Narodno blagostanje

Страна 660

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

II BOLJA VREMENA?

»Narodno Blagostanje« |e u prvim danima svoga života bilo najveći pristalica međunarodnih privrednih priredaba naročito privatne inioci|ative. Ali njegovo razočaranje je bilo veliko. Sa nečuvenom genijalnošću sabotirane su sve te konferencije. Genijalno zbog toga što se nikad nije moglo da utvrdi ko |e za to kriv. U svima zemljama postoji jedna grupa ljudi kojima je konferencija krajnji cilj, |er se njome bogate i lepo provode. Deklamovalo se za međunarodnost, садајо зе argumentima slobodne trgovine, klelo se u gotovost da se Smesta obore carinske barijere, i poput fariseja iz Starog Zaveta ukazivalo se na suseda kao krivca i blagodarilo Bogu što ih je sazdao boljim od suseda.

Prilikom poslednjeg kongresa Međunarodne trgovačke komore u Parizu, laniske godine, kad je propao francuski pokušaj stabilizacije valuta usled engleskog otpora, pitala nas je jedna od vodećih ličnosti u Komori: šta čemo sad? Šta možemo da stavimo na dnevni red za idući kongres, kad nam je u Beču na kongresu propao pokušaj integralnog uspostavlienja klauzule najvećeg povlašćenja, a sada pokušaj međunarodne stabilizacije valuta?

Naš je odgovor glasio: da napustimo polje prak-

tične ekonomsko-političke delatnosti i da se vratimo.

teoriji na kojoj |e zasnovan prosperitet XIX veka. Vi vidite da niko nema kuraži da pobija argumente slobodne trgovine. Svi se kunu slobodnom trgovinom. Kroz nekoliko godina pitaće se u čudu ceo svet, kakva је generacija živela na kugli zemljinoj između 1920 i 1935 godine i kako je morao biti sastavljen njihov mozak. Na jednoj strani se izgrađuju i usavršavaju saobraćajna sredstva. Mehaniziranje i motoriziranje saobraćajnih sredstava ide dotle da iščezava prostor. Ljudi idu sve više preko granice da vide, da čuju, da

nauče nešto. Meumorno se razmenjuju među narodima sva dobra duhovne kulture. Svaki pronalazak je za соdinu dana primenjen u svima zemljama. Narodi traže jedan drugoga. Samo se jedno neće, neće se tuđa roba koja je jevtinija. Svi se kunu u slobodnu trgovinu i ako znaju da je njezino osnovno učenje, da nema izvoza bez uvoza. Svi su za izvoz, a niko nije za UVOZ. Koliko malo mora da bude pameti kod naroda koji faktički svoju ekonomsku politiku podešava tako da sprečava uvoz a forsira izvoz, kao bik koji baca rogovima zemlju u nebo a ona mu međufim pada na vrat? Nema logike u ovome što rade narodi. Oni mi liče na mortiomane koji vide da idu u sigurnu smrt ali me mogu drugojače. Međutim narodi ne mogu biti morfiomani već samo pojedinac. U našem mozgu ima nešto, što ne valja. Sramota je, da se svi stidimo onoga što radimo a ipak radimo izgovarajući se uvek na drugoса. Тако је to glupo, ipak je vrlo šerefski, jer ako svaka država bude kazala da neće da počne sa obaranjem carinskih barijera dok ne počne druga država, onda će ovo stanje frajati do Večnoga Suda.

Međunarodna irgovačka komora nema vojske da namora narode da rade kako misle da treba da rade. Ona je nosilac izvesnih principa. Poslednjih godina je pokušala da interveniše spuštajući se na nivo praklične ekonomske politike. Njena intervencija je i suviše slaba. Treba da se vrati teoriji, ideologiji slobode razmene dobara među narodima jer će na taj način, ako ništa drugo, dobiti u istoriji priznanje, da |e bila prvi apostol novog vremena koje će doći, kao što su Kobden i Brajt u Engleskoj to isto uradili i dočekali potpun uspeh.

Da li je to novo vreme na pomolu?

В. Бајкић

ДЕВАЛВАЦИЈА

Девалвација као теоријски проблем у виду полемике између њезиних присталица и противника

1 ШТА ЈЕ ДЕВАЛВАЦИЈА

Кад један комад новца нема прописну тежину, наш га народ зове „јексик-паром“, а кад нема прописну финоћу (односно прописну садржину племенитог метала) назива га „калп-новцем". Кварење новца смањењем тежине или смањењем металне садржине назива се у народу калпљењем новца. Народ у Србији дуго није имао свога новца, већ се служио разним страним новцима. Због тога је он био изложен великим губитцима услед калпљења новца и има богато искуство у тој области, о чему је доказ богата терминологија.

Има врло много изрека и пословица у нашем народу у којима се налази реч „аспра". На пример: „надницу по асприцу“ или „ова ствар не вреди ни једне аспре". Аспра је била некада код многих народа велика сребрна пара па и у Турској. Али су је султани временом калпили, док на крају није постала једна мала бакаруша, која ни за наш сиромашни народ у натуралној привреди није имала никакве вредности.

Девалвација није ништа друго него калпљење новца, али се у многоме разликује од последњег.

Калпљење новца је вршено кришом од народа у намери да народ овај рђав новац сматра за добар и да га прима у првобитној вредности, јер се само тако могао постићи неки приход на ковању новца, а то је био једини циљ калпљења новца. Девалвација се врши јавно, обично преко законодавне власти, и народ је благовремено обавештен. Друго, циљ девалвације није фискални, као што је било код калпљења новца, већ економски и то врло много стручан као што ћемо видети мало доцније. И најзад, трећа разлика лежи у томе, што је калпљен ефективан новац, који је у оптицају, док се девалвацијом калпи новац, кога или нема у оптицају или уопште не постоји. Последње изгледа апсурдно, међутим то се да објаснити врло лако чињеницом, да су новчаница или папирни новац, који су у оптицају, само заменици металног

новца и треба да имају исту вредност, коју има