka, veka najvećeg prosperiteta u istoriji sveta. Preuranjena je svaka monetarna konferencija, a velika |e pofreba za jednom privrednom konfjeremcijom. Dalje su govorili Englezi, da se ne može postići međunarodna stabilizacija valuta dok se ne nivelišu cene u pojedinim zemlja-
poremećene. Međunarodni valutni rat u stvari je sanio posledica iščezavanja međunarodne trgovine. Prva de~vizna ograničenja došla su od strane država koje nišu _товје да odgovaraju svojim obavezama zbog toga šlo „države poverioci nisu hiele da primaju njihovu robu. Da ne bi ostala sasvim bez zlata ili da ne bi, ostavši bez zlata, bacile svoje valute u uzburkano more, države su uvcle devizna ograničenja; plaćaju samo onde gde iinteresu njihove privrede, a obustavljaju transfer sviju obaveza ža Које se ne dobija nikakva protu-činidba. Kad bi se nekim čudom sve sveiske valute sanirale, snabdele odgovarajućom količinom zlata i povezale međusobno obračunske kurseve, ipak bi za kratko vreme došao valutni rat kao što je ovaj danas. |
Везе по je dakle, govorili su Englezi, misliti sada na valutarnu stabilizaciju (pri čemu još uvek stoji otvoreno pitanje šta da se. uradi da zlato poslane sla-
· „binmo). : а И АНА Се ка |
Себ svet se podelio:u dve grupe. Mnogo veći broj država prišao je engleskom ојед и ! рпкасо svoje valute za {untu sterlinga, a manji deo država ostao je
ma, jer bi usled nejednakosti ceha valute ponovo bile pri zlatnom važenju sa Francuskom па čelu, | MH DEVETO ČUDO | ~
U današnjoj atmosferi očajanja natoda sasvim je pojamno što је dnevna štampa u svetu pozdravila fripatlitni sporazum Francuske, Amerike i Engleske o međusobnim valutnim odnosima kao ogroman korak ka prosperitetu. Sporazum je daleko od toga da bude to. То је једап изтеп sporazum sastojeći se iz zajedničke deklaracije, koja se pak cela odnosi samo na pretfstojeću francusku devalvaciju i njezine posledice. Jedino što se u tom sporazumu ne odnosi neposredno na francusku devalvaciju, to je rečenica na kraju, da su sve tri države rešene da se založe za povraćaj prosperiteta.
Tim povodom bilo je vesti u novinama kako će biti već na kraju nedelie u Bazelu konferencija istih država po pitanju obaranja carinskih barijera, ali se još šlamparska boja na novinama nije ni osušila, a vest je već demantovana. Odmah je za tim počela da se lansira druga vest o sazivu svetske privredne konferencije. I ona je demanfovana. 1 bolje. Svet-je uhvatio
strah od tih konferencija. Izgleda da nije {o. samo. U mentalitetu naše generacije već i u {ehnici tih konfe--
rencija, da se one moraju završili fijaskom. бајји 56 Као delegati državni činovnici, a ovi su арзојш то. пеsposobni da iziđu iz onog uskop kruga, и коте žive Već 20 godina i iz koga zaključuju razne privredne Spo razume sa drugim državama. Birokrati{a se isuviše uŽiela u paroli: »Pri pregovorima gledaj d )dvališ saugovoraču«, (Qui frompe-t-on?). Birokratija brani svoje pozicije i onda kad su očigledno na štetu svoje SOpstvene zemlie. Ne popušta se bez kontra-koncesije. 1
vlade su bile obuhvaćene tom atmosferom, јег зц Ка-. коте је poveravana među"је изрејо да
sificirale svoje činovniš narodna privredna misi{a po tome, ko
podvali svome saougovoraču. | _ ___Nije prošla nedelja najvažnija zbog serije devalVacija u svetu, već mnogo više po merama koje su pratile tu devalvaciju, Francuska i Italija..su. vezale za
devalvacijui svojih valuta jednostrano smanjenje carinskih stavova. Ovo je za današnju atmosferu deveto čudo. Ono je motivirano od strane odnosnih vlada potrebom da se suzbija skupoća kao posledica devalvacije. Međutim, takvih potreba je bilo u raznim zemljama vrlo često poslednjih godina, ali su se države pre rešavale na nainemogućnija sredstva radi suzbijanja sku· Doće ukoliko su se rešavale da“ ustanu proliv skupoće, samo. naiprirodnije sredstvo, smanjenje gcarina, nije nikad upotrebliavano iz nacionalnim šovinizmom prožetog gledišta, da to može da koristi kojoj bilo drugoj državi. II
Možda toi pojavi ne bismo pridavali toliki značaj, da nije ona komentarisana 5 ft. m. u~jednoj komisiji Društva Naroda u Ženevi izjavama епојезкос | francuskog delegata. Engleski delegat je kazao, da novac ne može biti sam sebi cili već da mora da se vrati svojoj prirodnoj funkciji da potpomaže kupovinu i prodaju a ne da bude sredstvo za sprečavanje istih, Monetarna stabilizacija valute ne treba da bude cilj sebi, već sredstvo da se sfvori više slobode u ekonomskim odnosima među narodima. Potrebno je pristupiti opštoj akciji u cilju sniženja carinskih barijera. Klauzula najvećeg povlašćenja treba da se praktikuje bolje i elikasnije. Traži da. se ovo pitanje pretresa u Drušivu Naroda. a. а _ ||
Zatim je uzeo reč francuski mihistar (гооуте о. Bastid, i izjavio: da ie: Francuska kategorički rešena da prekine sa dosadašnjom rgovinskom politikom. KHrajnji cilj Francuske je, rekao je on dahe, da obori barijere između raznih zemalja i da se unište sve moguće prepreke i uspostavi saobraćaj dobara, kapitala i ljudi. Francuska sad, već izrađuje jednu. carinsku arifu u kojoj neće biti kontinčenata. Uslov je za takvu liberalnu carinsku taritu, da i drugi narodi pođu {im