Narodno blagostanje

_ 17. октобар 1936,

Алберти свесно жели инфлационистичко дејство које Фишер нарочито истиче, док га Гезел уопште одриче.

. Овакво повећање новчаног оптицаја може, међутим, само кратко време да оживи привреду. Оно оживљује док траје прилив новога новца, односно док се привреда не "прилагоди новој брзини оптицаја. Чим се цене саобразе новим приликама, на штету поверилаца и међународних односа, ваља тражити нова средства и путеве за одржање новога нивоа.

Али, сада изгледа да је и сам Аберхарт почео да сумња. Он се уздржава од потпуног искоришћавања просперитетних цертификата. Законско овлашћење предвиђа издавање цертификата за 2 мил. долара. Међутим, штампано је до сада само пола милиона, а објављено је да ће се сада пустити у промет само 250 хиљ. Стварно је издато до сада само 175 хиљ. Важно је да је Аберхарт морао да допусти и могућност да се цертификати, које радње не би могле уновчити, у извесним интервалима враћају држави са пуном вредношћу и без маркица.

Овај експеримент, према томе, није успео. Зато се Аберхарт сада ипак решио да заведе социјални кредит 0 коме смо писали већ неколико пута. Али према уставу ова установа се не може увести законским путем, јер би утицала на целокупно канадско новчарство. Аберхарт се зато угледао на Рузвелта и прибегава појединачним уговорима којима хоће да придобије за свој план инду-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 683

стријалце, фармере, трговце и остале грађане. Овим уговорима обавезују се произвођачи да ће 50% своје продаје вршити за новчанице за социјални кредит, а остали грађани, да ће се овим новчаницама служити у што већој мери. Уједно се обавезују и на то да неће тражити од владе да им замени те новчанице законским новцем, и да ове неће употребљавати за плаћање државних пореза или такси. Влада са своје стране обећава да ће створити и одржавати ниво цена, повољан за произвођаче, да ће давати бескаматне зајмове у новчаницама за социјални кредит и да ће плаћати месечну дивиденду ради подизања куповне снаге. Тек, место обећаних 25 долара влада ће давати само 5 или 10 долара месечно. Крива је, разуме се, опет суша.

Према најновијим вестима 80% лица којима се влада обратила, одазвало се позиву да закључе овакве уговоре. То значи да становништво све више пристаје уз Аберхартове планове, јер је код провинцијских избора гласало за њега само 54%. Важно је што се све то догађа упркос пресуди коју је по тужби града Едмонтона изрекао против Аберхарта Врховни суд провинције Алберте, огласивши издавање новчаница за социјални кредит и њихово увођење путем уговора незаконитим. Овакав успех објашњава се само тиме што Аберхартов покрет има у много чему религиозно обележје, те је зато врло приступачан становницима Алберте.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ2

POJOPRIVREDA

— Dunavska banovina podeliće 200 vagona pšenice (bankut) proizvođačima za seme prema 26 vagona u prošloi godini.

— U 1985 god. bilo je 19.877 morskih ribara prema 19.258 u prethodnoi godini koji su raspolagali sa 6.489 lađa prema 6.299. Ulovljeno je u 1935 god. 7,4 mil. kg prema 7,7 mil. od čega je potrošeno ı svežem stanju u Zemlji 4,1 mil. kg prema 4,4 mil., izvezeno 700 hilj. kg prema 1,4 mil., prerađeno u konzerve 3,2 mil. prema 2,8 mil. i posoljeno 2,2 mil. kg prema 1,6 mil. Pad izvoza kompenziran je porastom prerade. Vrednost ulovljene ribe iznosila je 29,8 mil. prema 37,5 mil. din. Prosečna cena za 1 kg smanjila se sa 4,83 na 4 din. za 20%, dok smanjenje DO količini iznosi svega 4%.

— Belgijski ministar poljoprivrede istakao je u jednom govoru da je pogrešno smatrati Belgiju izrazito industrijskom zemljom. Belgiiska polioprivreda podmiruje 80% domaćeć potrebe za namirnicama. Od poljoprivrede živi oko jedna četvrtina stanovništva. Apsolutna vrednost poljoprivredne proizvodnje iznela je u 19935 g. oko 10 milijardi belg. fr., a ranijih godina znala je da dostigne i 18 milijardi. Od toga samo na mlekarstvo otpada preko 2 milijarde, ti. skoro isto toliko koliko iznosi ukupni prinos od rudnika uglja (2,5 milijarde). Međutim, Belgija još uvek uvozi godišnje toliko sira koliko odgovara količini od 200 mil. litara mleka ili godišnjem prinosu mleka od 70 hilj. krava. Belgiisko sirarstvo trebalo: bi zato da poveća svoju proizvodnju, da bi se najveći deo potrošnie podmirio domaćom robom.

— Čehoslovački stočarski monopol produžen je do kraja 1936. i

— Prema izjavi danskog ministra Staudinga dale su dosadašnje. mere za unapređivanje poljoprivrede kao i uredbe o žitu, mesu, brašnu od krompira i šećeru danskoj poljoprivredi toliki monopol, da je svaka veća pomoć izlišna. Jedino što bi se još moglo učiniti, bilo bi sniženje kamatne stope. -

БА,

— U Danskoj зе počelo sa proizvodnjom sušenih jabuka. Od 1 mil. kg. svežih jabuka dobija se 100 hilj. sušenih, ti. oko || godišnje potrošnje u zemlji.

— Ovogodišnia berba duvana u Turskoj ceni se na 60 mil. kg. Najviše je proizvedeno u okolini Smirne (28 mil. kg).

— Nemački ministar poljoprivrede odredio je 400 hilj. maraka kao pripomoć za sađenje novih voćnjaka.

— Prema izveštaju čehoslovačkog Naučnog zavoda šećerne industrije stanje šećerne repe je vrlo zadovoljavajuće. 44% zasada ocenjeno .je kao vrlo dobro, a ostalo kao dobro. Težina biljaka je znatno veća nego lane, a i procenat šećera је за 18,28 veći neco u poslednjih 10 godina prosečno (17,9%).

— Bugarska vlada namerava da proizvodniu soka od paradaiza podvrgne državnoj kontroli. Razlog je u tome što usled dobre prođe ovog artikla u Engleskoj preti hiperprodukcija. Dosada otvorena preduzeća potpuno su u stanju da podmire i domaću potrošnju i tražnju iz inostranstva.

= Швајцарска влада одлучила је да из државне касе даје допринос млинарима и да на тај начин спречи скок цена хлебу, који би морао да уследи после пада франка.

— Турска обнавља покушаје гајења чаја у црноморском приморју.

— Швајцарски сељаци тражили су да се откупна цена житу повиси на 36—837 фор., али је влада решила дан даље има да остане стара цена од 34 фор. С обзиром на слабу жетву смањена је минимална тежина по хектолитру са 70 на 68 килограма.

— Турска влада намерава да подигне модерне сушионице јабука и кајсија, и то за јабуке у црноморском приморју, а за: кајсије у вилајету Малатија. Трошкови би изнели 1,5 мил. турских лира.

— У Немачкој, услед хладног времена, скоро и нема више свежих јаја, тако да се и произвођачки крајеви нај-

„већим делом снабдевају из хладњача.