Narodno blagostanje

Страна. 682

једну малу потпору. Положај је још неповољнији кад се има у виду све неповољнији финансијски положај Пензионог завода, који се налази у кризи, јер су приходи све мањи, а обавезе све веће, о чему смо писали у чланчићу „Пензионо осигурање приватних намештеника код нас" (бр. 27 од 1985 г).

Подаци за прошлу годину показују да су се прилике погоршале. Укупна актива је износила 408,5 милиона дин. према 379,2 мил. у 1984 год. и 356,6 мил у 1933 год. Завод је претрпео знатне губитке због валоризације крунских на динарске пензије, пада вредности имовине и хартија, дубиозних пласмана итд. Губици за последњих пет година износили су (у мил. дин.): 1981 год. 28,4; 1982 год. 48,8; 1933 г. 70,7; 1934 г. 67,9 и 1985 г. 67,2. Приходи од камата и кирије износили су 20,0 мил. дин. према 18,0 мил. у 1984 год., те су с обзиром на повећану имовину подбацили према ранијим годинама. |

Porast industrijske proizvod-

nje u svetu izazvao je i pove~ ćanje proizvodnje sirovina, koji

je obuhvatio i sve važnije

agrarne i stočne sirovine. U periodu privredne depresije izvršena su znatna pomeranja. Pamuk i juta su u znatnijoj meri zamenjeni veštačkom sVilom, erzacima, lanom i kudeliom. Vutna је, pak, zadržala svoju požiciju. Područje gajenja soje, čiji je glavni izvoznik do 1930 gođine bila Mandžurija, proširilo se i na mnoge krajeve Evrope i Amerike. I kod predmeta ishrane bilo je velikih promena, naročito kod pšenice. Karakteristično je, kad se uzme prosek svetske proizvodnje, da su predmeti ishrane u periodu depresije pokazivali male promene, koje su najčešće iznosile nekoliko procenata, dok su sirovine poput industrijske gotove robe, pretrpele veliko opadanje. Takođe ije i pad svetske trgovine agrarnih sirovina bio znatno veći. Oživljenje konjunkture poslednje dve godine imalo je za posledicu i ponovno povećahje proizvodnje, pa i svetske frgovine SirOVIna, dok ije proizvodnja premeta ishrane čak |} smanjena iz razloga neekonomske prirode (suša). Ne samo proizvodnja i trgovina, nego i cene agrarnih sirovina doživele su veće srozavanje.

Proizvodi životinjskog porekla, izuzev vunu, buter i jaia, imaju vrlo mali udeo u svetskoj trgovini. Privredna depresija je ubrzala proces njihovog iščezavanja iz svetske trgovine. Pad cena je bio još veći nego kod bilinih proizvoda. ;

Tri glavne karakteristike poljoprivredne i uopšte Dprivredne krize bile su: veliki pad cena, otvaranje makaza cena i veće pogoršanje kod stočnih proizvoda i agrarnih sirovina nego kod ostalih poljoprivrednih proizvoda.

Sadanje pobolišanje, pak, pokazuje sasvim suprotnu tendenciju. Cene agrarnih proizvoda su u porastu skoro kod svih artikala i u svim zemljama. »Makaze cena« između industrijskih i polioprivrednih proizvoda se zatvaraju. Porast proizvodnje i trgovine je veći kod agrarnih sirovina nego kod predmeta ishrane. Takođe i cene sirovina beleže veći porast na čelu sa vunom i nekim drugim stočnim proizvodima.

Ovo potvrđuju i najhoviji podaci objavljeni u mesečnim biltenima Poljoprivrednog instituta u Rimu i Društva naroda (Vidi: »Porast svetske trgovine i industriiske proizvodnie« U br. 92 о. 25). ;

U broju od avgusta o. 2. biltena РоЦорпугедпог 1158tuta u Rimu izneti su podatci o kretanju cena važnih polioprivrednih proizvod? i indeksi cena 12 država sa raznih kontinenata do jula'o. g.

Nema nijedne zemlje, niti artikla gde cene prema julu 1934 god. nisu i porastu. U poređenju sa prošlom godinom jedino je popustio irideks cena agrarnih proizvoda u Мадаг-

Karakteristika sadanjeg oživljenia u polioprivredi

a berane

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

. ја неће наћи присталице

Бр. 42

skoj(?), u Engleskoj je ostao na istom nivou, dok je kod svih ostalih zemalja u porastu, koji se kreće od 19: до 26,5 poena. Argentina i Nova Zelandija beleže povećanje od 25%. Vuna i meso imaju najveći porast. Indeks cena vune je, H

' Argentini porastao sa 75,4 na 100,1 i Novoj Zelandiji sa 84,4

na 111,7, mesa u Argentini sa 84,7 na 95,7 i stočnih proizvoda u Jugoslaviji sa 559, na G1l,l. Ovaj porast je utoliko karakterističniji Što ove iri zemlje, uz Dansku, stoje na prvim mestima u svetskoj trgovini stoke i stočnih proizvoda.

ЕН ранијим годиштима често смо ' писали о туберкулозном новцу. Исто тако посветили смо пажњу програму социјалног реформатора Аберхарта који је помоћу социјалног кредита хтео сваком становнику провинције Алберте у Канади да осигура месечну ренту. Ти планови свршили су се обичном најгором инфлацијом — државним туберкулозним новцем — по ре-

Нема у свету глупости ко-

цепту Силвија Гезела.

Претседник владе канадске провинције Алберте, пастор Аберхарт најзад је сада, после годину дана размишљања, учинио први корак да свој програм оствари. Крајњи циљ: месечна социјална дивиденда од 25 долара за сваког грађанина Алберте, у међувремену је, истина, био избрисан из програма, „због суше“. Место тога је становништво усрећено принудном конверзијом јавних зајмова, што је равно делимичном државном банкроту провинције. Прилике су неповољне, треба нешто учинити за оживљење привреде, а нарочито сузбити незапосленост. И Аберхарт је нашао лек. Решио се на две мере: на издавање „просперитетних цертификата“ и на остварење социјалног кредита.

Влада није у могућности да порезима или зајмовима повећа приходе ради финансирања своје политике сузбијања кризе. Зато она издаје такозване „просперитетне цертификате , који се имају употребити за плаћање 50% надница и материјала код јавних радова. Даљи износи има да послуже за бескаматне кредите за грађење станова и, најпосле, за плаћање свих јавних обавеза, а нарочито плата. Ови цертификати су хартије које се после две године могу презентирати. Они постепено имају да истисну досадашње новчанице, иако се њима не могу вршити сва плаћања држави. Осим тога, они имају и једну нарочиту особину: губе своју важност, ако се не прилепи на њих сваке недеље маркица. Маркице продаје држава, по цени од 1! цента на долар. Становништво треба да се боји смањења вредности новца, а то ће га приморати да новац што пре опет издаје, што ће довести до повећања обрта. Приход од продаје маркица послужиће за финансирање нових јавних радова. На овај начин влада мисли да реши два питања: набавиће без трошкова средства која су јој потребна за финансирање њеног удела у оживљавању привреде, а нагнаће и саму привреду да повећа обрт и тиме оживи делатност.

Све ово није никакво ново откровење теорије о социјалном кредиту. То признаје и влада, изјављујући да се тиме тек утире пут социјалном кредиту. Само издавање цертификата је, просто, стварање допунских државних новчаница. Лако је предвидети какво ће бити њихово привидно, инфлационистичко дејство. Осим тога је велико питање да ли ће се ти цертификати заиста и примати. Механизам за убрзавање оптицаја такође није ништа ново. Његов је узор одавно познати Гезелов „туберкулозни новац: то је у ствари опорезивање благајничких залиха, чија је природна последица да мање новца остаје у касама, а више иде у оптицај. Једина разлика. је' у томе што се:у