Narodno blagostanje

Страна 114 IL

nicu, kukuruz, šljive, grožđe, mast, guske, jaja, Као 1 210Бате Копшпеепје za goveda i svinje. Carinski kontingent za pšenicu iznosi 5000 vagona, za kukuruz 5000 vagona, dok se jedan posebni kontingent od 5000 vagona može iskoristiti bilo za kukuruz bilo za pšenicu. Prema tome, ukupni carinski kontingent za pšenicu i kukuruz iznosi 15.000 vagona. Sem toga, povećani su sledeći kontingenti: za pasulj sa 50 na 200, za pekmez sa 100 na 200, za trsku ža pokrivanje sa 250 na 400 vagona.

Od velike je važnosti Gobijanic carinskog kontingenta odnosno preferencijala za jaja, koja su do sada, usled relativno niskih cena, teško izvožena u Nemačku, najveće evropsko tržište. Značajno je takođe povećanje i kontingenta za suve šljive za čitavih 1000 vagona, što znači da prema dgovornim mogućnostima mi možemo da izvezemo u Nemačku preko 2000 vagona suvih šljiva, a to je preko 50% naše celokupne ovogodišnje produkcije. Za svinje i goveda predviđeni su kontingenti do konca ove godine, a za iduću godinu UtVIđeni su ovako: za goveda 25.000 kom., a za svinje 80.000 kom. I ova dva kontingenta od velikog su značaja, jer oni praktično znače proširenje mogućnosti plasmana naše stoke. Sve ove povlastice imaju od sada redovan ugovorni karakter ti. obezbeđene su nam za celo vreme trajanja trgovinskog ugovora zaključenog 1934.

Pitanje utvrđivanja cena ı tehničkog razvijanja među“sobne razmene dobara, naročito našeg izvoza u Nemačku, pretstavljalo je važnu tačku drezdenskih газргауЦапја. Као što je poznato, nemački nadležni organi određuju cene Do kojima se pojedini proizvodi mogu da uvezu. Naši izvoznici u poslednje vreme bivali su ovom praksom sve više nezadovoljni, jer je ona u izvesnim slučajevima pretstavljala praktićno poništavanje ugovorom priznatih nam povlastica. To znači, da su cene za naše proizvode bile određivane tako nisko da se izvoz nije isplatio ni sa povlasticama. Na taj način, dati nam preferencijali gubili su svoju praktičnu vrednost. Međutim, izgleda da se možemo nadati da u buduće naš izvoz neće nailaziti na dosadnje teškoće. Po pitanju određivanja cena za naše proizvode Nemci su pristali na klauzulu, da ove neće moći da budu niže od odgovarajućih cena za ma koju jugoistočnu agrarnu zemlju (Mađarska, Rumunija i Bugarska). Drugo pitanje ie bilo u vezi sa obračunavanjem kursa marke na bazi 17.03 din. Naši delegati tražili su, da se marka obračunava po realnom kursu, ali nemačka delegacija nije pristala. Naizad nađena je formula prema kojoj će nemački Devizni ured imati mogućnosti da u spornim slučajevima uzme u obzir i druge okolnosti i prema ovima odredi cenu. Sem toga vršenjem uvoza pojedinih proizvoda od centralnih mesta otpada mogućnost konkurencije izvoznika i obaranje cena naših proizvoda na nemačkom tržištu. Prema tome, izvoz svih ratarskih proizvoda u Nemačku vršiće Prizad ili privatni izvoznici sa niegovom dozvolom.

Tako izgledaju glavne tačke drezdenskog protokola kojim je razmena dobara između naše zemlje i Nemačke dobila najšire mogućnosti.

Пре кратког времена читали смо у новинама напад на једног Београђанина због недопуштеног извоза злата у иностранство, који је био заснован на погрешној поставци, да је дотични извозио злато у иностранство, што није био случај, како је то доцније истрага утврдила.

„Али ми сматрамо да су се огромни износи златнога новца извезли из Југославије последње две-три године. По себи се разуме да ни једна држава на свету није у стању да контролише кретање валуте преко границе. Нема стро-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44.

_ жијег законодавства и пограничних власти но што је то

случај у Немачкој, па се ипак свакодневно хватају кријумчари. Чим се створе повољни услови за кретање валута преко граница, оно се обавља и обављаће се и онда кад се буде угрозила смртном казном. Такав је човек!

Што се из наше земље извози злато, узрок лежи у ниској цени златног новца од стране јединога који је по закону овлаштен да га купи, од Народне банке. Чим се цена златном новцу у легалној трговини стави испод његове пијачне вредности појављује се премија за нелегалну трговину у земљи и преко границе. Та је премија код нас врло велика. Тај одлив злата је толико за жаљење, да смо се ми зарадовали кад је пре 3—4 недеље курс златника у унутрашњем промету дошао на 350 динара односно нешто преко светског паритета.

Цена злату у динарима може да се утврди на два начина. Једно је цена коју плаћа Американски федерални резервни систем за злато. Та је цена ових дана прошла кроз целу светску штампу, износи 35 долара за једну унцу алата 100%-тне финоће. Узимајући курс долара према фунти стерлинга, пошто је то типична слободна валута код нас, а на бази +88 долара једна фунта и 242 динара таKobe фунта, долазимо до цене килограма злата од 55,685 динара, односно једног златника од 322,75. Та се цена потпуно поклапа са оном на лондонском тржишту за злато у полугама. Она износи 142 шилинга и 3:/> пенса за једну унцу.

"Ми знамо врло добро да Народна банка има разне цене за злато. Али то је злато у полугама произведено у земљи у рудницима и перионицама, тако да се производња може мање-више да контролише. То се злато у главном не може да кријумчари и према томе с њим се може другојаче да поступа но са златним новцем који је растурен по скривницама и који тајно циркулише по-земљи. У земљи произведено злато је један продукат који се подвргава домаћим законима као и остали производи. Златан новац се извлачи потпуно испод домашаја власти, према томе сваки притисак који би био против интереса ималаца остао би без утицаја.

а ara renı Povodom našeg pisanja, da

nije dobro što funta sterlinga jako fluktuira na našoi berzi, da ona unosi špekulativan ејеment u našu spoljnu trgovinu, piše nam jedan mladi ekonomist sledeću primedbu:

„Pre dve godine saopštilo ie »Narodno Blagostanie« odgovor engleskog ministra finansija 8. Čemberlena na pitanje jednog člana donieg doma, šta misli kralievska vlada da preduzme protiv fluktuirania deviznih kurseva na londonskoj berzi odnosno protiv velike labilnosti kupovne snage funte na strani. Odgovor je glasio, da se kralievska vlada veoma malo brine o deviznim kursevima na londonskoi berzi, da se njena briga u toj oblasti svodi na stabilizaciju kupovne snage funte u unutrašnjosti zemlje. Pa kad tako gleda Engleska, veli naš dopisnik, onda možemo i mi tako da gledamo. Što je pravo velikoi Engleskoj, može biti pravo i пата«.

Na gornju primedbu imamo dve kontra-primedbe:

1) Izjava g. Čemberlena pretstavlja jednu teorijsku orijentaciju koja sa praksom engleskog deviznog fonda nema nikakve veze. Dve godine su prošle kako engleski devizni fond radi neumorno na održavanju stabilnosti funte sterlinga prema ostalim valutama. A za spolinu trgovinu glavno je stabilnost deviznih kurseva.

Labilnost funte sterlinga nema isto deistvo u Engleskoj kao u drugim zemljama pa i kod nas. Naprotiv. Za 80% svoje spoline trgovine Englez i ne oseća fluktuaciju kursa funte sterlinga iz prostog razloga što 80% svoje spoljne Она

Fluktuacija funte sterlinga