Narodno blagostanje

(рана 662

улогу а данас врло велику у укупним трошковима производње. То су јавне дажбине: порези, таксе, подвоз, телефон, телеграф итд. Подузетник на те трошкове не може да утиче, то су фиксни трошкови. Он с њима има да рачуна. Али и један од најважнијих трошкова у индустријској производњи постао је нееластичан, иако је пре рата био врло еластичан. То су радничке наднице. Данас у земљама где постоји слобода организације радника, синдикати су веома моћни. Они могу да се одупру сваком покушају послодаваца да смање наднице, па чак и да их повећају. Зашто се Енглеска накнадно радовала депресијацији своје фунте иако је у оном тренутку то сматрала за велику националну несрећу. Зато, што су, кад је Енглеска 1925 године ревалоризирала фунту, све цене пале, само су наднице остале на истој висини, тако да је Енглеска до 1931 године била најскупља земља на свету.

Нееластичност цена је главна одлика нашега времена. Према томе опасност, да се изгубе користи девалвације услед међународне нивелације цена, тако рећи не постоји.

Противници девалвације кажу на то, поред фиксних трошкова има и покретних. По себи се разуме да морају да скоче цене свију сировина и готових производа увезених са стране. Према томе ће ипак бити скока цена. |

Противници девалвације кажу на то, да поред тачно и да они такође очекују да цене скоче после девалвације, али ни паре више но што је то оправдано фактичким поскупљењем сировина; за то државе стварају нарочито законодавство да би контролисале оправданост скока цена. Очекује се дакле известан скск цена; због тога је у свима земљама предвиђена већа квота девалвације, но што је квота повећања цена у дотичним земљама. У Француској је ниво цена за 22% већи но у Енглеској, али се предвиђа девалвација за 35%. То је ради одржавања цена на истом нивоу. Накратко,

___НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____—

Бр, 41

веле присталице девалвације, баш нееластичност дена приморава нас на меру необичну за предратни менталитет: обарање сопствене валуте. Идеал је стабилност валуте и покретност цена. И баш због нивелисања цена у свету мора да се учини валута покретном, кад су цене постале непокретне: Уосталом, веле присталице девалвације, није више спољна трговина главни циљ девалвације, напротив, девалвација је данас једно коњунктурно-политичко-средство првога реда. Помоћу девалвације ми ћемо спречити даљи одлив капитала. Пример Белгије показује, да је земља дошла у страшан хаос само због тога што су широке масе ухватиле страх од девалвације, па су подизале улоге од банака и бежале из националне валуте, тако да за последње године никад није био већи обрт у Белгији но уочи девалвације. Белгијска влада није имала другог средства да спречи ово расуло до девалвацију, те је прибегла девалвацији против које је дотле и сама била. Девалвација је једини излаз из анархије, која долази услед страха широких маса од девалвације. Девалвација ће да спречи одлив капитала из земље и да омогући повратак силних милијарди, које су отишле из земље. То ће да створи обилност на новчаном тржишту и тржишту капитала и да обори каматну стопу. Ниска каматна стопа је потстрек за приватну иницијативу, тако да ће национална производња да се упути ка просперитету, као што то показује пример свију земаља чија је валута пала последњих година. Поред тога ће повратком капитала да оживи туризам. И ако. све то треба да буду последице девалвације, као што то показује историја, онда је она потпуно оправдана. Наравно не под свима условима и не у сваком случају. Данас има право и треба да девалвира само она земља код које постоји диспаритет између трошкова и цена, између дугова и прихода, земља која је водила политику дефлације.

Као што из овога видимо, јачи су аргументи присталица девалвације него њених противника.

ввеав

В. Бајкић

ПОЛОЖАЈ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСЛЕ ДЕВАЛВАЦИЈА

Под девалвацијом разуме се законско смањење златне садржине једне новчане јединице. Са гледишта девизних курсева девалвација може бити номинална и ефективна. Ефективна је онда "кад се и вредност дотичне валуте истовремено са девалвацијом смањује за исту квоту према злату односно девизним курсевима. То је случај у свима земљама које су овог пута предузеле де- валвацију. Номинална девалвација је онда кад се дотична валута већ раније депресирала (пала у вредности) и кад девалвација само потврђује формално, законски, правно нову вредност дотичне новчане јединице у злату. Ту је девалвација само консакрација депресијације. Таква девалвација не изазива економски никакве промене ни у земљи ни на страни. Такву смо девалвацију ми извршили

1931 године у облику законске стабилизације, јер номинална девалвација није ништа друго него законска стабилизација валуте. Код нас нико и не мисли за сада на законску стабилизицију динара. Према томе о каквој девалвацији у Југославији не може бити ни говора. Та се реч потпуно депласирано употребљава. Код нас може бити само питање о томе, да ли треба динар и даље да обарамо или не. Целокупна процедура око девалвације, коју су вршиле ове земље, за нас не би била по-

"требна, циљ би се постигао (ако бисмо се на то

решили) одговарајућом интервенцијом на "берзи обарањем или подизањем девизних курсева. "Девалвација ће доћи много доцније на дневни ред.

Намеће се дакле питање, да ли треба и даље

"да обарамо динар или не. (Претпостављајући да је